Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

JNA Reservists Resisted Fighting in Croatia

Day 263
By IWPR ICTY
Miroslav Deronjic nastavio je da ispunjava svoj deo nagodbe za priznanje krivice sa Kancelarijom tuzioca svedocenjem na sudjenju bivsem srpskom predsedniku Slobodanu Milosevicu. Kako se kraj njegovog slucaja nazire, tuzilastvo je najveci deo iskaza gospodina Deronjica podnelo kao njegovu pisanu izjavu. Pored detaljnih informacija o Srebrenici 1995.godine, Deronjic je takodje dao opsezne informacije o naoruzavanju bosanskih Srba od strane Srbije.

Deronjiceva izjava o Srebrenici je ona ista koja je podneta u zalbenom postupku u slucaju Krstic i analizirana od strane KMP-a u izvestaju “Par reci o nagodbama za priznanje krivice u razotkrivanju Srebrenice” od 25.novembra 2003. Milosevic je potrosio znacajan deo svog vremena ispitujuci svedoka o povezanosti Radovana Karadzica, predsednika Republike Srpske (RS) sa etnickim ciscenjem i masovnim ubistvima bosanskih Muslimana u Srebrenici, uprkos cinjenici da Milosevic tvrdi da ni on ni Srbija nemaju nista s tim. Optuzeni je utrosio znacajno manje vremena na deo svedocenja gospodina Deronjica vezan za naoruzavanje bosanskih Srba, stvar koja mnogo direktnije ukljucuje njega. Verovatno to pokazuje koliko je bila stetna Deronjiceva izjava o Karadzicu i Srebrenici.

Milosevic se zadrzao na onome sto je Karadzic rekao svedoku 8. ili 9.jula, konkretno da sve bosanske Muslimane u Srebrenici treba pobiti. Reci tako nesto je “ludilo”, naveo je optuzeni. On je naveo pisane naredbe generala Milenka Zivanovica, komandanta Drinskog korpusa od 2.jula, i generala Tolimira, Mladicevog pomocnika za obavestajna pitanja i bezbednost, od 9.jula, koja sadrze naredjenja da se sa civilima i ratnim zarobljenicima postupa u skladu sa Zenevskim konvencijama. Tolimir je posebno naredio preduzimanje mera radi obezbedjivanja maksimalne bezbednosti za UNPROFOR (Zastitne snage Ujedinjenih nacija) i civilno stanovnistvo, i sprecavanje unistavanja imovine i civilnih objekata. Gospodin Deronjic je rekao da nije video nijedno od tih naredjenja tokom operacije u Srebrenici. On se slozio sa Milosevicem da su ona suprotna usmenom naredjenju da se “ubiju svi”. Deronjic je rekao da su pisane naredbe bile “dimne zavese” i da su retko ikome dostavljane. Interesantno je da je nakon Deronjica sledeci svedok, C-57, bivsi oficir JNA dao iskaz koji potvrdjuje ono sto je Deronjic rekao, izjavljujuci da su naredjenja koja su davana usmeno bila cesto neprikladna da bi se stavila na papir i da je praksa bila da se to ne radi.

Optuzeni je pokusao da diskedituje Karadzicevu izjavu na nekoliko nacina. “Kako je mogao da da takvo naredjenje Deronjicu, kad Deronjic nije imao kontrolu nad policijom?” Svedok je odgovorio da je to bio komentar, a ne naredjenje. “Zar pod principom Zapadne Slavonije Karadzic nije mislio na masovno proterivanje, a ne na ubijanje?” Deronjic je rekao da je bilo opste razumevanje da se princip odnosio na to da su Hrvati navodno ubijali Srbe, vojnike i civile, koji su slicno bezali u Operaciji “Munja”. Milosevic je bio uporan: “Zasto je onda Karadzic Vama kasnije dao da prenesete tri mogucnosti civilima u Potocarima (baza UN-a u opstini Srebrenica) od kojih nijedna ne ukljucuje istrebljenje?” Deronjic je ponovio da Karadzic nije samo rekao “pobijte ih sve”, nego je to kvalifikovao pozivajuci se na princip Zapadne Slavonije, gde je ubijanje kombinovano sa drugim metodama da bi se isterali Srbi i time sto je dodao: “sve sto mozete”.

Milosevic je napao Deronjica zbog toga sto nije eksplicitno rekao Karadzicu kada je ubijanje pocelo u oblasti Srebrenice. U jednom telefonskom razgovoru Deronjic se koristio aluzijama i siframa jer linija nije bila sigurna. Ali, kako je rekao, on je otisao da vidi Karadzica narednog dana i licno mu rekao o masakru u skladistu u Kravicama i o likvidacijama ratnih zarobljenika u blizini ratista. Karadzic je to odbacio kao ubistva “iz osvete” (ona su se dogodila pre operacije masovnog ubijanja). Deronjic je istakao da on nije bio jedini Karadzicev izvor informacija – on je takodje dobijao redovne obavestajne podatke od vojne i drzavne bezbednosti.

