UHAPSEN MILOSEVIC
Slobodan Milosevic predao se policiji okoncavsi uzbudljivo odmeravanje snaga ispred svoje rezidencije u Beogradu
UHAPSEN MILOSEVIC
Slobodan Milosevic predao se policiji okoncavsi uzbudljivo odmeravanje snaga ispred svoje rezidencije u Beogradu
Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic nasao se iza resetaka u beogradskom Centralnom zatvoru u Bacvanskoj ulici, nakon sto se pred samu zoru predao policiji u nedelju, 1. aprila.
Ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic rekao je da se na kraju Milosevic mirno predao. "Posto nije pruzao otpor, nije bilo razloga da se primenjuje sila", objasnio je Mihajlovic. "Gospodin Milosevic uzivace sva prava koja mu po zakonu pripadaju."
Izvestaci koji su se nasli na mestu dogadjaja culi su hice neposredno pre nego sto je konvoj automobila izjurio kroz kapiju Milosevicevog doma. Mihajlovic je rekao da je to Marija, razjarena kci bivseg predsednika, ispalila nekoliko metaka u vazduh u trenutku kada su joj odvodili oca. Policijski izvori tvrde da je Milosevic bio pijan.
Srpski ministar pravde, Vladan Batic, rekao je da Milosevic nece biti optuzen za pruzanje otpora pri hapsenju. "Nista dramaticno nije se desilo", komentarisao je on.
Branislav Ivkovic, zamenik predsednika Miloseviceve Socijalisticke partije Srbije, SPS, tvrdio je da vodja njegove partije nije uhapsen. On je rekao da se Milosevic dobrovoljno predao istraznim organima kako bi sprecio krvoprolice.
"On (Milosevic) je smatrao da kao neko ko je tri puta bio izabran za predsednika Srbije i Jugoslavije, ima pravo da ocekuje da ce istrazni sudija doci u njegovu kucu da ga saslusa", rekao je Ivkovic. "Poceo je prvi cin izreziranog politickog sudjenja", dodao je on.
Miloseviceva predaja okoncala je dugo odmeravanje snaga koje je pocelo u petak posle podne. Zamenik sefa snaga drzavne bezbednosti, Zoran Mijatovic, posetio je Milosevica i urucio mu nalog za hapsenje. Miloseviceve pristalice iz SPS-a istog casa su, u znak protesta, napustile skupstinu.
Predsednik vlade Srbije, Zoran Djindjic, naredio je da snage bezbednosti sa odgovarajucim naoruzanjem na juris osvoje Milosevicevu vilu. Zaustavila ih je mala grupa Milosevicevih pristalica i vojnika Vojske Jugoslavije koji su cuvali bivseg predsednika.
U subotu, pripadnici specijalne policije su, u ranim jutarnjim casovima, preskocili ogradu koja okruzuje Milosevicevu rezidenciju, nakon cega je otpocelo sporadicno puskaranje. Povredjena su dva policajca, a jedan fotoreporter zadobio je manju povredu na ruci.
U izvestajima novinskih agencija kaze se da je Milosevic s prozora doviknuo da odbija da prihvati nalog za hapsenje od "NATO ulizica", pri cemu je mislio na trenutne jugoslovenske vlasti, a jednom policajcu je rekao "da ga zivog nece uhapsiti". Drugi pokusaj prepada izvrsen je u subotu, ali su ga ponovo osujetili vojnici Vojske Jugoslavije.
Politicki analiticari kazu da je Djindjic bio veoma zainteresovan da se hapsenje uspesno obavi, jer je nedavno obecao vladi SAD da moze da obezbedi Milosevicevo hapsenje bez pomoci jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice ili nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije.
Savezni ministar unutrasnjih poslova, Zoran Zivkovic, kasnije je optuzio jedinice Vojske Jugoslavije koje su se nasle ispred rezidencije da su pokusale da izvedu "mini drzavni udar". Politicki analiticari rekli su da je Kostunica pokusao da zaustavi hapsenje uz pomoc armije koja mu pruza podrsku u dugotrajnom sporu sa Djindjicem.
