Karadžićevom svedoku postavljana pitanja o njegovoj vlastitoj ulozi
Ratni oficir vojne bezbednosti kaže da predsednik nije bio upoznat sa ubijanjima, dok za sebe tvrdi da nije prisustvovao nikakvim dešavanjima.
Also see
Osuđujuće presude u procesu protiv srebreničke sedmorke
Dvojica bosanskih Srba proglašena su krivima za genocid koji su počinili masovnim ubijanjem u istočnoj Bosni.
Karadžićevom svedoku postavljana pitanja o njegovoj vlastitoj ulozi
Ratni oficir vojne bezbednosti kaže da predsednik nije bio upoznat sa ubijanjima, dok za sebe tvrdi da nije prisustvovao nikakvim dešavanjima.
Bivši oficir vojske bosansko-hercegovačkih Srba, koji je osuđen zbog učešća u srebreničkom masakru, svedočio je ove sedmice u prilog Radovanu Karadžiću, koji mu je tokom rata bio nadređen.
Kao nekadašnji šef bezbednosti Drinskog korpusa vojske bosansko-hercegovačkih Srba, svedok odbrane Vujadin Popović osuđen je 2010. godine pred Haškim tribunalom za genocid, istrebljenje, progon i ubijanje. U pitanju su zločini koji su u sklopu pomenutog masakra bili izvršeni u julu 1995. godine.
Srebrenica je istočno-bosanski grad, kojeg su Ujedinjene nacije 1993. godine proglasile bezbednom zonom, ali su ga 11. jula 1995. zauzele snage bosansko-hercegovačkih Srba. Narednih je dana na brojnim okolnim stratištima bilo ubijeno preko 7,000 muškaraca i dečaka.
Sudije su zaključile kako je Popović "bio uključen u tu operaciju po više osnova, i sudelovao je u njoj sa odlučnošću".
"Popović je znao da namera nije bila samo da se ubiju oni koje su zarobile snage bosanskih Srba, nego da se pobije što više ljudi u cilju uništenja čitave grupe. Popovićevo potonje intenzivno učešće u svim aspektima plana pokazuje kako on ne samo da je znao za tu nameru o uništenju, nego ju je i delio", kaže se u presudi iz 2010. godine.
Sudije su zaključile da je Popović i lično bio prisutan na više gubilišta, uključujući „jednu poljanu u Orahovcu, gde su se desila pogubljenja“. (Više o tome vidi u tekstu "Osuđujuće presude u procesu protiv srebreničke sedmorke".)
Popović je osuđen na doživotnu robiju. U decembru će biti održano saslušanje u žalbenom postupku.
Okrivljeni Karadžić, koji se pred sudom brani samostalno, postavio je svedoku ove sedmice svega nekoliko pitanja, jer se usredsredio na čitanje sažetka njegovog iskaza. Prema tom sažetku, Popović je rekao da "sa predsednikom Karadžićem nikada nisam razgovarao o pogubljenjima ratnih zarobljenika“. On nije upoznat "ni sa kakvim izveštajem koji bi ukazivao na to da je predsednik Karadžić bio obavešten o pogubljenjima", niti je "ikada čuo kako je bilo ko sugerisao da je predsednik Karadžić bio obavešten o tome ili da je to odobrio".
Kao vrhovni komandant vojske bosansko-hercegovačkih Srba i njihov civilni predsednik, Karadžić se tereti za genocid, progon, istrebljenje, ubijanje, deportaciju i prisilno raseljavanje koji su izvršeni u sklopu srebreničkog masakra.
Tokom dugog i često burnog unakrsnog ispitivanja, tužitelj Džulijan Nikols (Julian Nicholls) je optužio Popovića da je izmislio čitav svoj iskaz kako bi ga iskoristio u svrhe vlastitog žalbenog postupka. Svedok je to negirao, ostajući pri stavu da ni na koji način nije sudelovao u pogubljenjima koja su se odigrala u julu 1995.
Nikols je svedoka zamolio da objasni poverljivi vojni izveštaj od 12. jula 1995., koji nosi njegov potpis i koji je bio upućen u glavni štab vojske, obaveštajni i bezbednosni sektor, kao i u komandu bezbednosti Drinskog korpusa.
Kako je naveo Nikols, u tom se izveštaju kaže da je "oko 5,000 žena i dece do sada evakuisano. Odvajamo muškarce koji su stari od 17 do 60 godina i ne odvozimo ih. Njih je za sada oko 70 i organi bezbednosti . . . rade sa njima."
Nikols je posebnu pažnju skrenuo na jednu rečenicu, koja glasi: "Tokom dana, naše snage i MUP [Ministarstvo unutrašnjih poslova] nisu imali nikakvu razmenu vatre sa balijama."