U jos jednom telefonskom razgovoru koji je Deronjic imao sa Karadzicem, predsednik RS, govoreci preko posrednika, rekao je svedoku da “dobra” moraju da budu smestena u skladiste do sledeceg dana. Deronjic je razumeo da se “dobra” odnose na zarobljene muskarce Muslimane i da se skladiste osnosi na zatvorske objekte u Zvorniku ili Bijeljini. On se slozio sa Milosevicem da je Karadzicevo naredjenje bilo da se ti zatvorenici evakuisu, a ne da se pobiju. Posto ta linija nije bila bezbedna, posrednik je izvestio da je Karadzic rekao da ce on poslati nekoga sa instrukcijama za Deronjica, koji je zeleo da zatvorenici ne budu vise u njegovoj nadleznosti.

Nakon nekoliko sati, pukovnik vojske bosanskih Srba Ljubisa Beara se pojavio, pomalo pripit. Bez prethodnog predstavljanja, on je usao u Deronjicevu kancelariju. “Imam naredjenja sa vrha”, navodno je rekao, “da ti ljudi [zatvorenici] budu pobijeni”. On je hteo da to uradi u Bratuncu, ali posto je Karadzic obecao Deronjicu da se nista nece desiti u Bratuncu, zatvorenici ce biti odvedeni negde drugde. Milosevic je to uzeo kao dokaz da Beara nije poslat od Karadzica. Ali kada se Deronjic suocio sa Bearom izjavivsi da “to nije ono sto je Karadzic naredio”, Beara se povukao. Kada je Deronjic rekao Beari da je Karadzic rekao da zarobljenici budu odvedeni negde drugde, on je dodao “Bijeljina/Batkovici”, mada je nejasno da li je Karadzic to rekao. Tada je u Batkovicima postojao zatvor, i Milosevic je sugerisao da je ono sto je Karadzic mislio jeste da zatvorenici treba da budu odvedeni tamo da bi bili ispitani, a ne ubijeni. Deronjic se sa tim slozio.

Bio je to cudan ustupak, uzimajuci u obzir da je Deronjic na sudjenju Blagojevicu izjavio da mu je Karadzic rekao da zatvorenici treba da budu odvedeni na jug [kako je gore receno pravac bi bio sever], u skladista u Bijeljini i Zvorniku. Deronjic je pred sudom rekao da je on interpretirao da Karadziceva generalna naredba znaci vojni zatvor u Batkovicima, ali to Karadzic nije eksplicitno rekao. Niti je on bilo sta rekao ni o ispitivanju ni o ubijanju. Posto jasne instrukcije nisu mogle biti date preko telefona, Karadzic je rekao da ce nekoga poslati. Deronjic je verovao da je taj neko poslat od strane Karadzica Beara iz dva razloga: niko drugi nije dosao i Beara je preuzeo zatvorenike. Od znacaja je i svedocenje Momira Nikolica u slucaju protiv Blagojevica, gde je on tvrdio da je bio prisutan na sastanku sa Bearom. On je seca da je Deronjic eksplicitno rekao da zatvorenici ne smeju biti ubijeni u Bratuncu. Drugim recima, Deronjic je znao iz prethodnog razgovora sa Karadzicem kao i iz Bearinih “instrukcija” da Karadzic ima nameru da se zatovrenici ubiju, a ne ispituju.

Bez obzira na to da li je Karadzic poslao nekoga da ubije ili da ispituje zatvorenike, jasno je da je on bio licno i neprestano ukljucen u operaciju Srebrenica. Dok se ubijenje u skladistu u Kravicama i ubijanje zatvorenika uhvacenih u borbi na licu mesta mozda moze smatrati oportunim, ono sto se dogodjalo posle je sve osim toga. Masovno ubistvo izmedju sedam i deset hiljada muskaraca bosanskih Muslimana nije moglo biti izvedeno bez ozbiljne organizacije i koordinacije – i saznanja o tome na najvisem nivou, sto je islo najmanje do generala Ratka Mladica, nacelnika Generalstaba VRS. Uzimajuci u obzir Karadzicevu licnu umesanost u operaciju i njegov polozaj vrhovnog komandanta vojske, ne izgleda mnogo verovatno da je on bio neobavesten do trenutka kada je sve zavrseno. Cak i da jeste, on je, nakon sto je masakr postao opste poznat, izjavio u Skupstini RS: “Ja sam odobrio tu radikalnu misiju i ne zalim zbog toga”. Ni VRS ni njen vrhovni komandant nikada nisu kaznili nikoga za masakr civila i ratnih zarobljenika.

Ovo nije sudjenje Karadzicu, iako je i on optuzen (i dalje je u bekstvu). Ovo je sudjenje Milosevicu. On ostaje pri tome da ni on ni Republika Srbija nemaju nista sa Srebrenicom. Dokazi o suprotnom su slabasni. Zasto bi on proveo toliko mnogo vremena braneci Karadzica, kada je trebalo da ispituje svedoka o njegovim navodima da je Srbija naoruzavala bosanske Srbe? Mozda Karadzic obezbedjuje vezu sa Milosevicem za koju se jos ne zna.

KMP ce posvetiti prostor Deronjicevom svedocenju o naoruzavanju i obuci bosanskih Srba od strane Srbije u svom sledecem izvestaju.