'Afera Delimustafic' Trese Beograd

Prvi put srpska vlast pokusava da diskredituje Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica i tako pripremi javnost u Srbiji za njihovo moguce hapsenje.

O tome recito govori spektakularno hapsenje 17. januara, Alije Delimustafica, nekadasnjeg ministra unutrasnjih poslova Bosne i Hercegovine i biznismena sumnjive proslosti. Za njim su bosanske vlasti raspisale poternicu, a njegove dugogodisnje veze sa poslovnim ljudima bliskim Karadzicu su nepobitne.

Sa Delimustaficem, inace Bosnjakom, kome je lazni identitet obezbedila Republika Srpska, RS, uhapsena su i dvojica njegovih poslovnih partnera iz Srbije, koji su mu, anvodno, pomagali u skrivanju, Mladjo Novakovic i Borislav Radosavljevic.

Srpska vlada je poslednjih nedelja suocena sa velikim pritiskom da uhapsi i isporuci u Hag ratnog komandanta Vojske RS Ratka Mladica, za koga u Hagu tvrde da se nalazi u Beogradu.

Od Beograda se takodje zahteva pomoc u hapsenju Karadzica, za koga se veruje da se krije u istocnoj Bosni, na samoj granici sa Srbijom.

Iako je obecala izrucenja, Djindjiceva vlada suocena je sa velikim problemom buduci da vecina stanovnika Srbije Karadzica i Mladica smatra nacionalnim herojima.

Otuda, Vlada pokusava da delovanje mafije u Beogradu dovede u vezu s njima, jer ocekuje da bi osiromaseno stanovnistvo imalo vise razumevanja za njihovo hapsenje.

Vec nekoliko dana posle Delimustaficevog hapsenja pokazalo se da je njegova kontroverzna biografija pogodna za demistifikaciju "karadzicevsko-milosevicevske mafije", koja, prema recima srpskog ministra policije Dusana Mihajlovica, deluje u Beogradu.

Delimustafic je kao krupan sarajevski biznismen 1990. uoci rata postao ministar policije BiH i na tom mestu ostao do polovine prve ratne godine u Bosni.

Vojni izvori u Beogradu kazu da Delimustafic nije bio opterecen nacionalizmom, vec je svoju politicku poziciju vise koristio za biznis. Nabavljao je oruzje i opremu za bosansku policiju, u korist bosanske drzave, ali i svog dzepa. Zahvaljujuci odlicnim vezama na srpskoj strani, kazu isti izvori, cak je uspevao da uoci samog rata municiju i pancirne prsluke za svoju policiju kupuje u Srbiji.

Kada je rat eskalirao, napustio je Bosnu i nastavio da se bavi biznisom u Becu i jos nekoliko zapadnoevropskih gradova.

Posle rata vraca se u Sarajevo, gde osniva mocnu "BH Banku", u kojoj je depozite drzala vecina medjunarodnih organizacija koje su delovale u Bosni.

Ali u leto 2000. godine banka je propala i on se, zbog finansijskih manipulacija, nasao u zatvoru u Sarajevu.

Kada je u februaru sledece godine pusten da se brani sa slobode, pobegao je i zastitu od bosanske policije potrazio u Banjaluci, u RS, gde je na vlast ponovo dosla Srpska demokratska stranka, SDS, ciji je ratni lider bio Radovan Karadzic osumnjicen za ratne zlocine u Hagu.

Zahvaljuci vezama s vlascu, a prvenstveno sa SDS-om, Delimustafic u RS dobija novi identitet. Drzavna uprava u RS izdala mu je nova dokumenta na lazno ime Gojko Mitrovic. Pod tim imeno je on u novembru prosle godine dosao u Beograd.

Delimustafica je u Beogradu docekao i pomogao mu njegov kum, predratni prijatelj i poslovni partner Momcilo Mandic, koji je s pocetka rata u Bosni bio Delimustaficev zamenik na celu bosanske policije.

Mandic je, po zapocinjanju rata, vrlo brzo iz bosanske presao u policiju RS, gde je bio covek od najveceg poverenja bosanskosrpskih lidera, Radovana Karadzica i Momcila Krajisnika.

Posle prve ratne godine, Mandic dolazi u Beograd, gde pod zastitom Milosevicevog establismenta pravi poslovnu imperiju, koja se danas procenjuje na oko sto miliona eura.

Najveci deo kapitala Mandic stice trgujuci gorivom, uvozeci ga iz RS u Srbiju u drugoj polovini 90-ih, dok je Beograd bio pod medjunarodnim ekonomskim sankcijama.

On je beogradskom dnevnom listu "Blic" 6.februara priznao da ima cetiri pumpe u Srbiji.

Mandic nikada nije krio svoje veze sa bosanskosrpskim nacionalnim liderima: u januaru prosle godine u intervjuu za "Ekstra magazin" iz Bijeljine, RS, priznao je da je stekao bogatstvo zahvaljujuci vezama sa Karadzicevom Srpskom demokratskom strankom, SDS.

Tada je, takodje, priznao da finansira i SDS i odbranu Momcila Krajisnika, koji se od aprila 2000. godine nalazi u Hagu.

Istovremeno, sumnjicen je u medijima da finansira Karadzicevo obezbedjenje, ali to nikada nije dokazano.

"Ja sam karadzicevac, i to ne krijem", rekao je Mandic u intervjuu za beogradski nedeljnik "Blic News" od 6. januara.

Da Vlada Srbije ovim hapsenjem pokusava da otvori oci stanovnistvu oko malverzacija i bogacenja u bosanskom ratu, te da demistifikuje Karadzica, svedoci i izjava Zarka Koraca, srpskog vicepremijera, koju je dao banjaluckim "Nezavisnim novinama" 6. februara.

"Mucno je gledati kako se tzv. patrioti i prijatelji naroda na sve tri zaracene strane u BiH sada pojavljuju kao bogatasi, koji od sirotinje hoce da pokupe i ono malo sto ima", kaze on.

Posto se jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, koji je rival srpskom premijeru Zoranu Djindjicu, protivi saradnji sa Hagom, Djindjic optuzuje Kostunicu i njegovu partiju, Demokratsku stranku Srbije, za vezu sa Delimustaficem i Mandicem.

Djindjiceva Demokratska stranka saopstila je da Kostunicin savetnik Aleksandar Tijanic i kiparsko-srpski biznismen Zoran Drakulic, najveci donator partije saveznog predsednika, imaju bliske kontakte sa Delimustaficem.

Drakulic je negirao svoje kontakte, a Tijanic ih je objasnio licnim razlozima. Naime, Tijanicu je Delimustafic spasao zivot, uoci rata u Sarajevu.

Ocigledna je namera srpske vlade da dokaze Kostunicinu vezu sa bosanskim klanom u Beogradu. Time zapravo, pokusava da okrnji Kostunicin oreol "postenjacine", i coveka koji insistira da "sve bude po zakonu".

Kostunica je, medjutim, za ulazak Delimustafica u Srbiju optuzio saveznu i republicku policiju koje su pod kontrolom Djindjica.

Ostaje da se vidi koliko ce ova kampanja biti prihvacena u sirim masama. Bliske veze izmedju Kostunicine stranke i Srpske demokratske stranke u RS u javnosti su do sada dozivljavane kao Kostunicin patriotizam, a ne kao dokaz mutnih poslovnih saradnji.

Ukoliko Vlada u kampanji ne uspe, samo ce se ucvrstiti Djindjicev imidz "izdajnika srpstva" koji je isporukom Milosevica poceo da stice medju srpskim nacionalistima.

Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "BlicNews".