"Balija" je pogrdni naziv za bosansko-hercegovačke Muslimane.
"Vi ovde izveštavate o tome da ste radili na odvajanju muškaraca, odnosno ljudi o kojima govorite kao o ’balijama’, kao i da ih niste odvozili – zar ne?", upitao je Nikols.
"Kako mogu izveštavati o nečemu što nisam radio?", uzvratio je Popović. On je insistirao na tome da nije poslao taj izveštaj, da čak nije ni video taj dokument sve do njegovog vlastitog suđenja, kao i da onoga dana nije sudelovao u razdvajanju muškaraca od žena i dece.
Nikols je, pak, ukazao na to da je Popović u svom iskazu naveo kako je taj izveštaj pročitao sutradan, u komandi Drinskog korpusa.
"Dakle, u vreme kada ste pisali ovu izjavu mislili ste da je najbolja opcija da govorite o ovom dokumentu, a danas sedite ovde i zaboravili ste da ste to rekli, pošto ste odlučili da je najbolje da kažete kako ga niste ni videli sve do suđenja – zar ne?", upitao je Nikols.
"Ne, ne, gospodine Nikols, ne uopšte. Jednostavno sam se zaneo, jer me iritirate . . . i malo sam se izgubio. Tačno je da sam, sutradan po svom dolasku ovamo, pročitao ovaj dokument. Još jednom, izvinjavam se . . . jednostavno, izgubio sam se", kazao je Popović.
Svedok tvrdi da je Momir Nikolić – koji mu je kao pomoćnik šefa za bezbednost i obaveštajni rad Bratunačke brigade bio potčinjen – poslao taj izveštaj u njegovo ime, te da ga o tome nije ni obavestio.
"Dakle, Vi sedite u nekakvoj kancelariji sa papirima koje ste raširili po podu, a neko u toj zgradi, bez Vašeg znanja, šalje nekakav izveštaj pod Vašim imenom, ne obaveštavajući Vas. Oni pokušavaju da Vam podmetnu, misleći na to da bi 2008. moglo doći do suđenja", kazao je Nikols.
"Vrlo pretenciozno. Nisam tako mislio. Nije to ono što sam mislio", odgovorio je svedok. "Jednostavno, na poslu sam radio ono što sam mislio da treba uraditi . . . a neko je to verovatno potpisao umesto mene, ali voleo bih da pogledam original, kako bih video čiji je to potpis. Zato što jedino ime i prezime ostaju nakon što se to pošalje na kodiranje. Zato što bez potpisa to ne može biti poslato na šifrovanje."
Nikols je kazao kako je "naš stav da ste Vi to napisali i da je to opis onoga što ste radili". Potom se osvrnuo na druge situacije u kojima je Popović, pišući svoje izveštaje, upotrebio pojam "balija".
"Očigledno je da sam ga ponekad, veoma retko, koristio; ali to ne znači da sam ga upotrebio 12. jula. To je to", odgovorio je Popović.
Nikols je potom prešao na ono što se dešavalo 13. jula, kada je Popović – kako je rekao – prošao pokraj fudbalskog igrališta u Novoj Kasabi, gde se nalazilo 800 zarobljenika. Nikols je primetio kako je, prema navodima jednog drugog svedoka sa suđenja Karadžiću, Popović tog dana "sprečio da zarobljeni Muslimani budu fotografisani".
"Na ovaj ili onaj način . . . Vi ste uništili taj film. Sećate li se toga? Ili je to još jedna praznina?", upitao je Nikols.
"Ne sećam se, ali ako sam to učinio, i ukoliko on kaže da sam to činio, onda je to možda istina – ali, ja se toga ne sećam", kazao je Popović.
"Dozvolite, zbog čega biste uništili taj film? Kažete da ste to ’možda’ učinili", nastavio je Nikols. Popović je rekao kako je, koliko se on seća, komandant vojske bosansko-hercegovačkih Srba, Ratko Mladić, prethodno već izdao naređenje o zabrani snimanja radi veće bezbednosti samih zarobljenika.
"Možda je to jedino objašnjenje", nastavio je Popović.
"Razmislite o drugom mogućem objašnjenju: bili ste upoznati sa time da će svi ti ljudi biti ubijeni i niste želeli da njihove fotografije kruže uokolo, pa ste uništili dokaz o tome da su ti fotografisani ljudi bili živi na tom terenu", kazao je Nikols.
"A na temelju čega Vi znate da sam u tom trenutku bio upoznat sa time? Kako možete tako da vadite stvari iz konteksta?", upitao je Popović.
"Zato što ste Vi toga dana sudelovali u operaciji ubijanja, i radili ste na tome da osigurate to da svaki zarobljeni muslimanski muškarac bude ubijen. Eto kako ste znali", odgovorio je Nikols, podižući glas.
