Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevic Defends Karadzic Role In Srebrenica

By IWPR ICTY
Udruženje advokata odbrane (UAO) Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju je osporilo sistem po kome Sud plaća troškove odbrane siromašnim i nedovoljno imućnim optuženicima. U podnesku koji je udruženje predalo Žalbenom veću se navodi da postojeći sistem dovodi u pitanje 'pravo svakog optuženika na potpunu i stručnu odbranu, kao i to da li advokati koji žele da se na etički i profesionalan način bave svojim poslom to mogu i dalje da rade pred ovim sudom.'

Žalbeno veće je 13. novembra 2003. odbilo podensak koji im je UAO uputilo u vezi predmeta 'Tužilaštvo protiv Milutionovića, Šainovića i Ojdanića' (tzv. 'slučaj Ojdanić'), u kome je UAO zatražilo od veća da obori odluku Trećeg pretresnog veća koje je odbacilo zahtev za dodeljivanje dodatnih sredstava za troškove odbrane u predpretresnom postupku. Žalbeno veće je odlučilo da se ne odazove ovom zahtevu Udruženja advokata odbrane, i da ne interveniše. Sudije su procenili da UAO 'u biti [traži od njih] da ponovno razmatraju i izmene sistem pravne pomoći…' Veće je procenilo da nije poželjno da se to učini u predmetu Ojdanić. 'Novi sistem pravne pomoći je stupio na snagu 13. oktobra 2003.,' istakli su sudije u svojoj odluci.

Žalbeno veće je tako odacilo zahtev za dodelu dodatnih sredstava Ojdanićevim braniocima, čime su podržali odluku Trećeg pretresnog veća i Sekretarijata Merđunarodnog suda. Ta odluka može značajno da se odrazi na Ojdanićevu odbranu. Nakon 11 meseci priprema za suđenje, njegov advokat je, potrošivši sav novac namenjen za pretpretresni postupak, u martu ove godine prestao da radi na predmetu. Sekretarijat Suda, koji odlučuje o ovim problemima, je ranije procenio da će priprema za suđenje da traje osam meseci, i za troškove odbrane su na osnovu te porcene odvojili određeni iznos. U času kada je uložena žalba, već je bio u toku 19 mesec pretpretresnog postupka, i očekivalo se da suđenje neće početi još nekih šest meseci -- što znači da bi pretpretresni postupak trajao 24 meseca! Ojdanić je optužen za pet zločina protiv čovečnosti, za ratni zločin etničkog čišćenja i srodne zločine na Kosovu. On je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije u vreme rata na Kosovu.

Advokati odbrane u jednom drugom predmetu, Tužilac protv Hadžihasanovića i Kubure, su se našli u sličnoj situaciji. Drugo pretresno veće je takođe odbilo sve njihove pokušaje da ih navedu da ponovo razmotre odluku o kompenzaciji za pretparnični postupak. Odgovor sudija bi je da su advokati pristali na određeni iznos kada su prihvatili premet.

Na sličan način su rezonovali i sudije u predmetu protiv Ojdanića. 'Žalbeno veće naglašava da advokati žalioca kažu da će možda morati da se povuku sa mesta zastupnika jer nemaju adekvatna sredstva da brane [optuženog]. Žalbeno veće utvrđuje da su imenovani advokati pristali da zastupaju žalioca, uz puno saznanje o sistemu nadoknade za advokatske usluge, i da su se time obavezali. Nikakve izmene promene nisu unete u sporazum o nadoknadi, niti je bilo promena u dogovoru, i od advokata se stoga očekuje da ispune svoje obaveze u odnosu na Međunarodni sud.' Advokati pak tvrde da se nisu složili u vezi načina plaćanja, i da čak sa njima o tome niko nije ni razgovarao. Oni kažu da su pročitali Nalog za dodelu advokata odbrane (Nalog) i da su razumeli da će Sekretarijat da dodatno isplati advokate ako se pokaže da pretparnični postupak traje'znanto duže' nego što je bilo predviđeno.

