UMERENA POLITIKA BOSANSKIH SRBA IMA SVOJU CENU

Podstaknuta obecanjima preko potrebne finansijske pomoci sa Zapada, Republika Srpska, RS, podrzala je nedavno formiranu progresivnu koalicionu vladu u Bosni.

Reakcija bosanskih Srba suprotna je od stava ekstremnog hrvatskog nacionalistickog lidera, Ante Jelavica, koji je prosle nedelje objavio da namerava da odvoji krajeve u kojima zivi hrvatsko stanovnistvo od ostatka Federacije.

Medjutim, izgleda da srpsko rukovodstvo samo pragmaticno udovoljava Zapadu u nadi da ce obezbediti finansijsku pomoc. Privatno, vlasti RS podrzavaju Jelavicev stav protiv vlade Alijanse za promenu i Veca ministara koji teze ujedninjenju Bosne, cemu se suprotstavlja vecina Hrvata i Srba.

Znacajno je sto je RS kao preduslov podrsci Alijansi za promene, koalicije od deset stranaka, navela da u ovom srpskom entitetu i dalje postoji zasebna uprava.

Iako vecina stranaka u Republici Srpskoj u osnovi podrzava hrvatsko proglasenje "privremene autonomije", oni su se uglavnom uzdrzali od javne podrske tom cinu koji je medjunarodna zajednica ocenila kao separatisticki i nacionalisticki.

Jedan visoki funkcioner bosanskih Srba kaze za IWPR kako u Banjaluci podrzavaju Jelavicev otpor strancima, ali ne i njegove namere da u BiH bude stvoren i treci hrvatski entitet.

"Jelavic je danas u prvom redu borbe protiv unitarne Bosne i mi to postujemo, ali strahujemo da bi stvaranje hrvatskog entiteta bilo protivno interesima RS", rekao je taj zvanicnik.

Bosanski Srbi se plase da bi etnicka podela BiH na tri dela svakom bosanskom narodu dala po 33 odsto teritorije, dok bosanski Srbi danas drze 49 odsto.

RS je u pocetku podrzavala Martina Raguza kandidata Hrvatske demokratske zajednice za celo drzavne vlade, ali je povukla svoju podrsku nakon intervencije Visokog predstavnika Wolfganga Petritscha i americkog ambasadora Thomasa Millera.

Nakon toga doslo je do preokreta i RS je stala iza umerenog politicara Bozidara Matica iako se on zalaze za ukidanje RS i Federacije BiH, kako je izjavio u sarajevskom casopisu "Dani".

"PDP podrzava Alijansu za promene, ali to ne znaci da ce podrzati i sve njene buduce poteze i predloge kadrovskih resenja", rekao je potpredsednik Ivaniceve partije Zoran Djeric.

Jedini kandidat za Savet ministara kojeg Ivanic nije prihvatio bio je nekadasnji predsednik RS, Milorad Dodik.

U nastojanju da zadrzi nesto od ranije poliitcke moci nakon poraza njegove partije u toku novembarskih izbora, Dodik i njegove Socijaldemokrate podrzali su Alijansu za promenu.

Istovremeno, Dodik preti da ce obnoviti veze sa nacionalistickom Srpskom demokratskom strankom, SDS, u ociglednom nastojanju da srusi Ivanica sa cela vlade RS. Dodik je nezadovoljan jer je Ivanic blokirao njegov izbor u Savet ministara.

I neki umereni bosanski Srbi nemaju mnogo simpatija za Alijansu.

Miodrag Zivanovic, istaknuti banjalucki profesor ocenio je "da je neverovatno da Alijansu istovremeno sacinjavaju i demokratske i nacionalne stranke".

Cinjenicu da su se u Alijansi jedan pored drugog nasli Haris Silajdzic i Zlatko Lagumdzija, Zivanovic tumaci "borbom za vlast lisenom moralnih atributa".

U medjuvremenu, bosanski Srbi su ove nedelje podsetili medjunarodnu zajednicu da iako podrzavaju drzavnu vladu da je njihov stvarni politicki savez sa Beogradom.

Republika Srpska je 5. marta potpisala Sporazum o specijalnim vezama sa SR Jugoslavijom.

Iako je u pravljenju teksta sporazuma ucestvovao visoki predstavnik Wolfgang Petritsch, ni on, niti bilo ko od stranih diplomata u Sarajevu, osim ruskog ambasadora, nije prisustvovao njegovom potpisivanju.

"Odsustvo predstavnika medjunarodne zajednice pokazuje njihovu rezervisanost prema Sporazumu", izjavio je premijer RS, Mladen Ivanic.

Te rezerve, medjutim, nisu sustinske, vec je u diplomatskom koru procenjeno da bi javna podrska takvom sporazumu bila losa u trenutku kada je njihov koncept jedinstvene BiH zbog aktivnog otpora Hrvata i pasivnog otpora Srba najugrozeniji od 1995.godine, kada je potpisan Daytonski sporazum.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.