Hrvatski Srbi se bore za svoju imovinu

Kada je porodica Milic iz Osijeka spakovala svoje stvari tokom mracnih dana 1991. godine, nije ni pomisljali da zauvek napusta svoj dom.

Stanko Milic, vrhunski neurolog, nije bio povezan sa naoruzanim grupacijama koje su se tada borile za kontrolu nad strateskim pogranicnim gradom u istocnoj Hrvatskoj.

Medjutim, kao etnicki Srbi u gradu koji su okruzile srpske paravojne trupe i njihovi saveznici iz Jugoslovenske narodne armije osetili su gorko breme sumnjicenja od strane svojih komsija.

Vise od jedne decenije, porodica Milic se bori da povrati prava na svoj dom koji je od njihovog odlaska prelazio iz ruke u ruku, sto je prica koja verno odslikava obrte sudbine tipicne za noviju hrvatsku istoriju posle 1991. godine.

U septembru te godine, Stanko i njegova zena Danka, zubarka, napustili su svoj stan. Poslednja kap koja je prelila casu je bio izvestaj u "Glasu Slavonije", lokalnom nacionalistickom listu, koji je optuzio direktora centra za neurologiju za pretvaranje svoje klinike u "cetnicki klub", sto je termin koji se tada koristio za srpske paravojne snage.

Kada su ih prijatelji posavetovali da se sklone, Milici su otisli za Beograd, nameravajuci da tamo ostanu najvise nekoliko dana.

Porodica je imala srece sto je blagovremeno napustila Osijek. Ubrzo zatim ubijene su mnoge poznate licnosti srpske nacionalnosti u tom gradu, ukljucujuci Milicevog kolegu, pedijatra u osijeckoj bolnici.

Ova ubistva predstavljala su jasnu poruku srpskoj zajednici koja je tada predstavljala oko 20 odsto stanovnistva grada da ih izvesne mocne sile ne zele u Osijeku.

Neka od tela pronadjena su u reci Dravi, sa rukama vezanim iza ledja i smrtonosnim ranama od metka u potiljak. Ubistva nikada nisu istrazena i do danas ostaju neresena.

Kako su se rasplamsavale borbe u okolini Osijeka u jesen 1991. godine, granica izmedju Hrvatske i Srbije bila je zatvorena tako da se Milici nisu mogli vratiti, cak i da su to zeleli.

Danas, porodica Milic i na hiljade drugih izbeglickih familija i bracnih parova traze povracaj svojih nekadasnjih stanarskih prava u Hrvatskoj.

Oni mogu racunati na pomoc medjunarodne zajednice jer je Hrvatska u obavezi da vrati imovinu i stanarska prava gradjanima koji su ih izgubili tokom devedesetih kako bi stekla pravo na prijem u NATO i Evropsku uniju.

Cinjenica je, medjutim, da su ti stanovi prelazili iz ruke u ruku tokom tih godina i da ce to biti veoma slozen proces. Sudbina stana porodice Milic ukazuje na konfuziju oko stanarskih prava.

Nekoliko dana nakon sto je porodica napustila Osijek, pljackasi su provalili u njihov stan i odneli dragocenosti. Sledeceg februara, jedna porodica hrvatskih izbeglica iz susednog sela koje su osvojili Srbi uselila se u stan.

Ova porodica je stekla privremeno pravo da boravi u stanu od vojnog komiteta za stambeno zbrinjavanje koji je predvodio Petar Kljajic, predsednik osijeckog okruznog suda.

To, ipak, nije bio kraj price jer je prostrani cetvorosobni stan uskoro zapao za oko Branimiru Glavasu, koji je upravljao odbranom grada od Srba.

Izbeglice iz Laslova su iseljene, a sam Glavas se uselio u stan, takodje zahvaljujuci dozvoli o privremenom boravku dobijenoj od vojnog komiteta za stambeno zbrinjavanje. U dozvoli je stajalo da je pravo na boravak u stanu privremeno, te da ne obuhvata bilo kakva stanarska prava.

Uprkos tome, Glavas je nekako uspeo da kupi stan nakon sto je potpisao ugovor sa stambenim fondom grada u decembru 1993. godine.

Zahvaljujuci brojim popustima dostupnim ratnim invalidima kao i spremnosti da plati u kesu i tvrdoj valuti, Glavas je stan platio samo 3.700 nemackih maraka.

Glavas je potom prodao novostecenu imovinu Slavonskoj banci (ciji je vlasnik danas austrijska Hypo banka) pet godina kasnije za 280.000 maraka cime je ostvario neto profit od citavih 277.630 maraka.

U razgovoru za IWPR, Glavas je insistirao da je kupovina i prodaja stana porodice Milic u potpunosti legalna.

Mnoge porodice poput familije Milic uplacivale su doprinose tokom svog radnog staza u stambene fondove, a ta sredstava su, posle promene zakona uracunavana u ukupnu sumu prilikom otkupa stana, ali su sve izgubili tokom devedesetih.

S druge strane, pokusaj vlade da ove stanove vrati njihovim bivsim stanarima moze izazvati pravni haos u Hrvatskoj. Kao u slucaju porodice Milic, mnogi stanovi su prodati ili su prelazili iz ruke u ruku, po nekoliko puta.

Mada je vlada levog centra Ivice Racana pod pritiskom medjunarodne zajednice da ispravi pocinjene nepravde, resenje ovog problem nije ni na vidiku.

Tomislav Jakic, savetnik predsednika Stipe Mesica, predlozio je da drzava ponudi finansijsku kompenzaciju bivsim vlasnicima stanarskih prava. Medjutim, Racan je odbacio ovaj predlog ukazujuci da bi takav potez doveo do bankrota vlade cija je drzavna kasa prazna.

U medjuvremenu, Milici se ne predaju. Iz njihovog novog doma u Podgorici, porucili su da ce tuzbu podneti Sudu za ljudska prava u Strazburu ukoliko hrvatsko pravosudje ne resi njihove probleme.

Slicne korake najavili su i mnogi drugi bivsi gradjani Hrvatske.

Drago Hedl je saradnik IWPR-a iz Osijeka. Dragana Nikolic-Solomon je pomocnik urednika IWPR iz Londonu.