Sistem plaćanja advokata odbrane za siromašne optuženike je bio izmenjen da bi se izbegle zloupotrebe. Sekretarijat je ovako obrazložio promenu sistema: 'Sekretar je uzeo u obzir niz činjenica:… Potreba da se stvori inicijativa za advokate da rade efikasno i da se izbegnu zloupotrebe koje su viđene ranije, kao na primer naplaćivanje za nepotreban ili nekompletan rad; … ' Po novom sistemu, u pretparničnom postupku se isplaćuje određena suma, koja se razlikuje od predmeta do predmeta, ovisno o njegovoj složenosti, koju procenjuje Sekretar. Predmeti se po složenosti razvrstavaju u tri kategorije: (1) komplikovani predmeti, (2) veoma komplikovani predmeti, i (3) predmeti u kojima su optuženici bivši članovi rukovodstva. Za svaki nivo je određen maksimalan broj sati koje advokati mogu da naplate. Pri tome se očekuje da će pretparnični postupak u predmetima prvog nivoa da traje do četiri meseca, predmetima drugog nivoa do šest, a u najsloženijim predmetima do osam meseci. U slučaju najsloženijih predemta, advokat odbrane može da naplati maksimalno 3000 sati, a tim istraživača, do 4000 sati rada. Nije jasno na osnovu čega su određeni ovi vremenski termini.

Ojdnićevi advokati su podneli Sekretaru detaljan izveštaj o broju radnih sati i o troškovima. U apelu Žalbenom veću su naveli: 'Sekretarijat nije nikada osporavao da je broj sati koje su advokati proveli pripremajući odbranu generala Ojdanića razuman i potreban, i odobravali su detaljne izveštaje o radu koje je svaki član tima odbrane podnosio od maja 2002. Nikada nije bilo postavljeno ni pitanje o tome da li su razumni i potrebni daljnji projekti koje su članovi tima odbrane najavili [u tim izveštajima] u sklopu pripremane odbrane generala Ojdanića. [Sekretarijat] jednostavno odbija da prihvati da je njihova procena iznosa potrebnog za pripremu odbrane generala Ojdanića bila - i ostaje - nedostatna za adekvatnu odbranu.'

U Nalogu stoji: 'U slučaju kada je advokat dodeljen osumnjičenoj ili optuženoj osobi, potrebne i razumne troškove snosi Sud, po odredbama budžeta, pravilima i propisima, i praksi Ujedinjenih naroda. Sve troškove će Sekretar unapred da odobri. Ako Sekretar nije unapred odobrio određene troškove, Sekretar može da odbije zahtev za isplatu. Sekretarijat određuje maksimalne iznose na početku svake faze postupka, oslanjajući se na vlastite procene o trajanju te faze. U slučaju da je faza znatno duža li kraća nego što je bilo očekivanoi, Sekretarijat može da prilagodi iznos. U slučaju spora oko maksimalnog iznosa, Sekretar će doneti odluku, nakon konsultacije sa [Pretresnim] većem, i ako je potrebno Savetodavnim većem.' Savetodavno veće ima šest članova, od kojih dvojicu imenuje predsednik Međunarodnog suda iz redova advokata koji su već zastupali stranke pred ovim sudom, a ostalu četvoricu imenuje organizacija advokata. Svaki član mora da ima barem po deset godina pravničkog iskustva.

Iz većinskog stava sudija Apelacionog veća u Ojdanićevom predmetu, iz posebnog saglasnog stava sudije Muhameda Šabahudina (Mohammed Shahabuddeen) i iz oprečnog mišljenja sudije Hanta (Hunt) se videlo da oni ne tumače Statut na isti način, i da se ni jedno od njihovih tumačenja ne poklapa sa Sekretarovim. To bi samo po sebi trebalo da predstavlja dovoljan razlog da savet sudija barem dodatno objasnio sporne odredbe.

Žalbeno veće je presudilo da je produženi tok trajanja pretparničnog postupka nedovoljan razlog za povećanje nadoknade. Sudije su smatrali da sredstva treba da budu dodeljena na osnovu kompleksnosti predmeta i 'obima posla potrebnog za efikasno pripremu za suđenje.' To je sasvim razumno. Međutim, većina sudija Žalbenog veća, izgleda, pretpostavljaju da je Sekretar to uzeo u obzir kada je zamislio sistem razvrstavanja predmeta u tri grupe po složenosti. Žalbeno veće smatra da je Sekretar obavio svoj posao kada je odredio stepen složenosti nekog predmeta. Drugim rečima, od njega se ne očekuje da uzima u obzir posebne zahteve pojedinačnih predmeta, osim što treba da ih 'uglavi' u jednu od tri kategorije. Žalbeno veće se složilo sa Pretresnim da Sekretarijat može da povisi kompenzaciju, ako dođe do nepredviđenih komplikacija koje nisu pod kontrolom odbrane. Ali, Veće nije opisalo šta smatra 'posebnim okolnostima' ili 'događajima van kontrole odbrane'. Sudija Hant se suprotstavio svojim kolegama jer je smatrao da ova ograde ne postoji u Direktivi i da je s njom u suprotnosti.

