Bosna: Nacionalisti Zbijaju Redove

Dok su oci citavog sveta uprte u Avganistan, tvrdokorni nacionalisti u Bosni i Hercegovini koriste priliku da blokiraju s mukom pokrenute politicke, institucionalne i ekonomske reforme.

Nacionalisti su, prakticno, blokirali napredak koji su ostvarili novi, umereni bosanski lideri posle uspeha na izborima u novembru 2000. godine. Domaci i medjunarodni eksperti procenjuju da zbog toga Bosni i Hercegovini predstoji najteza ekonomska i socijalna kriza ove zime.

Domaci i zapadni analiticari smatraju da su nacionalisti iskoristili smanjeni interes medjunarodne javnosti za Balkan posle teroristickih napada na SAD 11. septembra.

Pogotovo su snazne opstrukcije u Republici Srpskoj, RS. Vise od 12.000 zdravstvenih radnika su otpoceli strajk 22. oktobra, dok su cinovnici u Ministarstvu odbrane zapretili da ce za koji dan slediti njihov primer.

Saznanje da su prosecne penzije i plate u RS i dalje znatno nize nego u BH Federaciji dodatno podstice nezadovoljstvo zaposlenih.

Iza ove opstrukcije stoji tvrdokorna Srpska demokratska stranka, SDS, koja je postala koalicioni partner nakon poslednjih izbora. Od tada, SDS je uspevala da sabotira reforme i to ne samo u RS vec i u parlamentu BiH.

U drzavnom parlamentu, ova aprtija je blokirala usvajanje nekoliko kljucnih zakona u oblasti ekonomije. "Ovi zakoni predstavljaju temelj za uspesnu privredu u Bosni i Hercegovini", kaze Patrik Volf, portparol Visokog predstavnika medjunarodne zajednice u Bosni, Volfganga Petrica. "Kao takvi, ovi zakoni imaju direktan uticaj na zivote i prosperitet svih gradjana."

Petric je poslao otvoreno protestno pismo predsedniku skupstine RS, Draganu Kalinicu, u kome se kaze da delegati ovog entiteta sprecavaju usvajanje ovih zakona.

Pristalice cvrste linije iz RS pribegli su opstrukciji, pogotovo u oblasti privatizacije. Oni se opiru ovom procesu jer neki od njih zauzimaju kljucna direktorska mesta u unosnim drzavnim preduzecima kao sto su Telekom RS i rafinerija nafte Modrica. Novcem iz ovih preduzeca se puni kasa SDS-a, ali i njihovih lidera.

Damir Miljevic, savetnik za privatizaciju premijera Mladena Ivanica, dao je ostavku pre mesec dana zbog opstrukcije u RS. Komentarisuci ovu ostavku Ivanic je rekao da "neke snage zele da uspore privatizaciju." Ipak, Ivanic je malo sta uradio u medjuvremenu, jer je nekoliko nedelja kasnije jos jedan od kljucnih premijerovih ljudi, ministar za poljoprivredu u RS, Rajko Latinovic, takodje dao ostavku.

Latinovic je svoj postupak obrazlozio cinjenicom da SDS "nije zainteresovan za razvoj Republike Srpske, vec da mu je samo stalo do zadovoljavanja partijskih interesa". Prema izvorima bliskim vladi RS, ministar finansija Milenko Vracar bi uskoro mogao da sledi primer svog kolege Latinovica. Vracar je nedavno podrugljivo primetio da se "porezi moraju placati, cak i u slucaju da su vlasnici firme clanovi SDS-a."

SDS takodje blokira saradnju izmedju vlade RS i Haskog tribunala. Lideri bosanskih Srba godinama su izbegavali da se suoce sa ovim problemom posto bi ih to primoralo da uhapse i izruce optuzene ratne zlocince kao sto su Radovan Karadzic i Ratko Mladic koji uzivaju siroku podrsku medju bosanskih Srbima.

Skupstina RS je pre nekoliko nedelja usvojila zakon o saradnji sa Hagom, ali se veruje da se zapravo radi o taktici odlaganja, jer Dejtonski mirovni sporazum ionako obavezuje oba bosanska entiteta na saradnju sa Hagom.