Ali, vojne jedinice povukle su se neposredno pre nego sto se Milosevic konacno predao. U subotu, nakon odrzavanja hitno zakazanog sastanka sa visim vojnim oficirima i politicarima, Kostunica je izjavio: "Nas cilj je da smirimo napetost. Zelimo da izbegnemo drzavnu krizu." Nagovestivsi novi smer u politici, Kostunica je dodao: "Ko god puca na policiju ili pocini zlocin, mora da odgovara pred zakonom. Svako mora da postuje zakon, pa i Slobodan Milosevic. Pojedinac ne sme da dovodi u opasnost drzavu i sistem."
Glasine o neminovnom hapsenju danima su kruzile glavnim gradom Srbije. Pripreme u zatvoru trajale su cetiri dana. Zidovi beogradskih kuca oblepljeni su posterima sa Milosevicem u prvom planu, prizorima ratnih razaranja, ekonomske oskudice i domace represije u pozadini i natpisom: "Ko je kriv?"
Tokom konfuznog vikenda culi su se razni protivurecni izvestaji, tako da su srpske vlasti na kraju bile primorane da s nelagodnoscu povuku tvrdnje kako je Milosevic vec u pritvoru. U jednom izvestaju tvrdilo se da je Milosevic jos u petak prebacen u Palatu pravde, gde je izveden pred istraznog sudiju, Gorana Cavlinu. Sudski izvor rekao je da je Cavlina obavio dvocasovne preliminarne razgovore sa Milosevicem, posle cega je zakazan drugi sastanak za sledece jutro. Drugi sluzbenici nisu mogli da potvrde ovaj izvestaj, ali su policijski izvori za IWPR izjavili da je rec bila o pokusaju da se Miloseviceve pristalice ubede kako on nije na Dedinju, vec u pritvoru, ne bi li se obezbedio neopazen ulazak policije u kucu bivseg predsednika.
No, ubrzo posle toga, na televiziji se moglo videti kako Milosevicu, koji je bio kod svoje kuce, klice gomila od oko 400 zagrizenih pristalica, neki od njih i pod oruzjem. U neobicnom intervjuu za Radio B-92, Milosevic je izjavio da je bezbedan i da na miru pije kafu. "Dobro sam. Pijem kafu s prijateljima i gledam sve ovo kao i svi drugi gradjani Srbije."
Srpski ministar za unutrasnje poslove rekao je u subotu da ce beogradski tuzioci optuziti Milosevica za mnoga krivicna dela, kao i da ce uskoro izdati optuznice protiv visokih licnosti iz kruga njegovih saradnika, ukljucujuci bivseg saveznog ministra za carine, Mihalja Kertesa i bivseg sefa sluzbe bezbednosti, Radomira Markovica.
Natasa Kandic, osnivac i direktor Fonda za ljudska prava sa sedistem u Beogradu, rekla je da takve optuzbe ne bi zadovoljile porodice hiljada ljudi cija je smrt bila rezultat njegove politike. "U interesu je Srbije da Milosevic bude odmah prebacen za Hag."
Kandic je dodala da ne ocekuje da se to dogodi u narednih nekoliko dana, ali "zavrsice on tamo na kraju".
Izmedju Kostunice i Djindjica doslo je do teskog raskola oko Milosevicevog hapsenja. Kao zagrizeni nacionalista, Kostunica porice odgovornost Srbije za ratne zlocine, te, uprkos svom pravnom obrazovanju, odbija da prizna jurisdikciju i legitimnost Haskog tribunala. Sastanak izmedju Kostunice i Carle Del Ponte, glavnog tuzioca Haskog suda, odrzan pre nekoliko nedelja, bio je neocekivano prekinut.
Djindjicevo gledanje na stvari daleko je pragmaticnije. On tvrdi da zbog sudbine bivseg predsednika ne vredi rizikovati novouspostavljene odnose sa Zapadom. Prema recima jednog izvora bliskog vladajucoj koaliciji, kompromisno resenje moglo bi biti da se Milosevicu sudi u Srbiji za domace zlocine ukljucujuci korupciju, proneveru, politicke atentate i namestanje izbornih rezultata. Posto bi mu time ugled bio unisten, a samim tim i potencijalna pobuna nacionalista ugusena, za vladu bi bilo manje rizicno da ga isporuci Haskom tribunalu za ratne zlocine.
