Milosevicev drugi termin

Savezni parlament ove sedmice glasao je za ustavne promene koje ce predsedniku Slobodanu Milosevicu omoguciti da ponovo ucestvuje u predsednickim izborima kada istekne njegov mandat za godinu dana.

Ove promene predstavljaju izazov za nesloznu srpsku opoziciju i crnogorskog predsednika Mila Djukanovica.

Po novom sistemu, predsednik zemlje i parlament birace se direktno na izborima, sto Milosevicu pruza mogucnost da sebi obezbedi jos jedan predsednicki mandat i dramaticno ogranici status Crne Gore.

Sa brojem stanovnika koji se krece oko 600.000 u poredjenju sa Srbijom koja ima deset miliona stanovnika, Crna Gora gubi ravnopravnost u gornjem domu parlamenta, gde su obe republike imale po 20 predstavnika. Ovo bi moglo da poveca broj probeogradski nastrojenih crnogorskih predstavnika u Saveznoj skupstini.

U Podgorici se na hitno sazvanoj sednici sastao crnogorski parlament kako bi razmotrio ove najnovije promene. Miodrag Vukovic, Djukanovicev savetnik, rekao je da "promene nece vaziti u Crnoj Gori".

"Posto je ovaj potez jednak pravljenju ustava nove drzave, Crna Gora ce biti primorana da preduzme neizbezne korake", rekao je on. "U nekoliko sledecih dana, Crna Gora ce doneti zakone koji ce istaci njenu nezavisnost na svim poljima."

Djukanovic, medjutim, nije otvoreno zahtevao nezavisnost, jer bi to moglo izazvati intervenciju Jugoslovenske vojske.

"Crna Gora ce morati da pronadje mehanizme da se zastiti od ovakvog ustavnog i pravnog nasilja preko parlamenta i uz podrsku svih njenih gradjana", receno je u predsednikovom saopstenju.

Srpska opozicija je takodje zatecena brzinom ustavnih promena. Opozicioni poslanici su se zalili da nisu bili na vreme informisani o ovim promenama i osudili su ovaj proces kao ilegalan.

"Iako sam clan ustavne komisije, nisam primio tekst o nacrtu izmena", zali se Laszlo Jozsa is Saveza vojvodjanskih Madjara. "Ustav se ne moze menjati na ovaj nacin, ali izgleda da u ovoj zemlji niko ne mari za to".

Tomislav Jeremic iz Srpskog pokreta obnove nazvao je izmene "ustavnim udarom" i dodao: "Ovo se naziva legalizacija tiranije".

Uprkos padu Miloseviceve popularnosti od zavrsetka NATO bombardovanja, izgleda da opozicija nema sanse da pobedi predsednika u direktnim izborima.

Ankete javnog mnjenja pokazuju da je Milosevicev rejting trenutno 14 odsto. Vodja Srpskog pokreta obnove, Vuk Draskovic ima samo sest odsto, a Zoran Djindjic iz Demokratske stranke ima 3 odsto podrske.

Anketa koju je sproveo Institut društvenih nauka u maju ove godine pokazuje da bi 38 odsto Srba jos uvek glasalo za Milosevica jer je "bolji od opozicije".

Jedan visi zvanicnik iz Miloseviceve Socijalisticke partije Srbije, SPS, kaze da ovaj poslednji potez predsednika pokazuje da se po prvi put oseca bezbednim od NATO bombardovanja. "On je sada u ofanzivi i veruje da ce zadati poslednji udarac opoziciji i Djukanovicu", kaze ovaj zvanicnik.

On, takodje, veruje da ce Milosevicev trijumf u direktnim izborima za predsednika najzad nagovoriti vladu Sjedinjenih Drzava da obnovi zvanicne veze sa Beogradom. On je rekao da Miloseviceva vlada raspolaze informacijama koje ukazuju da se raspolozenje u Washingtonu sve vise okrece ka uspostavljanju diskretnih ali direktnih veza sa jugoslovenskim predsednikom.

Anonimni izvori iz SPS-a saopstili su 5. juna da Milosevic radi na sklapanju "sporazuma" sa Washingotom, koji ce omoguciti njegovo povlacenje u zamenu za imunitet od sudskog gonjenja od strane Haskog tribunala.

Ove vesti dolaze nedelju dana posto je New York Times objavio da americki i ruski zvanicnici raspravljaju o mogucnosti imuniteta za Milosevica u zamenu za njegovu ostavku. Bela kuca je odbacila ove glasine 20.juna. Potparol Joe Lockhart je rekao "Nas stav je da Milosevic mora biti izveden pred Haski sud i mora se suociti sa svojom zasluzenom optuznicom. Nije doslo do izmene naseg stava."

"On [Milosevic] naravno nece propustiti priliku da vlada jos sledecih deset godina", izjavio je za IWPR zvanicnik SPS-a. "Ali ukoliko mu to ne podje za rukom, trebace mu vise nego ikada snazan i mocan naslednik - neka vrsta njegovog Putina."

Sudeci po izvestajima srpskih medija, Jovica Stanisic bi mogao biti Milosevicev naslednik. Stanisic, sef tajne srpske policije u toku ratova u Bosni i Hrvatskoj, uklonjen je sa polozaja 1998. godine zbog neslaganja sa jugoslovenskom politikom na Kosovu.

Politicki analiticar Aleksandar Tijanic smatra da unutar redova SPS-a ima jedna struja koja se brine o samoodrzanju i koja u Stanisicu vidi pouzdanog naslednika, koji bi cak mogao steci podrsku jednog dela opozicije.

Medjutim, Stanisicevo ime je jedno od nekoliko opcija koje vladajuca koalicija ima pred sobom. Slobodan Unkovic, jugoslovenski ambasador u Pekingu cesto se pominje kao izbor koji je prihvatljiv Zapadu. General Nebojsa Pavkovic, nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, jedan je od kandidata kao i Ljubisa Ristic, funkcioner partije Jugoslovenske levice koju vodi Miloseviceva zena, Mirjana Markovic.

Zvonimir Trajkovic, bivsi Milosevicev savetnik, veruje da predsednik mora naci svog "Putina" ukoliko zeli da dodje do mirne primopredaje vlasti. Jedan SPS zvanicnik je rekao da je pitanje naslednika trenutno "sporedno".

"Kao prvo treba videti da li ce on [Milosevic] uspeti da progura ustavne amandmane, da li ce opozicija ili Djukanovic uspeti da odgovore i ukoliko pobedi, da li ce ga Amerikanci prihvatiti kao direktnog sagovornika, cak i u najvecoj tajnosti", rekao je ovaj zvanicnik.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.