Srbija: Dramaticna izrucenja

Borba oko usvajanja zakona o saradnji s Haskim tribunalom u Srbiji poprimila je dramaticni obrt u cetvrtak vece, pokusajem samoubistva jednog od glavnih osumnjicenih za ratne zlocine na stepenicama jugoslovenskog parlamenta, nekoliko minuta nakon sto je izglasan ovaj kontroverzni zakon.

Bivsi ministar policije Vlajko Stojiljkovic, 65, pucao je sebi u glavu i potvrdio pretnju da ce pre izvrsiti samoubistvo nego da se nadje na sudjenju u Hagu. Sudeci po izvestajima lekara njegovo stanje u petak 12.aprila bilo je kriticno. U subotu je preminuo.

U oprostajnom pismu, Stojiljkovic je izjavio: "Patriote i gradjani ove zemlje znace kako da me osvete". Imao je samo reci pohvale za svog nekadasnjeg sefa Slobodana Milosevica, a optuzio je sadasnjeg premijera Srbije, Zorana Djindjica i jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu da su "marionete".

Stojiljkovic je optuzen da je u vreme dok je bio sef policije doslo do terora srpskih policijskih snaga na Kosovu 1999.godine. Oko 800.000 kosovskih Albanaca moralo je da napusti svoje domove. Sukob na Kosovu dostigao je kulminaciju vojnom intervencijom Zapada kojom su Srbi izgubili kontrolu nad pokrajinom.

Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, koji je u sredu usvojio jugoslovenski parlament, krupan je korak ka izlasku iz duboke politicke krize i normalizaciji odnosa sa medjunarodnom zajednicom. On, ipak, ne definise punu saradnju sa tim sudom za ratne zlocine, koja ce i dalje biti opterecena problemima.

Posle dva neuspela pokusaja - prvog u junu prosle i drugog u martu ove godine - Zakon o saradnji SRJ sa Medjunarodnim tribunalom usvojen je u sredu vecinom koju su cinili poslanici vladajuce koalicije u Srbiji, DOS, i njihovi crnogorski partneri u vlasti - Socijalisticka narodna partija, SNP.

Time su dva rivala za premoc u Srbiji, Vojislav Kostunica, jugoslovenski predsednik i Zoran Djindjic, srpski premijer, nacinili kompromis oko pitanja koje vec dugo polarizuje srpsko drustvo.

Antihaski raspolozeni Kostunica, protivio se izrucenjima osumnjicenih bez usvajanja tog zakona, a samo usvajanje je dugo opstruirao, dok se Djindjic, premijer Srbije, nije usudio da ih isporuci na sopstvenu odgovornost i tako postane "izdajnik", uoci izbora koji ocekaju Jugoslaviju i Srbiju.

Dok se spor izmedju njih zahuktavao, istekao je rok (31. mart) za isporuku haskih optuzenika. Rok je postavio Vasington za finansijsku pomoc od 115 miliona dolara. Pomoc je zamrznuta, a zemlji je zapretila opasnost da zbog gubitka americke podrske ponovo zapadne u izolaciju, kao u vreme Milosevica.

Zakonom je ta opasnost odlozena. Njime je predvidjeno da savezni ministar pravde Savo Markovic, clan SNP, najpre prosledi haske optuznice Okruznom sudu u Beogradu, za optuzene iz Srbije, i Podgorici, za optuzene iz Crne Gore.

Ti sudovi vrse formalnu procenu optuznice i izdaju nalog za izrucenje republickim policijama, koje do zavrsetka procedure optuzene mogu da drze u pritivoru. Posle toga optuzeni mogu da se zale Vrhovnom sudu Jugoslavije, koji, ponovo formalno, daje poslednju rec o izrucenju.

Predvidjeno je da ceo postupak traje najvise dve nedelje, kada bi trebalo ocekivati i prva izrucenja optuzenih u Hag. Haski tuzilac, Karla del Ponte stigla je krajem meseca u Beograd u pokusaju da sa vlastima utvrdi dinamiku izrucenja.

Premijer Srbije Zoran Djindjic ocenio je u utorak pred novinarima, kada je Savezna vlada usvojila predlog zakona, da je time pokazana "jedinstvena politicka volja u nasoj zemlji, sto je mnogo vaznije od same cinjenice da ce se neki ljudi naci u Hagu".

