Srbija: moguci novi izbori
Hitno je neophodno postizanje kompromisa ako se zeli da demokratske stranke u zemlji formiraju vladu.
Srbija: moguci novi izbori
Hitno je neophodno postizanje kompromisa ako se zeli da demokratske stranke u zemlji formiraju vladu.
Glavne prodemokratske stranke u Srbiji pokusavaju da pokrenu stvari sa mrtve tacke u medjustranackim razgovorima. Usled zastoja do koga je doslo, Srbija je jos uvek bez nove vlade, a neuspeh u pregovorima bi mogao dovesti do raspisivanja novih izbora.
Muka da se sastavi vlada traje od parlamentarnih izbora 28. decembra na kojima je ultranacionalisticka Srpska radikalna stranka, SRS, osvojila iznenadjujuce veliki broj glasova – ali ipak nedovoljno da bi je formirala.
Posto nijedna druga stranka nije bila spremna da se pridruzi tvrdokornoj desnicarskoj stranci u vladajucoj koaliciji, partije demokratskog bloka pokusavaju da postignu sporazum. Ipak, razgovori su zapali u corsokak.
Posmatraci se sada nadaju postizanju kompromisa nakon sto je Demokratska stranka, DS, 22. januara otvorila mogucnost za obnavljanje dijaloga rekavsi da bi smatrala gestom dobre volje ukoliko bi dobila polozaj predsednika skupstine u novom sazivu srpskog parlamenta.
Cinilo se da se situacija zapravo pogorsava samo dan ranije kada je lider Demokratske stranke Boris Tadic saopstio na konferenciji za stampu da ce uskratiti podrsku manjinskoj vladi koju bi cinile Demokratska stranka Srbije, DSS, reformski G17 Plus i koalicija Srpskog pokreta obnove, SPO, i Nove Srbije, NS. Umesto toga, Tadic insistira na formiranju vecinske vlade u kojoj bi se nasla i njegova partija uz gorepomenute demokratske stranke.
Tu mogucnost je kategoricki odbacio Dragan Marsicanin, potpredsednik DSS-a, optuzujuci Tadicevu stranku za povlacenje neodgovornih politickih poteza. Marsicanin je Demokratsku stranku optuzio za zastoj u stranackim pregovorima.
Formiranje parlamenta ce poceti 27. januara. Medjutim, sukob izmedju dve glavne prodemokratske stranke – koje su zajednickim naporima zbacile Slobodana Milosevica s vlasti u oktobru 2000. godine u okviru Demokratske opozicije Srbije, DOS – mogao bi dovesti do raspisivanja novih izbora.
Stojan Cerovic, politicki komentator beogradskog nedeljnika "Vreme", izjavio je za B92 da je kompromis jos uvek moguc.
"Mislim da ce biti jos pregovora," smatra Cerovic. "Ako DSS i DS nisu u stanju da zajedno formiraju vladu, onda izbori tu ne mogu da pomognu jer nijedna stranka demokratskog bloka ne moze da osvoji vecinu. Situacija bi bila potpuno ista – stoga bi problem trebalo resiti sada."
Vreme je od sustinskog znacaja imajuci u vidu opasnost od raspisivanja novih izbora zbog oklevanja i kolebanja glavnih parlamentarnih stranaka. Ukoliko bi se raspisali novi izbori, analiticari strahuju da bi glasaci mogli kazniti demokratske stranke zbog njihove neodlucnosti i medjusobnog sporenja i okrenuti se radikalima.
Politicki analiticar Ljiljana Bacevic primecuje: "Sve partije koje su ukljucene u pregovore i njihove elite moraju biti svesni cinjenice da je njihov jedini pravi protivnik Srpska radikalna stranka."
Pepirke izmedju prodemokratskih stranaka traju vec nekoliko poslednjih godina.
Demokratska stranka Srbije, DSS, prva je napustila vladajucu koaliciju kojom je dominirala DS nakon rusenja Milosevicevog rezima. DSS je optuzio svog politickog rivala unutar DOS-a za korupciju, saradnju sa kriminalnim bandama i krsenje demokratskih procedura. Dve godine kasnije, stranka G17 Plus je ucinila to isto.