Ojdanićev predmet je u prvom času, po uobičajenoj praksi Sekretarijata, kao i svaki novi predmet upisan u prvu kategoriju. Očigledno, Sekretarijat u toj fazi ne procenjuje složenost. Tek u januaru 2003 godine je Ojdanićev predmet podignut na treći nivo, gde je trebao da bude od prvog časa. Sekretarijat smatra da je podigavši predmet n atreći nivo, automatski rešio problem dodatnih sredstava. Žalbeno veće se nije s time do kraja složilo, dajući za pravo sudijama Pretresnog veća, koji su odredili da novčana kompenzacija timu branilaca može biti dodatno povećana pod posebnim okolnostima, ili ako dođe do događaja koji su izvan kontrole odbrane. U Ojdanićevom slučaju, Žalbeno veće se složilo da to nije bio slučaj. Nije jasno na osnovu čega su advokati odbrane morali da znaju za ovaj zahtev, jer on nije naveden u Nalogu za dodelu advokata odbrane.

Sudija Šabahudin se nije složio, smatrajući da, čim se pokaže da je neka faza procesa 'znatno duža ili kraća nego što je bilo očekivano,' Sekretarijat ima obavezu da prilagodi (poveća ili smanji) sumu određenu za troškove odbrane. Zaključujuči na taj način, sudija Šabahudin je protumačio reči 'može da' u nalogu kao 'treba da'. To samo po sebi pokazuje da postoji potreba da se dodatno obrazloži tekst spornog Naloga. Šabahudin je zaključio da osnovni kriterijum nije predviđeno vreme trajanja neke faze, nego obim posla koji treba da se obavi u tom periodu. Sudija Hant je smatrao da je vreme potpuno nebitno, i da je jedini relevantan kriterijum obim posla koji treba da se obavi da bi se adekvatno pripremila odbrana. U zaključku dugačkog obrazloženja svog oprečnog mišljenja, sudija Hant je napisao da je 'Sekretarijat .. ozbiljno pogrešio u tekućem predmetu.'

Osim što su na različite načine interpretirali Nalog, sudije se nisu složile ni oko procedure po kojoj se traži produžetak maksimalnog roka. U predmetu Ojdanić, Sekretarijat se nije konsultovao ni sa Pretresnim ni sa Savetodavnim većem pre nego što su odbacili zahtev advokata odbrane da im budu dodeljena dodatna sredstva. Nakon što je Seretarijat odbio njihov zahtev, Ojdanićevi branioci su se odbratili Pretresnom veću, koje se složilo sa Sekretarijatom. Odbrana je tada dobila dozvolu da se obrati Apelacionom veću. Ni u u jednom času nije konsultovano Savetodavno veće (koje je, u stvari, panel stručnjaka). Premda tekst Naloga ne traži da u odlučivanje bude uključeno Savetodavno veće, jasno je da njegovi članovi imaju stručno iskustvo da procene koliko obimne bi pripreme trebale da budu u datom predmetu. Sudija Hant smatra da Sekretarijat nema stručno iskustvo na osnovu koga bi mogao da donosi takve zaključke.

Mišljenje većine sudija Apelacionog veća je bilo da Pretresno veće, čija je dužnost da obezbedi pravično suđenje, treba da razmotri svaku odluku Sekretarijata. Ako neka odluka Sekretarijata nema uticaja na pravičnost suđenja, ali ju ipak osporavaju advokati odbrane, onda Sekretarijat treba da se konsultuje sa Pretresnim većem, a po potrebi i sa Savetodavnim većem. Sudije Apelacinog veća nisu objasnili pod kojim okolnostima bi podrazumevali da neka odluka nema uticaja na pravičnost suđenja. Može se pretpostaviti da je u svim situacijama u kojima se jedna od stranaka protivi nekoj odluci Sekretarijata merodavno Apelaciono veće. Međutim, to nije baš utešno s obzirom na njihovu odluku u Ojdanićevom predmetu.