To je bilo jos uocljivije posle usvajanja zakona jer je SDS blokirao objavljivanje ove odluke u "Sluzbenom listu", a to je neophodno da bi zakon mogao da stupi na snagu. Potom se ministri pravde i unutrasnjih poslova nisu mogli sloziti oko toga ko bi trebalo da preuzme odgovornost za stupanje zakona na snagu.

Mnogi domaci i zapadni analiticari uvereni su da ce Ivanic i njegova vlada uskoro pasti ukoliko se ne distancira od SDS-a i rekonstruise vladu.

Neki eksperti, ukljucujuci Medjunarodnu kriznu grupu, ICG, preporucuju da se obustavi finansijska pomoc bosanskim Srbima ukoliko ne prestanu sa opstruiranjem reformi.

"Jedini nacin da se krene napred jeste pojacani pritisak na RS cime bi se osnazila pozicija pragmatista koji veoma dobro shvataju da Bosna ne moze postojati ukoliko je podeljena na siromasni i evropski deo", kaze se u nedavno objavljenoj analizi Medjunarodne krizne grupe. "Moguce sankcije bi mogle biti bolne jednako kao sto bi koristi od toga mogla biti privlacne."

RS nije usamljena kada se radi o ekonomskim i socijalnim teskocama prouzrokovanim politickom opstrukcijom.Ovi problemi su sve prisutniji i u Federaciji, pogotovo na teritoriji koju kontrolisu tvrdokorne pristalice Hrvatske demokratske zajednice, HDZ.

Mada HDZ, u poredjenju sa SDS-om, ima znatno manje uticaja na drzavnom i federalnom nivou, ipak jos uvek pravi probleme u kantonima koje kontrolise. Vlasti u Federaciji zbog toga imaju veoma malo, ili nimalo, nadleznosti nad administracijom, javnim finansijama, sudstvom i policijom.

U ovim oblastima, pogotovo u juznoj Bosni, HDZ takodje kontrolise vecinu drzavnih, cak i privatnih preduzeca. Jedna od najvecih i najprofitabilnijih kompanija, Aluminijum Mostar, je pod cvrstom kontrolom HDZ-a koji je nedeljama sprecavao federalne vlasti da sprovedu reviziju finansijskog poslovanja ove firme.

Osim toga, HDZ preduzima korake da smeni gradonacelnika Mostara Nevena Tomica. Tokom i posle rata, Mostar je posluzio kao probni balon za proces pomirenja i obnavljanja suzivota izmedju bosanskih Hrvata i Bosnjaka, kao i opsti napredak u citavoj Federaciji.

Tomiceva smena, koji je izbacen iz HDZ-a zbog svog umerenog stava, predstavljala bi snazan udarac mirovnom procesu. Stavise, pre nekoliko nedelja, na kongresu HDZ-a, Ante Jelavic je ponovo izabran za predsednika stranke uprkos tome sto je pocetkom godine uklonjen sa rukovodeceg polozaja u ovoj partiji, i sto ga je Petric izbacio iz tripartitnog predsednistva Bosne i Hercegovine. Ponovni izbor Ante Jelavica za predsednika stranke ozbiljan je izazov medjunarodnoj zajednici.

Bivsa vladajuca bosnjacka nacionalisticka partija Stranka demokratske akcije, SDA, je pre nedelju dana, takodje, odrzala kongres da bi izabrala novo partijsko rukovodstvo. Kao i HDZ, SDA se odlucila za pristalice cvrste linije, ukljucujuci bivseg federalnog premijera Edhema Bicakcica koji je optuzen za malverzacije i zloupotrebu polozaja.

Na ovom kongresu je harizmaticni bosnjacki lider i posleratni predsednik Alija Izetbegovic najzad napustio mesto predsednika stranke. On je bio na celu stranke od osnivanje SDA. Na kongresu su Izetbegovica proglasili za pocasnog dozivotnog predsednika stranke i izabrali za predsednika savetodavnog odbora sto nesumnjivo znaci da ce i dalje imati snazan uticaj na dogadjanja u partiji.

Neki, medjutim, veruju da je jedino Izetbegovic bio u stanju da kontrolise zastupnike cvrste linije u SDA, te da sada, kada je i zvanicno uklonjen sa cela stranke, ekstremisti mogu teziti uspostavljanju pune kontrole nad partijom.

Janez Kovac je redovni saradnik IWPR-a. Gordana Katana je dopisnik sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje" iz Banja Luke.