Stezanje Omce

"Da li sam i ja na tajnom spisku za ratne zlocine?" To pitanje je postavio mininstru pravde Republike Srpske jedan visoki funkcioner na dan kad je uhapsen i odveden u Hag ratni sef Kriznog staba Banjaluke i clan parlamenta, Radoslav Brdjanin.Ministar nije znao da mu kaze.

Medjutim, odgovor je nedavno dao "Ekstra magazin",list koji izlazi u Bijeljini. Pozivajuci se na 'visokog zapadnog diplomatu, list je publikovao spisak imena za koje tvrdi da se nalaze na haskoj tajnoj listi.Na tom spisku, prema pisanju lista, je Momir Talic, nacelnik Generalstaba Vojske Republike Srpske i ratni 0komandant Prvog krajiskog korpusa i Stojan Zupljanin, ratni sef policije u Banjaluci i kasniji savetnik Radovana Karadzica. Medju 15 vojnih, policijskih i paravojnih komandanata, prema istom izvoru, nalazi se i aktuelni ministar odbrane u Vladi i ratni komandant RS, Manojlo Milovanovic. Tu su i Karadzicev ratni ministar policije Dragan Kijac sa cetvoricom svojih podredjenih komandanata, pet paravojnih lidera iz severne i istocne Bosne i sest predsednika opstina.

"Ekstra magazin" za bivseg predsednika RS, Biljanu Plavsic, tvrdi da je "skinuta sa spiska na zahtev americkog drzavnog sekretara Madlen Olbratjt", ali da je odgovna za etnicko ciscenje u Bijeljini."

Ekstra magazin" nije novina u cija se otkrica moze uvek verovati, ali objavljivanje imena u Republici Srpskoj ima drugi znacaj. Radi se o tome da se optuzbe protiv Brdjanina mogu pripisati i velikom broju visokih zvanicnika Republike Srpske. Blizak Brdjaninov saradnik kaze: "Potpisi Brdjanina stoje na svim odlukama Kriznog staba. Ali Prijedor, Banjaluka i Sanski Most nisu mogli biti ocisceni bez policajaca Stojana Zupljanina, vojske kojom je komandovao general Momir Talic i paravojnih formacija koje su 'ratovale' u zoni njegove odgovornosti i bile pod njegovom kontrolom".

Javnost u Republici Srpskoj je sada spremna da prihvati vezu izmedju politickog, policijskog i vojnog vrha iz ratnih vremena.Hapsenje Radoslava Brdjanina nagnalo je predsednika Narodne skupstine Petra Djokica, koji je visoki funkcioner socijalista da ulozi protest Visokom predstavniku za BiH Karlosu Vestendorpu. Djokic je tvrdio da je Brdjanin prosao proveru Privremene izborne komisije i dobio verifikaciju da se ne nalazi na spisku lica osumnjicenih za ratne zlocine.On je zatrazio od Vestendorpa da se vlastima u BiH predaju spiskovi svih lica koja se nalaze na tajnom spisku suda u Hagu.

Neposredno posle toga u BiH se pojavila Luiz Arbur, predsednik suda u Hagu. Milan Trbojevic, ministar pravde u Vladi RS, kaze da je Arbur ponudila vladama oba entiteta spisak tajno optuzenih - pod uslovom da preuzmu obavezu njihovog izrucenja. Stav vlada o ovoj ponudi jos nije poznat.

Trbojevic kaze: "Vlada taj problem mora staviti na dnevni red, ne moze vise zavlaciti glavu u pesak." To je obaveza koja je preuzeta Dejtonskim ugovorom", kaze i premijer Republike Srpske Milorad Dodik, ali izbegava da govori o konkretnim potezima svoje vlade.

Trbojevic smatra da treba objaviti tajne optuznice, ali nije siguran da li domaci policijski i pravosudni organi mogu hapsiti i izruciti osumnjicene bez izmene postojecih zakona. "Nisam siguran da je legitimno hapsiti na osnovu pisma Haskog suda", kaze ministar Trbojevic.

Suprotno Trbojevicu, banjalucki advokat Goran Bubic, misli da pravni osnov za hapsenje postoji ali da Vlada iz politickih razloga nije zainteresovana za saradnju sa Tribunalom. "Tajne optuznice amnestiraju Vladu od odgovornosti za nekooperativnost. Zasto bi ona bila zaintereovana za njihovo objavljivanje?", pita se Bubic.

Dosadasnji odnos Vlade RS prema optuzenim za ratne zlocine je bio ambivalentan. Vecina optuzenih ima tretman nacionalno zasluznih gradjana te Vlada mesecno isplacuje po 500 nemackih maraka zatvorenicima Haskog suda i njihovim porodicama.

Branko Peric, je urednik AIM-a (Alternativne informativne mreze) iz Banja Luke.