Sudija Hant smatra da je Sekretarijat omanuo zato što se nije konsultovao sa Pretresnim većem, a 'po potrebi' i sa Savetodavnim većem, nakon što se Ojdanićev branilac usprotivio njihovoj odluci. Sudija Šabahudin je, pak, smatrao da nije bilo ikakve potrebe za konsultaciju sa Pretresnim većem. U njegovoj interpretaciji pravila, Odbrana nema pravo da traži reviziju odluke, osim u slučajevima kada Sekretarijat odluči da odobri povećanje iznosa, a Odbana nije zadovoljna dodatnim iznosom. S obzirom na konfuzne i različite interpretacije zakona, jasno je da je postoji potreba da Sud dodatno objasni ove regulative.

Sudija Hant je na sledeći način razumeo situaciju: Sekretarijat je odvojio maksimalan iznos novca za predmet trećeg nivoa, uz komentar da neće biti promena iznosa u Ojdanićevom predmetu, zato što bi nakon toga svi drugi branioci tražili povišenje iznosa. Hant smatra da to znači da povišenje iznosa neće biti odobreno ni za jedan predmet trećeg nivoa. U tom slučaju, Sekretarijat uopšte ne procenjuje obim posla koji pretstoji ekipi koja priprema odbranu. 'Ako se pokaže da je iznos nedovoljan, . . . krivnja ća pasti na advokata,' koji nije efikasno odredio prioritete, kao da smatraju sudije Apelacionog veća. Problem nastaje ako, čak i ako su prioriteti pravilno određeni, vreme koje treba da bude utrošeno na pripremu za minimalu efikasnu odbranu prevazilazi maksimalan iznos.

Sudija Hant smatra da je Sekretarijat pogrešno pretstavio Ujedinjeim nacijama da postojeći sistem pravne pomoći garantuje kvalitetnu odbranu siromašnim optuženicima. Optuženik ne može da dobije kvalitetnu odbranu u sistemu u kome njegov advokat ne biva adekvatno nagrađen za svoj rad. Kvalitetnu odbranu neće dobiti optuženik u sistemu po kome dodatan rad na predmetu trećeg nivoa neće bit plaćen, 'bez obzira koliko je posla razumno potrebno da se obavi. Advokati koji prihvate takve predmete moraju lično da snose troškove nastale nakon prekoračenja maksimalnog dopuštenog iznosa.'

U biti, sudija Hant kaže da Sekretarijat mora da proceni koliki je iznos potreban za pokrivanje troškova predparničnog postupka, na osnovu obima planiranog posla. Ali, ako odbrana pokaže da je taj maksimalan iznos nedovoljan za adekvatnu pripremu, Sekretarijat može da ga povisi. Po mišljenju sudije Hanta, Sekretarijat bi se konsultovao prvo sa Pretresnim većem, a ako se članovi veća ili advokati odbrane ne slažu sa njihovom procenom, i sa Savetodavnim većem. Ako i dalje postoji razlika u proceni troškova, stranka bi mogla da uloži žalbu. Ako bi se na taj način iznos utvrđivao pojedinačno, od predmeta do predmeta, smanjena bi bila mogučnost nesuglasica između odbrane i Sekretarijata. Naravno, na ovim procenama bi u Sekretarijatu morali da rade službenici sa velikim pravničkim iskustvom (vidi dalje).

Sekretarijat priznaje da ne procenjuje individualne zahteve predmeta, i da to nije bilo učinjeno ni u Ojdanićevom predmetu. Nije bio konsultovano ni Pretresno veče ni Savetodavno veće, kada je došlo do nesuglasica između Sekretarijata i odbrane. Sudija Hant je istakao da je Sekretarijat morao da uzme u obzir da je Ojdanićev predmet zasnovan na delu optužnice protiv Slobodana Miloševića koji se odnosi na Kosovo (Ojdanićev predmet je odvojen iz Miloševićeve optuženice.) 'Sekretarijatu mora da bude jasno … da je obim posla u ovom slučaju .. znatno veći nego u mnogim drugim predmetima trećeg stepena složenosti.'

U većini sudksih predemta, nove činjenice bivaju otkrivene i nakon početka suđenja, jer tužilaštvo pronalazi nove svedoke i nove dokazne materijale, koji su često veoma obimni (Pravilo 68 nalaže tužilaštvu da optuženom preda sav materijal koji bi mogao da bude upotrebljen u odbrani.) Odbrana može da očekuje da će se to desiti i u njihovm predmetu, ali nemaju na osnovu čega da procene koliko novih svedoka i dokaznog materijala će biti predato. Ipak, smatra sudija Hant, Sekretarijat ne mora da primi zdravo za gotovo procenu odbrane. Dapače, on smatra da su Ojdanićevi branioci učinili nekoliko propusta. Udruženje advokata odbrane je u svom dopisu napisalo da odbrana mora da se prilagođava postupcima tužilaca, a 'sistem kažnjava odbranu, a ne tužilaštvo, ako obim predmeta prevaziđe očekivanje Sekretarijata.'