Popović je rekao kako nije učestvovao ni u kakvim ubijanjima i da 13. jula "nije bilo nikakvih ubijanja".
"Vi kažete da 13. jula nije bilo ubijanja zarobljenika? To ste želeli da kažete?", upitao je Nikols u neverici.
"Ne da ja znam. Tvrdim to izričito, pod zakletvom. Ne da ja znam. Koliko ja znam, tog dana nije bilo ničega", kazao je Popović.
Nikols je potom podsetio na to kako je svedok već priznao da je kasnije istoga dana, 13. jula, prošao pokraj skladišta u Kravici, gde je video "više desetina tela na zemlji ispred hangara".
Sudije su u slučaju Popović zaključile kako je "najmanje" 1,000 bosanskih Muslimana toga dana bilo ubijeno u tom objektu u Kravici.
"To je još jedno gubilište na kojem ste se zadesili – osim Pilice i ostalih do kojih ćemo tek doći", primetio je Nikols.
"Nisam bio tamo za vreme ubijanja. Vraćao sam se te večeri, zaustavio sam se, i video sam te ubijene ljude. Upitao sam šta se desilo; rečeno mi je da se radilo o incidentu", kazao je Popović. "Nisu to bila pogubljenja kojima sam prisustvovao."
Nikols je svedoka upitao kako to da toga dana nije bilo ubistava – kada je on lično video leševe u Kravici.
"Da li Vi to tvrdite da ta tela nisu pripadala žrtvama pogubljenja? Jedino tako Vaša priča može biti barem dopola koherentna", kazao je tužilac.
"Ne tvrdim da to nisu bila tela žrtava. Bili su to ljudi koji su ubijeni u tom incidentu. Video sam ih dok sam prolazio. Mislio sam da kažete kako sam na tom [fudbalskom] terenu, u vreme kada sam prolazio pokraj Kasabe, znao da su se pogubljenja dogodila. To je ono što sam mislio da Vi tvrdite", rekao je Popović.
"Potom ste rekli kako 13-og nije bilo pogubljenja. U Kravici ste znali da nema pogubljenja 13-og", ponovio je Nikols.
Popović je odgovorio tako što je rekao da je na umu imao pogubljenja pokraj fudbalskog terena, te da se "greške dešavaju zbog toga što Vi vadite stvari iz konteksta. Mislim, Vi me praktično pitate da li sam pogrešio."
Nikols je rekao kako su policijske jedinice koje su toga dana čuvale skladište u Kravici bile "prepotčinjene" vojsci. On je pitao zbog čega se Popović – kao šef bezbednosti Drinskog korpusa – nije potrudio da sazna šta se dogodilo.
"Kako sam ja to mogao da istražim? Trebalo je da to učini organ bezbednosti te jedinice. Pokušao sam da otkrijem šta se desilo, a [snage koje su bile prisutne na licu mesta] nisu želele da mi kažu, i to je bilo to – otišao sam svojim putem", kazao je Popović.
"Šta ste učinili da biste proverili ima li preživelih, ili da li je možda neko od ljudi koji su ležali na podu skladišta još uvek živ i trpi veliki bol? Jeste li rekli ’Mislim da treba da pošaljemo kola hitne pomoći u Kravicu, tamo je čitava masa ljudi na koje je bilo pucano i možda ima nekoga ko je preživeo’?", upitao je Nikols.
"Posmatrao sam to sa puta, a ono što sam video – to sam Vam i opisao. Kada sam stigao u komandu, pokušao sam da saznam šta se desilo, ali niko nije mogao da mi kaže ništa više od onoga što sam već znao, pa nisam preduzeo korake koje ste sugerisali. Mislio sam, posle svega, da je za to odgovorna osoba koja komanduje tom jedinicom. Ne mogu se mešati u posao komande te jedinice", kazao je Popović.
Kasnije je Nikols svedoka upitao i za zarobljenike koji su, pre no što su odvedeni i ubijeni, 14. jula bili potrpani u jednu školu u Orahovcu.
Suprotno iskazima preživelih, koji su kazali da je u toj školi bilo "zagušljivo" i da je gužva bila prevelika, te da zarobljenicima uopšte nije bila davana voda, Popović je rekao da tamo nije bila "tolika gužva" i da su zarobljenici kad god su želeli mogli da odu do stola i uzmu vodu.
"Vi uporno tvrdite kako nemate razloga da lažete. A osuđeni ste na doživotnu robiju. Nemate mnogo toga da izgubite time što ste došli ovde i izneli priču po kojoj ste bili nevini posmatrač na doslovce svakom gubilištu", konstatovao je Nikols.
"Upravo zbog toga sam želeo da dođem ovamo. Stvari nisu u toj meri crno-bele", kazao je Popović.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
