Iznenadjujuca Un Podrska

NATO-ova bombaska kampanja protiv Jugoslavije mozda ne nosi pecat odobrenja Ujedninjenih Nacija u smislu formalne rezolucije Saveta bezbednosti. Ali, ima podrsku od izvesnog broja delegata koji inace sa sumnjom gledaju na vojne intervencije Sjedinjenih americkih drzava.

Islamski blok, na primer, izgleda prijatno iznenadjen otkricem da americka oruzja nisu jedino namenjena za borbu protiv Muslimana. Njihova medjutim podrska je osigurala da veciti americki kriticari kao Kuba I Irak u pokretu nesvrstanih zauzmu stav osude bombardovanja Beograda previdjajuci ubijanja kosovskih Albanaca. R

Razmatrajuci rezoluciju Saveta bezbednosti protiv krnje Jugoslavije (Srbija I Crna Gora) I decenijski dug trag krvi preko Balkana koji Ujedinjene Nacije kolektivno prate do vrata jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, evropske I mnoge druge zemlje su odlucile da previde to sto nije stiglo odobrenje Ujedinjenih Nacija. Odobenje je blokirano, poznato je, vetom od strane Rusije.

Takvo osecanje je osnazeno surovim dnevnim izvestajima iz Visokog komeserijata za izbeglice pri Ujedinjenim Nacijama i drugih UN organizacija o sirokoj skali zlocina pocinjenih na Kosovu.

Mimo svega toga, Rusi I Zapad su bili jednako iznenadjeni rezultatom moskovskog pokusaja da se rezolucijom Saveta bezbednosti osudi NATO-ova akcija nedugo posle njenog pocetka.

Samo su Rusija, Kina I Namibija glasale za, dok su tradicionalno anti-zapadno orjentisane zemlje kao Malezija stale na istu stranu sa Britancima, Amerikancima I Francuzima da bi porazile moskovski predlog rezolucije sa 12-3.

NATO nije obezbedio odobrenja onoliko koliko je mogao, a verovatno I trebao.

U Vasingtonu, establisment ne voli da priznaje da Ujedinjene Nacije imaju bilo kakvog posla sa operacijama NATO. I diplomate SAD-a, naviknute da budu nadglasane po pitanju rezolucije protiv Izraela, jedva su u poziciji da ispituju prikladnost ruskog veta.

Cak znacajniji pokazatelj je bio Komitet za ljudska prava pri Ujedinjenim Nacijama koji je glasao 44 prema jedan za osudu srpskog etnickog ciscenja na Kosovu. Rusija je bila jedini disident I samo je mogla da racuna na tihu podrsku sest uzdrzanih - Kine, Konga, Kube, Indije, Nepala I Juzne Afrike.

Od uzdrzanih, Juzna Afrika je dozivljavala Milosevica kao naslednika Tita, umesto unistivaca titoizma. Indija, cija je Hindu nacionalisticka vlada partije Bharatiya Janata I sama bila osetljiva na kritike o losem tretmanu Muslimana u toj zemlji, brine o buducoj sudbini predominantno muslimanske provincije Kasmir, uvredjena hegemonijom SAD-a I uzgredno previdja svoje vrlo slicne intervencije u Bangladesu (u 1971) kada je bio deo Pakistana.

Nepal slusa odluke Nju Delhija, dok Kuba, Kongo I Kina imaju svoje neplacene racune po pitanju ljudskih prava.

Delegati ipak priznaju da su imali podeljena osecanja.

Dugotrajno ignorisanje od strane SAD Ujedinjenih Nacija, osim kad one sluze njihovim interesima, sprecava neke clanice da daju otvorenu podrsku, cak I kad bi glasale na kraju za NATO akciju.

Kao rezultat, SAD-u nije bila omogucena upotreba procedure “Jedinstvo za mir” , mera prvobitno upotrebljena tokom hladnog rata da ipak iznese pred Generalnu skupstinu teme pod vetom (od strane tadasnjeg SSSR-a ).

