Srbija: u susret prevremenim izborima

Izgleda da su dani aktuelne srpske vlade opterecene skandalima odbrojani. Na to ukazuju razgovori nekoliko clanica vladajuce koalicije sa opozicionim strankama o zakazivanju prevremenih parlamentarnih izbora.

Cetiri male stranke iz vladajuce koalicije prihvatile su poziv Miroljuba Labusa, lidera reformske G17 Plus partije, da razgovaraju o mogucnosti organizovanja prevremenih opstih izbora.

G17 Plus je napustio vladu pre dva meseca i postao njen ogorceni protivnik. Ova stranka smatra prevremene izbore jedinim resenjem za izlazak iz krize na burnoj politickoj sceni Srbije.

Mada spremnost na razgovore ne znaci automatsku pobedu zagovornika vanrednih izbora, ovo je znacajan pokazatelj koji ukazuje da bi prevremeni izbori mogli postati neizbezni.

Do sada je srpska vlada, u kojoj dominantnu ulogu ima Demokratska stranka, DS, ubijenog premijera Zorana Djindjica, uspevala da ocuva parlamentarnu vecinu uprkos nizu skandala i padu rejtinga.

Demokratska stranka se, pre svega, oslanjala na lojalnost malih stranaka unutar vladajuce koalicije kojima ne odgovaraju prevremeni izbori jer im je izborni cenzus od pet odsto za ulazak u parlament nedostizan.

U zamenu za lojalnost najvecoj stranci u vladi, liderima malih partija je dodeljena nesrazmerno znacajna uloga u vladajucoj koaliciji.

Pored toga, vlada je uspela da pridobije pojedine poslanike partija koje su kabinetu premijera Zivkovica okrenule ledja zahvaljujuci odluci Ustavnog suda Srbije koji je proslog proleca presudio da su mandati u parlamentu vlasnistvo poslanika, a ne njihovih maticnih stranaka.

Nakon te odluke Ustavnog suda, najmanje deset poslanika iz antivladinog bloka preslo je u stranke vladajuce koalicije ili je formiralo nove poslanicke grupe koje podrzavaju vladu.

Vladina vecina u parlamentu mogla bi, medjutim, ozbiljno da se okrnji jer Socijaldemokratska partija, SDP; Gradjanski savez, GSS; Sandzacka demokratska partija i Reformisti Vojvodine zele da razgovaraju sa G17 Plus o mogucnosti održavanja prevremenih parlamentarnih izbora.

Cini se da ove clanice vladajuce koalicije ne zele da podele sudbinu Demokratske stranke koju pritiskaju aktuelne skandalozne afere. Neke clanice koalicije takodje veruju da ce bolje proci ukoliko bi se povezale sa G17 Plus ili drugom glavnom opozicionom strankom Demokratskom strankom Srbije, DSS.

Vladajuca koalicija trenutno je opterecena medjusobnim sukobima i sporenjima. Tokom prethodna dva meseca, potpredsednik Vlade Srbije Rodoljub Sabic i ministar zdravlja Tomislav Milosavljevic dali su ostavke.

Poslednji skandal izbio je 3. septembra kada su zvanicnici G17 Plus doveli u pitanje regularnost glasanja u skupštini 22. jula, kada je smenjen popularni guverner Narodne banke Srbije Mladan Dinkic, potpredsednik G17 Plus.

Na konferenciji za stampu G17 Plus prikazao je video snimak i na osnovu koga tvrdi da jedan od poslanika Demokratske stranke koji su navodno glasali, Neda Arneric, zapravo uopste nije bila u skupštinskoj sali.

Ove optuzbe, koje vladini zvanicnici energicno negiraju, otvorile su nova pitanja o validnosti prethodnih glasanja u skupštini.

Mada Arnericeva odbija da potvrdi ili demantuje optuzbe o (ne)prisustvovanju skupstinskom glasanju, Demokratska stranka insistira da je ona bila u skupstinskoj sali.

Cini se da medjunarodna zajednica, u medjuvremenu, gubi strpljenje u odnosu na aktuelnu vladu.

Brisel i Vašington su do sada snazno podrzavali vladu Zorana Zivkovica, ali se ta podrska zasnivala na sposobnosti vlade da garantuje stabilnost i sprovodjenje reformi u Srbiji.

Mada za sada nema otvorenih naznaka o promeni politike, reklo bi se da su simpatije sve veceg dela medjunarodne zajednice na strani G17 Plus, koja je beskompromisni zagovornik reformi.

Usled niza pomenutih problema, javna podrska vladi pala je na najnizi nivo od izbora pocetkom 2001. godine i krece se izmedju 15 i 20 odsto, a oko dve trecine reformski orijentisanih glasaca sada se zalazu za prevremene izbore.

Istrazivac javnog mnjenja Srdjan Bogosavljevic uporedio je situaciju u kojoj se nalazi vlada sa poslednjom godinom na vlasti rezima Slobodana Milosevica. "Ovakvo nezadovoljstvo je idealna prilika za opoziciju da vlast dovede u veoma tezak i neugodan položzj."

Politicki analiticar Slobodan Antonic smatra da su prevremeni izbori neizbezni jer je "erozija vlasti mnogo brza nego što je vladajuca koalicija mogla i da pretpostavi."

Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a iz Beograda.