Izgleda da je katalizator nedavnih dogadjaja bio 31. mart, kada je isticao rok dat u Washingtonu da Beograd ispuni svoje obaveze. Americki kongres koji kontrolise vladine troskove, zapretio je da ce obustaviti osnovnu pomoc ukoliko Jugoslavija do tog datuma ne pokaze nedvosmislene znake saradnje s Haskim tribunalom. Ocekuje se da ce Washington u ponedeljak dati procenu o tome da li je Beograd odgovorio na zahteve ultimatuma.
Konfuzni dogadjaji od proslog vikenda pokazuju koliko je neizvesno da li ce Milosevic na kraju biti poslat u Hag da se suoci sa optuzbom za ratne zlocine.
Kako je za IWPR nedavno izjavio jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovic, skoro isporucenje nekih drugih Srba osumnjicenih za ratne zlocine i hapsenje Milosevica deo su napora koji se ulazu u poslednje vreme kako bi se pokazalo da su beogradske vlasti "na putu da ispune sve svoje medjunarodne obaveze".
Svilanovic se pita zasto medjunarodna zajednica toliku paznju obraca na, kako je on rekao, "tako mali problem" kao sto je hapsenje Milosevica, kada se Jugoslavija suocava sa toliko drugih gorucih problema. Ipak, naglasio je da je Beograd nedavno pozvao Tribunal da otvori kancelariju. Nova vlada, uz konsultacije sa medjunarodnim telima, priprema domace zakonodavstvo koje se tice saradnje s Hagom. Ona je, takodje, formirala Komisiju za istinu i pomirenje.
Hapsenje Milosevica moze jos vise da ublazi zabrinutost medjunarodne zajednice. Ovo je pogotovo vazno zbog toga sto se sumnjalo u znacaj nekih do sada preduzetih koraka. Komisija za istinu kritikovana je zbog nejasnog mandata i zato sto u svojim redovima ima nacionaliste. Buduci da je Tribunal telo UN, a ne drzava, mnogi medjunarodni pravnici tvrde da bi predavanje Milosevica Haskom tribunalu za ratne zlocine jednostavno predstavljalo "transfer", a ne "izrucivanje", te zbog toga stvaranje novog domaceg zakonodavstva nije neophodno.
Tokom vikenda, Del Ponte je izjavila za svajcarski radio: "Verujem da bi u roku od nekoliko meseci, rekla bih u toku ove godine, Milosevic trebalo da bude prebacen u Hag."
No, treba izabrati pravi trenutak. Haski tuzilac, koji takodje istrazuje optuzbe vezane za Bosnu i Hrvatsku, nije trazio momentalni transfer, vec "eksplicitno angazovanje" da Milosevic uskoro zavrsi u Hagu.
Pravljenje takve razlike je strateski od pomoci, a politicki od koristi Beogradu (a i Hagu), u kome se vodi uzavrela debata o tome kako bi dva sudska procesa pod razlicitim jurisdikcijama, potencijalno mogla da konkurisu jedan drugom.
"Ne smeta nam da cekamo nekoliko dana, ili cak malo duze (na Milosevicev transfer)", rekla je za IWPR Florence Hartmann, portparol tuzioca.
"Ali, Tribunal ima prvenstvo i Beograd mora da se izjasni da nas nece pustiti da cekamo da on prvo odrzi svoje sudjenje", rekla je ona. "Oni tek sada pocinju ispitivanja, sto bi moglo da potraje, a mi smo vec spremni."
Za sada, nijedan beogradski zvanicnik nije rekao da li postoji oficijelna promena u vladinom stavu o Milosevicevom prebacivanja u Haski tribunal. Ali, izgleda da ce Milosevicu uskoro biti sudjeno na domacem sudu, sto ce ga dovesti i korak blize Haskom tribunalu za ratne zlocine.
Anthony Borden je izvrsni direktor IWPR. Gordana Igric, Petar Lukovic i Zeljko Cvijanovic doprineli su pisanju ovog clanka.
