Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevic Influenced Bosnian Serbs, General Testifies

Dan 241
By IWPR ICTY
Žalbeno veće Međunarodnog tribunala je nedavno odlučilo da će od sada znatni delovi preostalog dokaznog materijala koje tužilaštvo iznosi protiv Slobodana Miloševića biti izneti u pisanom obliku. Ovisno o tome na koji način će ova odluka biti sprovedena, možda će dovesti do značajne promene u radu Tribunala, i možda će ga približiti kontinentalnoj, t.j. građanskoj pravnoj praksi. Dosadašnji način rada Tribunala, koji se zasniva na kombinaciji građanskog i običajnog prava, je ipak bio više nalik običajnoj pravnoj praksi.

Odluka Žalbenog veća znači da će od sada pretresna veća moći da prihvate pisane izjave umesto direktnih (usmenih,) pod uslovom da je svedok prisutan u sudnici, da potvrđuje da je pisana izjava odraz njegovih stavova koje bi izneo da ga ispituju usmeno, i da je spreman da bude unakrsno ispitan i da odgovara na pitanja sudija. Jedino ograničenje je da pretresno veće treba da odluči da li da pristane na ovako liberalan standard pojedinačno za svakog svedoka, i da su sudije uvereni da je prihvatanje pisane izjave u 'interesu pravde.' Iako Žalbeno veće nije definisalo šta je u ovom slučaju 'interes pravde', navelo je razloge koji bi mogli da navedu sudije pretresnog veća da odbiju da prime pisanu izjavu umesto usmene. Među tim razlozima: ako sudije u tom slučaju ne bi imali mogućnost da ocene kredibilitet svedoka (koji se delomično ocenjuje po njegovim spontanim reakcijama na pitanja postavljena u sudnici,) i ako bi se time umanjio pristup javnosti suđenju. U Miloševićevom slučaju, koji je od velikog značaja za javnost, drugi razlog je jači.

Sam optuženi je oštro protestvovao kada je čuo ovu odluku, tvrdeći da se radi o 'ukidanju direktnog ispitivanja svedoka' i da je time narušeno 'elementarno pravo' da se dokazni materijal iznosi u prisustvu javnosti i optuženog.

Šef tužilaštva Džefri Najs (Geoffrey Nice) je najavio da namerava da podnese zahtev Sudu da budu prihvaćene pisane izjave svih preostalih svedoka. S obzirom da je preostalo još samo 44 dana do kada tužilaštvo mora da iznese sve dokaze, Najs smatra da neće uspeti da dovede pred Sud sve svedoke ako mu ne bude dopušteno da njihove izjave predstavi u pisanom obliku.

Do sada je Pretresno veće prihvatalo pisane izjave samo od svedoka koji su se kvalifikovali po Pravilu 92bis, a to su mahom bili ljudi koji su svedočili o samim zločinima, i od onih koji su govorili o istorijskom kontekstu ili pozadini zločina. Ali, u većini slučajeva je Sud zahtevao i od tih svedoka da se lično pojave u sudnici da bi bili unakrsno ispitani, pogotovo ako se njihova izjava odnosila na ponašanje ili dela optuženog, na učešće JNA/VJ u ratu, ili ako su govorili o temama koje su od ključnog značaja za predmet. Milošević je naširoko unakrsno ispitivao sve svedoke 92bis, čime je znatno skratio vreme koje na raspolaganju ima tužilaštvu za iznošenje dokaza. Najs je obeshrabren ovime, i predlagao je do sada više alternativnih (i efikasnijih) načina da iznese sve dokaze pred sudije unutar roka kog su oni odredili.

Ako Pretresno veće prihvati veći deo preostalih dokaza u pisanom obliku, gotovo bi potpuno isključili javnost iz suđenja. Naravno, primarni cilj tužilaca je da dokaže navode optužnice. Ali, sudije moraju da uzmu u obzir širi interes, uključujući pravo optuženog da mu se sudi u prisustvu javnosti, i pravo javnosti da ima transparentan pravni sistem.

Možda će se pokazati da je ova odluka Žalbenog veća revolucionarnija u teoriji nego u praksi. Milan Milanović, službenik iz Srpske Krajine, je bio prvi svedok na koga je novo pravilo primenjeno. Dvojica od trojice sudija Pretresnog veća (Sudija Robinson se usprotivio) su smatrali da Milanovićeva izjava može biti uneta u dokazni materijal u pisanom obliku. Od tužilaca su sudije tražili da svedoku postavljaju potpitanja koja su se odnosila na ponašanje ili dela optuženog, a veliki deo njegovog svedočenja se odnosio upravo na to. U praksi se, dakle, primena nove odluke Žalbenog veća svela na gotovo isto što je ranije dozvoljavalo Pravilo 92bis. Ali, dolazilo je do zabuna, jer kada god su spominjani detalji koji se nalaze u pisanoj izjavi, trebalo ih je dodatno objašnjavati.

Tek će se videti u kojoj meri će novo pravilo koga je formulisalo Žalbeno veće da izmeni praksu Međunarodnog suda. Način na koji ga je Pretresno veće prvi put primenilo daje nadu da će vrata na kojima piše 'pristup za javnost' ostati i dalje otvorena.