Srbija: Sudjenje Milosevicu sokiralo liberale
Borci za ljudska prava u Srbiji uzasnuti su pocetkom sudjenja Milosevicu u Hagu. Da li je sve krenulo sasvim naopako?
Srbija: Sudjenje Milosevicu sokiralo liberale
Borci za ljudska prava u Srbiji uzasnuti su pocetkom sudjenja Milosevicu u Hagu. Da li je sve krenulo sasvim naopako?
Komentarisuci pocetak sudjenja Milosevicu, jedan zapadni diplomata rekao je da hasko tuzilastvo upravo otkriva ono sto su na desetine medjunarodnih zvanicnika i mirovnih emisara osetili na sopstvenoj kozi za vreme jugoslovenskih ratova. Rec je o tome da je bivsi srpski vodja "tvrd kamen i da je djavolski dobar". Mislio je, naravno, da je "djavolski dobar" u odbrani sopstvenih pozicija.
Liberalni Srbi, pogotovo oni koji su se zalagali da Milosevic bude izrucen Hagu, uzasnuti su dosadasnjim tokom sudjenja njihovom bivsem lideru. Sudski proces u Hagu uzivo se prenosi na srpskoj televiziji, i do sada se pokazalo da je veoma gledan.
Tuzilastvo je napravilo male, ali znacajne greske u svojoj uvodnoj reci. To je, zajedno sa neuverljivim prvim svedocima optuzbe, kao sto je bivsi kosovski lider Mahmut Bakali, koji je napustio politiku pre vise od dve decenije, mnoge Srbe navelo da sa divljenjem prate kako se Milosevic nosi sa navodima tuzioca.
Jedno istrazivanje javnog mnjenja iz beogradskog nedeljnika "NIN" pokazuje da 41,6 odsto ispitanika ocenjuje svog bivseg lidera peticom za dosadasnji ucinak na sudjenju.
Branislav Ivkovic, sef poslanicke grupe Milosevicevih socijalista u srpskom parlamentu, vise je nego zadovoljan. "On je odlucio da nastupa u korist srpskog naroda, a ne za sebe. Razbio je medijske lazi koje su drugi sirili o nama", tvrdi Ivkovic.
Nasuprot tome, Biljana Kovacevic-Vuco, predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, smatra da su prvi potezi tuzilastva bili katastrofalni. "Ljudi pocinju da slave Milosevicevu 'sjajnu ulogu' jer se brani kao 'pravi Srbin'", kaze ona. "Naravno, oni zapravo krive Milosevica zbog ratnog poraza, a ne zato sto je zapoceo rat".
Biljana Kovacevic-Vuco, poput drugih Srba koji su podrzali Haski tribunal, strahuje da bi im se njihova podrska medjunarodnom sudu mogla obiti o glavu ukoliko tuzilastvo ne pocne da bolje radi svoj posao.
Jedan od glavnih argumenata u prilog Medjunarodnom sudu za ratne zlocine bio je da bi Srbi trebalo da se suoce sa uzasima zlocina pocinjenih u njihovo ime. Ali Milosevic se, do sada, uspesno identifikovao sa svojim narodom i doveo u sumnju tvrdnju da se samo njemu sudi za ratne zlocine.
Iako je bio predsednik Srbije i potom Jugoslavije, on tvrdi da nije imao nikakva saznanja o uzasnim zlodelima kao ni nacina da to spreci.
Na ovaj nacin, Milosevic ucvrscuje predrasudu, koju vec dele mnogi njegovi zemljaci, da Tribunal nije nista drugo do antisrpski sud koji deli "pravdu pobednika". Ukoliko u tome uspe, onda ce umesto suocavanja sa zlocinima poput masakra 7.000 muslimanskih muskaraca i decaka iz Srebrenice 1995. godine, vecina Srba zapravo verovati da je Milosevic, kako to uostalom sam tvrdi, "moralni pobednik".
