Tadic nudi slamku spasa uzdrmanoj vladi
Neformalni savez sa Demokratskom strankom znaci da ce Kostunica verovatno preziveti najnoviji izborni udarac.
Tadic nudi slamku spasa uzdrmanoj vladi
Neformalni savez sa Demokratskom strankom znaci da ce Kostunica verovatno preziveti najnoviji izborni udarac.
Vladajuce stranke u Srbiji dozivele su poraz na proslonedeljnim lokalnim izborima, ali srpska vlada nece biti srusena jos neko vreme zbog podrske koju joj pruza predsednik Srbije Boris Tadic i njegova partija.
Mada su dve opozicione partije, Tadiceva Demokratska stranka, DS, i Srpska radikalna stranka, SRS, odnele pobedu, izborni rezultati nece automatski dovesti do pada vladajuce koalicije pod vodjstvom Vojislava Kostunice, lidera Demokratske stranke Srbije, DSS.
Republicka izborna komisija, RIK, jos uvek nije sabrala sve glasove iz svih opstina i gradova u kojima se glasalo 19. septembra.
Ipak, ocigledno je da su izborni plen medju sobom podelili prozapadna Demokratska stranka Borisa Tadica i nacionalisticka Srpska radikalna stranka.
Rezultati u vecini opstina pretezno su odslikali novi odnos politickih snaga ostvaren na izbornim mestima u srpskoj prestonici. U Beogradu je kandidat Demokratske stranke za gradonacelnika Nenad Bogdanovic osvojio 33 odsto glasova, a njegov glavni rival iz redova radikala Aleksandar Vucic – 29 odsto glasova.
Daleko iza njih je ostao kandidat Demokratske stranke Srbije Zoran Drakulic sa 15 odsto osvojenih glasova, dok su kandidati ostalih stranaka vladajuce koalicije – reformske G17 Plus, Srpskog pokreta obnove, SPO, i Nove Srbije, NS, doziveli krah osvojivsi manje od pet odsto glasova.
Iako su vecinom kandidati DS-a i SRS-a podelili prva mesta, u vecini gradova ove dve stranke nece imati vecinu bez podrske treceplasiranog DSS-a.
Vladimir Goati, politicki analiticar, kaze da novi odnos snaga predstavlja problem za Kostunicinu vladu, koja ce imati "izrazitu asimetriju svoje vlasti u parlamentu i na lokalnom nivou".
"To je moguce resavati na tri nacina", tvrdi Goati. "Jedan je da se vlada rekonstruise, drugi je da se raspisu prevremeni parlamentarni izbori, a treci je da vlada bude potpuno pasivna, te da 'otaljava' posao".
Uprkos cinjenici da je vlada zestoko uzdrmana na drugim uzastopnim izborima – pre lokalnih, na predsednickim izborima Tadic je potukao do nogu kandidata DSS-a, opsti je utisak analiticara da ce Kostunica nastaviti da vlada jos neko vreme pre nego bude raspisao vanredne parlamentarne izbore.
Mada vlada ne uziva podrsku ni jedne petine izbornog tela, neformalni savez sa sve mocnijim Borisom Tadicem mogao bi joj omoguciti da opstane jos neko vreme.
Zapravo, rezultati lokalnih izbora i novi odnos snaga na srpskoj politickoj sceni mogli bi cak doprineti jacanju saveza izmedju DS-a i DSS-a.
Ove dve demokratske partije dugo su bile medjusobno suprotstavljene uprkos saradnji za vreme vladavine Slobodana Milosevica tokom devedesetih.
Odnosi izmedju dve stranke bili su pogotovo losi u doba kada je Demokratsku stranku vodio pokojni premijer Zoran Djindjic. Medjutim, do priblizavanja dve suprotstavljene strane doslo je nakon sto je Tadic preuzeo kormilo u DS-u, sto se poklopilo sa prelaskom ove stranke u opozicione redove proslog decembra.
