Bosna: Visoka Cena Izrucenja Arapa

Kontroverzna odluka bosanskih zvanicnika da Amerikancima predaju sestoricu Arapa osumnjicenih za terorizam, mogla bi ugroziti sanse za clanstvo u Savet Evrope, upozorio je ove nedelje visi zvanicnik Ujedinjenih nacija.

Madlen Ris, visoki komesar UN za ljudska prava, UNHCHR, saopstila je ovo na konferenciji za stampu odrzanoj u utorak u Sarajevu, samo nekoliko sati pre nego sto je skupstina Saveta Evrope na svom zasedanju dala preporuku da se Bosna i Hercegovina primi u clanstvo SE.

Izrucenje lica osumnjicenih za terorizam, koje se naslo na udaru kritike, moglo bi ugroziti proces uclanjenja, jer Savet Evrope ljudska prava smatra kljucnim pitanjem na osnovu koga se uskracuje ili odlaze clanstvo u ovoj organizaciji. Clanice Saveta Evrope trebalo bi da glasaju o prijemu Bosne i Hercegovine u aprilu mesecu.

Petorica osumnjicenih prvobitno su uhapseni zbog navodnog pripremanja napada na britansku i americku ambasadu u Sarajevu u oktobru prosle godine. Sesti osumnjiceni je uhapsen zbog sumnje da je bio u konktaktu sa Osamom bin Ladenom. Smatra se da su sva setsorica sada u americkoj bazi Gvantanamo na Kubi.

Odluka da se Arapi predaju Aemrikancima dosla je posto je Vrhovni sud u Bosni oslobodi sestoricu osumnjicenih zbog nedostatka dokaza , i posto je bosanska Komisija za ljudska prava nalozila da se proces izrucenja obustavi dok se ne obavi zalbeni postupak. Otuda je nastala pometnja, a bosansko sudstvo, mnogi smarraju, osramoceno je.

"Neophodnost borbe protiv terorizma u svim oblicima je jasna i legitimna. Ipak, to ne znaci da je sve dopusteno po tom osnovu", izjavila je Risova.

Opste je misljenje da je bosanska vlada podlegla americkim pritiskom, izrucivsi sestoricu Arapa 17. januara ove godine. Americki ambasador Kliford Bond demantovao je takve tvrdnje, ali mnoge Bosance to, ipak, nije razuverilo i ljuti su na svoju vladu koja je podlegla pritisku iz Vasingtona.

Mada se u javnosti pruza podrska americkim naporima usmerenim protiv globalnog terorizma, preovladjujuci je stav da je takvo nipodastavanje bosanskih zakona veoma stetno po zemlju.

Medjunarodni zvanicnici u Bosni odbili su da komentarisu ovaj slucaj, izbegavajuci na taj nacin da otvoreno kritikuju americku vladu, ali neki su priznali da bi to moglo da nanese stetu mladoj i krhkoj bosanskoj demokratiji.

"Ne postavlja se pitanje da li je trebalo pokrenuti pravni postupak protiv ove sestorice, ukoliko je bilo dokaza koji bi ukazivali na njihovu umesanost u teroristicke aktivnosti", izjavio je jedan zapadni zvanicnik. "To se moglo uraditi i to je trebalo uraditi u skladu sa zakonom - ne na ovaj nacin."

Cini se da je bilo problema sa utemeljenoscu optuzbi protiv sestorice Arapa jos u oktobru prosle godine kada su uhapseni.

Prvo, iznete su ozbiljne sumnje u vezi sa americkim tvrdnjama da je glavni osumnjiceni, Bensaja Belkacem, bio kljucna figura u Al-Kaidinoj mrezi i da je bio u tesnoj vezi sa Osamom bin Ladenom. U istrazi, bosanska policija ga je optuzila za falsifikovanje licnih dokumenata, ali su kasnije cak i ove optuzbe odbacene.

Potom su mediji u Bosni izvestili da SAD i NATO ne zele da obelodane kljucne dokaze o teroristickim aktivnostima ove grupe iz straha od mogucnosti razotkrivanja njihove obavestajne mreze u Bosni.

Posto nije bilo cvrstih dokaza, Vrhovni sud je odlucio da bi osumnjicene trebalo osloboditi. Bosanski stampani mediji pisu da su americki zvanicnici zapretili ostrim sankcijama ukoliko se bosanske vlasti ne povinuju americkim zahtevima.

"Ocito su principi vladavine prava zanemareni u ovom slucaju... a ignorisanje ljudskih prava dovodi u ozbiljnu opasnost buducnost demokratija i gradjanskih sloboda", kaze Risova.

Ona je zatrazila uvodjenje sankcija protiv bosanske vlade i zvanicnika policije koji su ucestvovali u procesu ekstradicije, ali je takodje naglasila da americke zvanicnike, koji su bili umesani u ovaj slucaj, takodje smatra odgovornim. "Ne mozemo imati duple standarde ovde. Ili postoji vladavina zakona, ili je uopste nema."

Janez Kovac je redovni saradnik IWPR-a.