"Oni bi se tamo nasli i sa zakonom i bez zakona, ali je bilo vazno da nasa politicka javnost i politicki cinioci stanu iza toga", likovao je Djindjic, koji je usvajanjem zakona uspeo da odgovornost za izrucenja podeli sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom, koji se tome opirao.

Ali, iako je Zakon o Hagu krupan korak Beograda prema normalizaciji odnosa sa medjunarodnom zajednicom i SAD - on nije lisen kontroverzi, a problemi na relaciji Beograd - Hag ce se nizati.

Iako zakon precizno regulise pitanja izrucenja i omogucuje haskim istraziteljima da vrse istrage i obezbedjuju svedoke na teritoriji SRJ, ostale su sporne dve veoma skupe stvari.

Prva je, svakako, ta sto zakon ima privremen karakter, jer se odnosi samo na one gradjane SRJ i bosanske Srbe koji su se sklonili u Jugoslaviju protiv kojih je optuznica vec podignuta. Na javnim optuznicama nalazi se 16 imena, koje se traze od Beograda.

Ali, zakonske odredbe nece se odnositi na one drzavljane Jugoslavije koji budu optuzeni posle njegovog donosenja.

Zato je Florens Artman, portparol haskog tuzilastva u izjavi za "Glas Amerike" zakon ocenila "neprihvatljivim".

Ona je precizirala da "ne moze postojati razlika u tretmanu do kojeg bi doveo takav zakon jer bi onda neki bili izruceni Hagu, a drugi ne bi bili iz nekih arbitrarnih i nepoznatih razloga".

"Ako se nove optuznice pojave, mi cemo traziti da SRJ to postuje. Znaci, zakon nam ne treba", rekla je Artman.

Iako je ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batic u utorak rekao novinarima da je zakonsko ogranicenje uneseno na insistiranje partnera iz SNP, pravi razlog je, po svemu sudeci, Djindjicev i Kostunicin tihi dogovor sa americkim izaslanikom, ambasadorom za ratne zlocine Pijerom Ricardom Prosperom.

Prosper je u prosli petak imao odvojene zatvorene sastanke sa Djindjicem i Kostunicom.

Izvor, visoko pozicioniran u krugovima vladajuce koalicije DOS, rekao je za IWPR da je Vasington vise zainteresovan za brze ispruke optuzenih, nego za dalje uslovljavanje. U DOS se cak veruje da bi se Vasington zadovoljio, bar za pocetak, i sa nekoliko optuzenih.

Na sastanku sa Prosperom, kako kaze isti zivor, Djindjic se obavezao da ce obezbediti izrucenja svih optuzenih, dok ce se Prosper i americka administracija zaloziti u Hagu da sve buduce optuznice za ratne zlocine protiv drzavljana SRJ budu procesuirane pred domacim sudovima.

Ovakvim dogovorom moze se objasniti Djindjicev arogantan odgovor Artmanovoj. On je, naime, pred novinarima u saveznom parlamentu u utorak, izjavio da Hag "ne treba da se bavi nasim zakonima".

Druga sporna tacka u ovom zakonu jeste sto se njegovim odredbama haskim istraziteljima ne obezbedjuje pristup policijskim i vojnim arhivama, na cemu je Hag insistirao.

Clan 11. zakona precizira da "o razgledanju spisa koji se odnose na drzavnu ili vojnu tajnu odlucuje savezna, odnosno republicka vlada".

To znaci da te dve vlade, ili svaka od njih istraziocima mogu i da dozvole, ali i da zabrane uvid u pojedine dokumente.

Hag je ocekivao da ce otvaranjem policijskih i vojnih dosijea zapravo doci do dodatnih dokaza za postojece optuznice, kao i da ce moci da podigne jos neke.

Beograd je ovim zakonom to prakticno onemogucio i pretpostavlja se da je tako otezana mogucnost za podizanje novih optuznica.

Zakonom o saradnji s Haskim sudom takodje su snazno uzdrmane pozicije Vojske, kao najsnaznijeg antihaskog centra u Beogradu, posto je Kostunica, u kome su videli zastitinika, pristao na usvajanje ovog zakona.

Nije iskljuceno da bi se neki od optuzenih narednih dana mogli sami predati. Do sada su racunali da su zasticeni tvrdim odnosom Kostunice prema isporukama.

Na kraju, sasvim je evidentno, da su srpski politicari bili daleko zainteresovaniji da dobiju americku podrsku, koja ce otvoriti vrata uticajnim finansijskim institucijama, nego da normalizuju odnose sa Hagom i suoce se sa pocinjenim zlocinima.

Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News"