Imajuci u vidu slab ucinak tuzilastva na pocetku sudjenja, jedan znacajan deo srpskog javnog mnjenja kaze da je sve vreme bio u pravu, kada je tvrdio da je Milosevicu trebalo prvo suditi u Beogradu za zlocine protiv Srba.
U stvari, do sada je Milosevic pribegavao istoj staroj propagandi i demagogiji koja je bila u opticaju tokom njegove vladavine. On uporno ponavlja da su svi drugi krivi za raspad bivse Jugoslavije, osim njega, a da je on sve vreme bio mirotvorac.
Ovakav razvoj dogadjaja zabrinuo je cak i Zorana Djindjica, srpskog premijera koji je sproveo u pravnom smislu izrucenje Milosevica Hagu prosle godine. On smatra da je slab ucinak tuzilastva podrio ionako prilicno slab kredibilitet koji Haski sud uziva u Srbiji. Djindjic dodaje da je to lose za njegovu vladu i citavu zemlju u trenutku kada se vrsi pritisak na Beograd da izruci druga lica osumnjicena za ratne zlocine.
On smatra da srpska javnost vidi Haski tribunal kao instituciju Zapada sto ide na ruku njegovim politickim neprijateljima kojima nije toliko stalo do ekonomskih reformi kao preduslovu za brzu evropsku integraciju. Djindjic kaze da ce obican svet reci, "oni [Zapad] nisu ozbiljni, isti su kao mi - malo price, malo manipulacije, ali nista konkretno".
To je, mozda, jednim delom razlog zbog koga Djindjic tvrdi da nije spreman da preuzme na sebe rizik hapsenja bivseg vojnog lidera bosanskih Srba, generala Ratka Mladica. Srpski premijer je izjavio da se u politickom smislu ne bi isplatilo ako bi mladi srpski policajci nastradali pri pokusaju hapsenja. "Mi pokusavamo da stvorimo demokratsku drzavu... a za to je potrebno vreme. A sada kazu da bi trebalo da uradimo nesto sto 50.000 NATO vojnika nije uspelo da uradi u Bosni - to nije fer", kaze Djindjic.
Pripadnici suprotstavljenog politickog tabora jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, takodje veruju da se stvari odvijaju veoma lose po Haski tribunal. Predrag Simic, glavni savetnik jugoslovenskog predsednika za spoljnu politiku, smatra da je Milosevic pametno iskoristio pokusaj tuzilastva da ga "prikaze kao Hitlera, a Srbe kao naciste". On je, kaze Simic, odigrao sopstvenu ulogu "kao Georgi Dimitrov", bugarski komunista koji je porazio naciste na ozloglasenom, montiranom procesu povodom paljevine Rajhstaga 1933. Zbog toga su ljudi u iskusenju, dodaje Simic, da ga "ponovo zavole".
Simic tvrdi da zapadni pritisak da se izruce preostali osumnjiceni za ratne zlocine znaci da sama Jugoslavija postaje "talac" Haskog tribunala. U trenutku dok se vode delikatni pregovori o buducnosti zajednicke drzave Srbije i Crne Gore, bilo koje izrucenje koje bi sproveo Zoran Djindjic moglo bi da predstavlja poslednji klin u mrtvackom kovcegu SR Jugoslavije ako, u znak protesta, bivsi Milosevicevi lojalisti napuste saveznu vladu.
Bez sumnje ce tok Milosevicevog sudjenja imati uticaja na situaciju u Srbiji. Ali, uprkos popularnosti televizijskog prenosa Milosevicevog sudskog procesa i strahovanja politicara i intelektualaca, takodje je moguce da se svemu pridaje prevelika vaznost.
Branka Prpa, istoricar i udovica Slavka Curuvije, uglednog novinara koji je ustao protiv Milosevica, a ubijen 11. aprila 1999. godine, ogorceno kaze da na kraju, "Vecinu ljudi nije briga... prosto ih nije briga."
Tim Dzuda autor je knjige "Srbi: istorija, mit i raspad Jugoslavije" (The Serbs: History, Myth and the Destruction of Yugoslavia) koju je objavio Yale University Press.