Posle pobede na predsednickim izborima, Boris Tadic je povratio naruseni rejting Demokratske stranke, koja je, uz radikale, postala najjaca pojedinacna stranka u Srbiji.
U isto vreme, Tadic je pazljivo izbegavao da na bilo koji nacin doprinese padu vlade, dajuci Kostunici svoju pasivnu podrsku.
Usled toga, iako su radikali ponudili savez Demokratskoj stranci Srbije nakon lokalnih izbora u vecini opstina, ocekuje se da ce se DSS udruziti sa DS-om u vecini opstinskih skupstina u Srbiji.
Zoran Stojiljkovic, profesor na Fakultetu politickih nauka u Beogradu, rekao je u izjavi za medije da se Demokratska stranka Srbije trenutno lomi izmedju dve opcije u pogledu svojih buducih poteza.
Ova stranka razmislja o izboru izmedju "podrske radikalima zbog njihove nacionalisticke dimenzije" s jedne strane, i pridruzivanja prozapadnom politickom bloku, koga predvodi Demokratska stranka, s druge strane, smatra Stojiljkovic.
"DSS ce izvagati sve mogucnosti, ali mislim da ce se odluciti za formiranje koalicije sa demokratama", dodaje Stojiljkovic.
Zoran Drakulic, kandidat DSS-a za beogradskog gradonacelnika, potkrepio je ovakve procene analiticara 21. septembra, izrazivsi svoju podrsku stvaranju koalicija DSS-a i DS-a na lokalnom nivou, ali i zalozivsi se za ulazak DS-a u vladu.
"Veoma je vazno da DS udje u vladu", izjavio je Drakulic za IWPR. "Stranka s takvom podrskom medju biracima ne bi trebalo da bude u opoziciji".
Bez obzira na to da li ce Demokratska stranka uci u srpsku vladu ili ponuditi svoju podrsku spolja, Kostunicin kabinet ce ocito opstati jos neko vreme.
Prema saznanjima jednog izvora bliskog vodjstvu DSS-a, Kostunica i Tadic su postigli sporazum o stvaranju koalicija na lokalnom nivou, kao i o podrsci kandidatima iz obe stranke u drugom krugu lokalnih izbora koji ce se odrzati 3. oktobra.
Prema ovom izvoru, Tadiceva podrska omogucice vladi da obezbedi usvajanje nacrta novog srpskog ustava. Prema ovom scenariju, Kostunica bi mogao podneti ostavku na premijersko mesto i raspisati prevremene parlamentarne izbore u nekom trenutku tokom predstojece zime, nakon usvajanja novog ustava.
Analiticari smatraju kako je malo verovatno da ce Demokratska stranka uci u Kostunicinu vladu, uprkos Drakulicevom pozivu da to ucini. Demokratska stranka to nece uciniti, procenjuju analiticari, uglavnom zbog toga sto u ovom trenutku nije u interesu DS-a da postane deo vlade kojoj predstoji nekoliko nepopularnih odluka.
Ove jeseni, Kostunicina vlada ce se suociti sa zahtevima za izrucenjem cetvorice srpskih generala, optuzenih za ratne zlocine, Haskom tribunalu.
Kostunica ce morati, takodje, da se bori sa skoro neresivim socijalnim i ekonomskim problemima Srbije. Kako biraci budu kaznjavali DSS zbog njenog neuspeha u ekonomiji, rejting ove vladajuce stranke ce verovatno i dalje postepeno opadati.
Prema Djordju Vukadinovicu, uredniku casopisa "Nova srpska politicka misao", protivljenje javnosti izrucenju generala, u kombinaciji sa socijalnim nemirima i pritiskom Zapada, moglo bi poremetiti DS-ovu racunicu, te ipak dovesti do pada vladajuce koalicije. "To se moze desiti, sasvim nezavisno od bilo cijih zelja", smatra Vukadinovic.
Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a iz Beograda.