Tokom izborne kampanje, lider DSS-a i bivsi predsednik savezne drzave Vojislav Kostunica je u vise navrata izjavio da ne zeli vladu u kojoj bi se nasla nepopularna Demokratska stranka. Suocavajuci se sa izborom izmedju vecinske i manjinske vlade, Kostunica se odlucio za potonju opciju cime je prakticno odbacio mogucnost ucesca Tadiceve stranke u vlasti.
Analiticar Djordje Vukadinovic kaze za IWPR da su sve partije demokratskog bloka – kao i Srpska radikalna stranka – stekle svoje glasove na izborima kritikujuci Demokratsku stranku, te da bi izgubile svoj kredibilitet ako bi formirale vladu sa tom strankom.
Do nedavno je Tadic, koga DSS vidi kao moguceg saveznika, podrzavao ideju manjinske vlade. Medjutim, veruje se da Tadic nije bio u stanju da zadrzi ovu fleksibilnu poziciju zbog pritiska raznih frakcija u stranci.
Konacna odluka Demokratske stranke o eventualnoj podrsci manjinskoj vladi ce se doneti na sastanku glavnog odbora partije koji je zakazan za 25. januar, ali je tesko videti kako bi ova stranka mogla podrzati manjinsku vladu.
Visoki zvanicnik Demokratske stranke je, pod uslovom da mu se na navodi ime, izjavio za IWPR da ogorcena borba za prevlast unutar same stranke otezava pregovore o formiranju nove vlade.
Tadic i odlazeci srpski premijer Zoran Zivkovic se trenutno bore za poziciju stranackog lidera i naslednika pokojnog predsednika stranke i bivseg srpskog premijera Zorana Djindjica.
"Trenutni odnos snaga ce nece menjati do 21. februara kada bi Demokratska stranka trebalo da izabere Djindjicevog naslednika. Mada, ne mozemo iskljuciti mogucnost da ovaj haos pogorsa nakon izborne skupstine," smatra visoki zvanicnik DS-a.
Ljiljana Bacevic veruje da ce se vlada formirati tek kada Demokratska stranka bude razresila unutrasnje sukobe. Ona takodje misli da bi se trenutni stav ove partije o manjinskoj vladi mogao promeniti.
Kostunica uporno ponavlja da nece dopustiti ulazak Demokratske stranke u vladu dok se ne prekinu sve veze sa kljucnim licnostima nepopularne odlazece vlade koje optuzuje za korupciju, kriminal i nedemokratsko ponasanje.
Ako se to dogodi, Tadica bi mogli pozvati da se pridruzi novoj vladi nesto kasnije pod uslovom da preuzme vodjstvo unutar stranke i oslobodi se kompromitovanih stranackih ljudi.
Medjutim, Demokratska stranka ce mozda biti prisiljena da donese odluku znatno pre toga. Izvori IWPR-a sugerisu da bi medjunarodna zajednica mogla uskoro insistirati da Demokratska stranka podrzi koalicioni sporazum koji bi potpisali DSS, G17 Plus i koalicija SPO/NS 20. januara kao platformu – u kome se odredjuje stav prema Haskom tribunalu, novom Ustavu i buducim reformama – koja u potpunosti odrazava politicki program same Demokratske stranke.
Anonimni izvor iz Demokratske stranke je potvrdio za IWPR da se ocekuje kako ce ova vrsta pritiska na DS ubrzo postati realnost.
Do sada je medjunarodna zajednica imala neutralan stav po ovom pitanju. Analiticari veruju da ce vecina opcija biti prihvatljiva za Vasington i Brisel – zapravo sve varijante koje ne podrazumevaju ucesce Miloseviceve partije i Srpske radikalne stranke.
Jedan zapadni zvanicnik, koji je zeleo da ostane anoniman, kaze: "Medjunarodna zajednica bi zelela da vidi kako sve demokratske snage u ovoj zemlji ulazu napore da prevazidju medjusobne sporove sto je pre to moguce i postizu koalicioni sporazum."
Visoki predstavnik Evropske Unije za spoljnu politiku Havijer Solana se, do sada, ustrucavao od pominjanja najpozeljnije opcije, ali je apelovao na demokratski blok da postigne sporazum o formiranju vlade sto je pre to moguce.
Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a iz Beograda.
