Srbija: Parlament optuzen za laziranje glasanja

Ozbiljno uzdrmana nedavnim skandalima, srpska vlada se suocava sa novim optuzbama o laziranju glasanja u parlamentu. To ce dodatno osnaziti zahteve opozicije za vanrednim opstim izborima.

U ponedeljak, 29. septembra, Administrativni odbor parlamenta, koga uglavnom cine clanovi vladajuce koalicije, odbacio je optuzbe uticajnog narodnog pokreta "Otpor" protiv Natase Micic, predsednika srpskog parlamenta i v.d. predsednika Srbije, o zloupotrebi polozaja.

"Otpor" optuzuje Natasu Micic da je odgovorna za navodno laziranje glasanja na skupstinskom zasedanju 22. jula kada su prisutni poslanici smenili Mladjana Dinkica, potpredsednika opozicione reformske stranke G17 Plus, sa polozaja guvernera Narodne banke Srbije, NBS.

Nepoverenje tadasnjem guverneru centralne banke izglasano je zahvaljujuci vecini od samog jednog glasa, a G17 Plus je kasnije saopstio da je pri glasanju upotrebljena kartica poslanika koji nije prisustvovao skupstinskom zasedanju. Navodno se Neda Arneric, clan Demokratske stranke, DS, u tom trenutku nalazila na odmoru u Turskoj.

Ukoliko su ovi navodi tacni, glasanje o nepoverenju guverneru bilo je nelegalno, s obzirom na to da skupstina nije imala kvorum od 126 prisutnih poslanika.

Portparol Demokratske stranke Aleksandar Radosavljevic nedavno je izjavio na TV B92 da je tog dana licno video Nedu Arneric u parlamentu, kao i da poseduje dokaze o njenom prisustvu u skupstinskim klupama. Ipak, ti dokazi jos uvek nisu predoceni javnosti.

Do danas, Neda Arneric nije ni potvrdila niti opovrgla tvrdnju da je prisustvovala skupstinskom zasedanju 22. jula povukavsi se iz javnog zivota neposredno nakon izbijanja skandala.

Blizak prijatelj Nede Arneric izjavio je 27. septembra da se Arnericeva trenutno nalazi u Grckoj, te da razmislja "o povlacenju iz politike". Do trenutka kada je ovo izdanje trebalo da krene u stampu, IWPR nije uspeo da stupi u kontakt sa Nedom Arneric da bi dobio njenu izjavu o ovom slucaju.

Cak i u slucaju da je Neda Arneric bila u parlamentu 22. jula, ostaju sumnje u legalnost skupstinskog glasanja.

Dragan Rafailovic, poslanik Demohriscanske stranke, DHS, clanice DOS-a, ranije je izjavio da ni on nije bio prisutan na sednici kada je smenjen Mladjan Dinkic. Dodao je da je neko glasao, mimo njegovog znanja, koristeci njegovu rezervnu poslanicku karticu.

U razgovoru za IWPR ove nedelje, Rafailovic je rekao da je "stvar sasvim jasna. Svi su govorili o Nedinom prisustvu i to je bila tema. Medjutim, ostajem pri svojoj izjavi da ni ja nisam prisustvovao skupstinskom zasedanju."

Rafailovicevo insistiranje da nije prisustvovao sednici dodatno podgreva sumnje u postojanje kvoruma pri smeni Mladjana Dinkica.

Miroslav Hristodulo, poslanik iz redova partije "Inicijativa za normalnu Srbiju", izjavio je za IWPR prosle nedelje da su "zloupotrebe poslanickih kartica svakodnevna pojava u parlamentu".

Ova afera je takodje otvorila pitanje legalnosti i mnogih ranijih odluka koje je skupstina donela na ivici kvoruma.

Vladajuca koalicija ima tanku vecinu u parlamentu, te je prinudjena, u cilju usvajanja zakonskih predloga, da se oslanja na neke opozicione stranke koje predvode nekadasnji Milosevicevi saradnici. Neki nezavisni analiticari sugerisu da DOS odrzava parlamentarnu vecinu korumpiranjem, ili cak ucenjivanjem, pojedinih opozicionih stranaka. Vladajuca koalicija energicno demantuje ove optuzbe.

U medjuvremenu, ultranacionalisticka Srpska radikalna stranka, SRS, podnela je predlog za izglasavanje nepoverenja Natasi Micic, predsedniku parlamenta, povodom poslednjih optuzbi za laziranje glasanja u skupstini. Ovaj predlog podrzale su ostale stranke, ukljucujuci najjacu opozicionu partiju - Demokratsku stranku Srbije, DSS, koju predvodi Vojislav Kostunica.

Skandal zbog zloupotrebe poslanickih kartica nije jedini problem sa kojim se suocava DOS i skupstina na pocetku jesenjeg zasedanja. Kredibilitet parlamenta takodje narusavaju optuzbe da ignorise odluku Ustavnog suda Srbije od 27. maja prema kojoj se sedmorici bivsih narodnih poslanika vladajuce koalicije, koji su presli u druge politicke stranke, moraju vratiti oduzeti poslanicki mandati. Sudije su utvrdile da mandati pripadaju poslanicima, a ne njihovim politickim partijama.

Kada je prosle nedelje predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vucetic zahtevao sto brze sprovodjenje odluke o vracanju mandata bivsim poslanicima DOS-a, clan vladajuce koalicije, Bosko Ristic, koji se nalazi na celu Administrativnog odbora parlamenta, optuzio je Vucetica da "vrsi pritisak na parlament".

Prema izvorima IWPR-a bliskim DOS-u, poslanici vladajuce koalicije mogli bi da pokusaju da ublaze eskalirajucu krizu u parlamentu glasanjem o legalnosti skupstinskih odluka donetih 22. jula. Mogli bi, takodje, da zatraze dodatno vreme za sprovodjenje odluke Ustavnog suda Srbije o poslanickim mandatima.

Time bi parlament i vladajuca koalicija, koje je uzdrmana nizom skandala tokom protekle godine, dobili na vremenu, ali ce njihov glavni problem - ponovno uspostavljanje kredibilnosti - i dalje ostati neresen.

Mnogi sada smatraju da vladajuca koalicija ima sve manje vremena kao i da prevremeni parlamentarni izbori koje zahteva opozicija sve vise postaju neizbezna realnost.

Milan Podunavac, profesor na Fakultetu politickih nauka u Beogradu, izjavio je prosle nedelje: "Rastakanje demokratske legitimnosti i autoriteta srpskog parlamenta jedan je od najgorih procesa posle Milosevicevog pada".

"Tesko je poreci cinjenicu da je Srbija izlozena tiraniji nelegitimne vecine. Izlaz iz ove zone sumraka moguc je jedino raspisivanjem vanrednih izbora za ustavotvornu skupstinu", dodaje politicki analiticar Slobodan Divjak.

Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a iz Beograda.