Appeals Chamber Asked to Overrule Three Month Preparation Period

Milošević se našao u nevolji za vreme unakrsnog ispitivanja svedoka iz opštine Doboj. Možda je to bilo zato što, kako je rekao zaštićenom svedoku B-1115 on 'ništa ne zna o Doboju.' Bilo kako bilo, pitanja koja je postavljao svedocima su imala vrlo malo veze sa zločinima za koje tužioci tvrde da su se desili u Doboju.

Optuženi je ispitivao svedoka B-1445, lokalnog političara iz Doboja, o tome koga smatra krivim za raspad Jugoslavije, i da li je deklaracija nezavisnosti Bosne i Hercegovine izazvala nasilje. Ostala pitanja su se odnosila na plan Izetbegovića i Gligorova o mirnom razlazu jugoslavenskih republika, o formiranju Patriotske lige, o navodnim ofanzivama Armije B-H na Doboj, o navodnim napadima na JNA u Sarajevu i Tuzli, o naoružavanju Muslimana, i o oružju koje je u Bosnu stizalo iz Austrije. Ni jedno od pitanja se nije doticalo svedočenja optuženog, koje se odnosilo na srpsko preuzimanje vlasti u Doboju.

Kada je optuženi postavio pitanje o avionu punom oružja koji je došao iz Austrije, sudija Maj je izgubio strpljenje. 'Ovde je svedok iz Doboja, a Vi govorite o opštim stvarima. Ja ne znam šta Vi mislite da postižete ovakvim unakrsnim ispitivanjem. Čini se da mislite da Vam je cilj da nanižete što više detalja o srpskoj strani. To traje već dve godine. Morata da shvatite da svedok može da govori samo o stvarima o kojima ima direktna saznanja. Nema smisla ispitivati ga i svađati se oko stvari o kojima on ništa ne zna. Možete pozvati svedoke koji će da govore o avionima iz Austrije, ako je to bitno. A sada njemu postavite pitanje na koje može da odgovori.' Milošević se usprotivio: 'Ne mogu znati unapred šta svedok zna, a šta ne zna.' Naravno, Milošević je dobio kompletnu svedokovu pisanu izjavu i zna tačno zašto je svaki svedok pozvan da svedoči. Pravila Tribunala ne dozvoljavaju ni jednoj od stranaka da 'peca', t.j . da postavlja svedocima pitanja u nadi da će naići na nešto korisno. A to nije ni preporučivo, jer se pecarošu ne mora dopasti svaka riba koju upeca.

Neposredno pre nego što je u sudnicu ušao svedok B-1445, sudija Mej je upozorio Miloševića zbog irelevantnih pitanja koje je postavljao sveodku B-1115, takođe iz Doboja. Izjava tog svedoka se odnosila na napad bosanskih Srba na selo Gornja Grapska u opštini Doboj, na događaje koji su usledili, i na njegovo 17-mesečno zatočeništvo (vidi CIJ izveštaj 'Nemi svedok: Šta javnost ne čuje,' od 17.10.2003.)

Milošević je, međutim, proveo znatno vreme u unakrsnom ispitivanju svedoka B-1115 o napadima Muslimana i Hrvata na Doboj, za vreme kojih je ovaj bio u srpskom zarobljeništvu. Optuženi je postavio niz pitanja o navodnim napadima na Srbe i na srpska sela, na što je svedok na kraju rekao: 'Morate shvatiti, 520 dana -- 17 mjeseci -- sam proveo u rukama srpske vojske.' Na kraju je intervenisao i sudija Mej: 'Žalite se da nemate dovoljno vremena. Za vreme unakrsnog ispitivanja uopšte ne dovodite u sumnju valjanost dokaza, nego samo iznosite kontra-optužbe za ono što kažete da su Muslimani uradili Srbima. Ne vidim da osporavate činjenicu da je 37 civila ubijeno u napadu. Niz protu-optužbi nije nikakva odbrana.'

Drugim rečima, čak i ako su Muslimani napali Srbe kasnije, to ne opravdava i ne potire raniji Srpski napad na Muslimane. I jedno i drugo je možda tačno, i jedno i drugo je možda zločin. Ali, svedok u ovom suđenju govori o napadu Srba na Muslimane Doboja. Ako se to dokaže, i ako se dokaže upletenost optuženog u taj napad, navod da su Muslimani kasnije napali Srbe je potpuno irelevantan. Taj napad ne bi ničime ublažio zločin počinjen nad Muslimanima. Napadi Mislimana i Hrvata na Srbe su teme drugih suđenja pred ovim sudom.

Kao što je istakao sudija Mej, Miloševićeva opširna unakrsna ispitivanja o irelevantnim temama produžuju suđenje. Ona takođe čine da predmet tužilaštva deluje duže nego što je potrebno. Kao što je više puta rekao šef tužilačkog tima Džefri Najs (Geoffrey Nice), Milošević je do sada utrošio više vremena na unakrsna ispitivanja nego tužioci na iznošenje dokaza.

Profesionalni advokat bi radio neuporedivo brže nego Milošević, jer ne bi unakrsno ispitivao svakog svedoka, pogotove ne one koji govore isključivo o fizičkim dokazima zločina. Milošević insistira na ispitivanju svakog svedoka. Premda se on sve više pridržava pravila Tribunala, on i dalje tvrdi da samo koristi priliku da iznese istorijske dokaze u ime srpskog naroda. Kako to nije tema suđenja, članovi Pretresnog veća moraju da ga zaustave kada nameće diskusiju o temama koje nisu relevante za predmet, premda oni to ne čine dovoljno često niti dovoljno brzo.

Milošević se oslanja na dosadašnju praksu Tribunala po kojoj mu je dato po jedan sat za ispitivanje svakog svedoka. Ali, time se troši vreme, pa ne samo da se produžava suđenje, nego on sam sebi oduzima vreme koje bi mogao da potroši pripremajući se za pretrese ili odmarajući se. Ne po prvi put, optuženi radi protiv svog interesa.