Pri kraju svog pisanog izlaganja, sudija Hant je kritikovao način na koji Sekretarijat vrši svoju dužnost da siromašnim optuženicima obezbedi adekvatnu odbranu. Osoblje koje određuje koliko je pripreme potrebno odbrani u pretpraničnom postupku nisu advokati sa iskustvom. 'Potrebno je da se sistemom pravne pomoći bave pravnici koji na osnovu svog iskustva savetuju Sekretarijatu kako da odluči u slučajevima kada stranka zahteva dodatna sredstva.'

Ojdanićevi branioci su stručni advokati koji se već zastupali optuženike pred Sudom. Niko ne postavlja pitanje njihovih sposobnosti i stručnosti. Sve aktivnosti za koje su tražili nadoknadu su bile razumne,( premda sudija Hant smatra da su neke bile manje bitne.) Odluka Apelacionog veća ih prisiljava da besplatno zastupaju svog klijenta do kraja predparničlnog postupka, što može obojicu dovesti do bankrota, jer su nemaju zaleđe velikih advokatskih firmi. Ako prestanu da rade ili ako odustanu od predmeta, dovode u pitanje odbranu svog klijenta, a sebe u situaciju da ih udruženja advokata mogu disciplinski kazniti. Mogli bi biti i optuženi za nepoštovanje suda. Nije fer da ih se dovodi u takvu situaciju.

Uopšte je zabrinjavajuća sudbina siromašnih optuženika kojima će se suditi pred Međunarodnim sudom. Pravni sistem je zasnovan na pretpostavci da će sve strane biti u fer poziciji. Ljudi kojima se sudi pred ovim sudom su optuženi za najteže zločine, I mnogima preti doživotna robija. Sistem pretpostavlja da su nevini, dok se ne dokaže njihova krivica. Garantuje im se mogućnost da odgovore na dokaze iznete protiv njih, uključujući i pravo da ih zastupa kvalifikovani advokat, ako to žele, a ako nemaju sredstava da ga sami plate. Sistem im ne garantuje najboljeg advokata na svetu, niti neograničenu sumu za njegovu platu. Ali, optuženici imaju pravo na adekvatnu odbranu, što znači na profesionalne advokate, koji poznaju krivično pravo, krivične parnice i praksu Međunarodnog suda, i dobro su informisani o konfliktima u bivšoj Jugoslaviji. Odbrana mora da priprema odgovore na komplikovane optužbe za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i ponekad za genocid, i da provede dugo vreme, ponekad čitave godine, radeći na predmetu. To mogu da rade samo visoko kvalifikovani, vrlo profesionalni i adekvatno plaćeni advokati odbrane, tužioci, sudije, pomoćno osoblje i osoblje Sekretarijata. Naravno da treba voditi računa o efikasnosti i da treba uštedeti gde se može; ali, novac ne sme da prevagne nad pravdom.

Kada god optuženi dobije neadekvatnu odbranu, presuda se dovodi u pitanje. Sud ne može biti siguran da su bili izneti svi relevantni podaci. Ni Sud, ni žrtve, ni javnost u tom slučaju nisu sigurni da li je pravda zaista zadovoljena. Ako nevina osoba može da bude kažnjena, isto tako i krivac može da prođe nekažnjeno. Pitenja o adekvatnosti odbrane povlače i pitanja o kredibilitetu Suda. Kao što su Apelacionom veću napisali Ojdanićevi branioci: 'Trošenje novca poreskih ovaznika na adekvatnu odbranu nikada nije bilo popularno, ali je potrebno da bi se obezbedio legitimitet sistema krivičnog pravosuđa i presuda koje on donosi.'

Sud i Sekretarijat bi trebali da saslušaju argumente koje iznose članovi udruženja advokata odbrane i da zajedno s njima analiziraju sistem nadoknade koji je Sekretarijat razvio pre tri godine. Opravdano je bilo što je sistem bio izmenjen bi se sprečile dalje zloupotrebe. Ali, ponekad i opravdane promene donesu nove probleme. Žalbe tima branilaca u dva predemta, koje je podržalo Udruženje advokata odbrane Međunarodnog suda i duge nacionalne i internacionalne organizacije pravnika, su upozorenje Sudu da je ponovo došlo vreme za promenu tog sistema.