Kroz ovu proceduru, minimalna vecina u Generalnoj Skupstini moze da izglasa odobrenje akcije, ukljucujuci ozakonjavanje vojne operacije. Prosle godine, veto SAD po pitanju Izraela naveo je Palestince I arapske drzave da okrenu proceduru protiv njenog tvorca da bi prevazisle veto SAD-a na rezoluciju koja osudjuje ponasanje Izraela na okupiranim teritorijama.

U tom smislu SAD su potrosile proslu godinu omalovazavajuci legitimitet svog izuma, iskljucujuci upotrebu takve procedure sada na Balkanu. Ironicno, Rusi su pretili na prazno upotrebom iste procedure da bi preokrenuli poraz njihove rezolucije Saveta bezbednosti koja osudjuje bombardovanje Srbije.

To su stvarno bile prazne pretnje, jer bi Zapad podupret podrskom Muslimana imao malo problema u sazivanju vecine u Generalnoj skupstini. Ali ruski pokusaj u ovom pitanju je pre imao za cilj ostavljanje utiska na domacu javnost nego ostvarivanje efektnog diplomatskog rezultata.

Rusi su takodje govorili o zahtevu Generalne skuprstine Medjunarodnom sudu pravde da bi se ocenila legalnost akcije NATO-a. Ali kako je taj sud vec doneo odluku da postoji slucaj genocida za koji treba da odgovara krnja Jugoslavija I kad bosanska vlada jos uvek tuzi na osnovu ovog slucaja, ovo se, jos jedanput mora posmatrati kao podilazenje ruskom javnom misljenju, a manje kao ozbiljna diplomatija.

Drugi politicki akter Ujedinjenih Nacija je naravno generalni sekretal Kofi Anan. Ananova linija je u stvari vrlo robusna. U pocetku, on je dao konfuznu izjavu u kojoj govori da kad diplomatija dozivi neuspeh, vojna akcija moze biti neophodna - skoro ceznjivo zeleci da sila ima UN pokroviteljstvo.

Njegovi savetnici su osmislili plan za medije koji su trebali da daju vaznost prvom delu njegove izjave. Sledece nedelje, dok je bio u Evropi, Ananova poruka Milosevicu je cak bila manje kompromisna.

Beograd mora da povuce svoje snage I da dozvoli da se kosovski Albanci vrate pod zastitom internacionalnih snaga svojim kucama, pre nego sto bi NATO bombardovanje prestalo.

On je upotrebio rec genocid, verovatno pod uticajem Meri Robinson, portparola Visokog Komesarijata za ljudska prava pri UN.

Reflektujuci zbunjenost saveznika, ovo je Quai D’Orsai I State Department nateralo da protestuju kod UN. (Odbijajuci Ananov predlog kao manje-vise isti kao NATO-ov I Klintonov, Vladislav Jovanovic, jugoslovenski ministar spoljnih poslova u Ujedinjenim Nacijama, ponovio je protivljenje Beograda bilo kakvom stranom vojnom prisutstvu.).

Moglo je biti bezbolnije za Milosevica da se spusti pred Ananom nego pred NATO-om, a I generalni sekretar je zeljan da igra tu ulogu da bi spasao organizaciju od marginalne pozicije na koju ju je osudio corsokak Saveta bezbednosti.

Glavni tuzitelj Medjunarodnog suda za bivsu jugoslaviju u Hagu, Lujza Arbur, je nagovestila da je moguc slucaj dizanja otvorene optuznice protiv Milosevica. U stvari, vec su postojale sumnje da vec neko vreme postoji zapecacena optuznica protiv njega.

“Ne vidite ga da napusta Beograd zbog razgovora”, prokomentarisao mi je jedan stariji sudski zvanicnik proslog oktobra. To se moze tumaciti kao dobra vest u nekim krugovima kabinetima , ali je malo od koristi UN.

Na kraju, Ujedinjene Nacije ce verovatno morati da stave svoj neslavni pecat ma sta da nastane u ruinama tog regiona. Mogu dati svoj blagoslov internacionalnim snagama na Kosovu, ali duh Srebrenice sugerise da nije verovati u operativnu efikasnost..

Ian Williams je dopisnik iz Ujedinjenih Nacija za Nacionalni magazin I autor knjige “Ujedinjene Nacije za pocetnike”. Niz godina bio je urednik americkog izdanja IWPR magazina, War Report.