Kosvo: Zabrinutost za srpske crkve

Srpski svestenici nezadovoljni su zastitotm KFOR-a, jer su pravoslavni verski objekti I dalje meta napada ekstremista.

Kosvo: Zabrinutost za srpske crkve

Srpski svestenici nezadovoljni su zastitotm KFOR-a, jer su pravoslavni verski objekti I dalje meta napada ekstremista.

Tuesday, 6 September, 2005

Odluka medjunarodne zajednice da zadrzi kontrolne punktove oko srpskih verskih objekata mozda nece biti dovoljna da umiri svestenstvo koje zahteva da se ostecene crkve poprave i da se kazne oni koji su ih ostetili.


Vec nekoliko meseci raste napetost izmedju Srpske pravoslavne crkve, SPC, sa jedne strane, i Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, i NATO mirovnih snaga, KFOR, sa druge strane.


Odluka od 23.januara da se obustave planovi za uklanjanje kontrolnih punktova oko ugrozenih crkava i manastira u protektoratu tumaci se kao pokusaj da se poboljsaju odnosi izmedju ove dve strane.


Mada takav razvoj dogadjaja opisuje kao "ohrabrujuci znak", predstavnik otac Sava iz manastira Decani, takodje je izjavio za IWPR da to ne moze resiti probleme sa kojima se suocava srpska manjina na Kosovu.


U protekle tri godine unisteno je 112 crkvava - a SPC krivi medjunarodnu zajednicu zato sto nijedna od njih nije obnovljena.


Nakon sto su se srpske snage povukle sa Kosova u junu 1999.godine, usledila je serija napada na pravoslavne crkve u znak osvete za 218 dzamija unistenih za vreme trajanja sukoba izmedju Vojske Jugoslavije i Oslobodilacke vojske Kosova.


Broj napada se smanjio posle prvih nekoliko meseci kada su UNMIK i mirovne snage KFOR-a pod vodjstvom NATO preuzele kontrolu nad situacijom i organizovale patrole koje su neprekidno cuvale preostale crkve.


Odluka da se smanji nivo zastite doneta je u maju prosle godine. Sef UNMIK-a, Mihael Stajner, objavio je da je nakon poboljsanja opste bezbednosne situacije, doneta odluka da se broj kontrolnih punktova KFOR-a u selima i oko crkvenih zgrada smanji i da se oni vremenom sasvim ukinu.


Crkve koje su starije od stotinu godina i dalje bi bile pod dvadesetcetvorosatnom zastitom, ali ostale crkve - uglavnom izgradjene u vreme Slobodana Milosevica kao simbol srpske dominacije - vise ne bi bile pod zastitom.


Portparol KFOR-a, Toni Adams, objasnio je da je majska odluka doneta posle dugih ramatranja bezbednosne situacije u protektoratu. "Ako kriminalci znaju da je KFOR stalno na jednom mstu, onda ce jednostavno izbegavati tu oblast. Ali od nasih pokretnih patrola nigde nece moci da se sakriju", rekao je on.


Ipak, SPC je uputila upozorenje da ce sve preostale crkvene gradjevine biti ugrozene ako ne budu pod neprekidnim nadzorom. "Uvereni smo da permanentno prisustvo KFOR-a moze spreciti dalje napade na ove crkve, koje se nalaze u oblastima u kojima vise nema Srba", izjavio je otac Sava. "Bez takve zastite, cak i vec ostecene gradjevine bile bi u opasnosti od daljeg razaranja."


Kao direktnu posledicutakve odluke KFOR-a SPC navodi primer razaranja crkve Svetog Vasilija u Ljubovu u novembru i vandalizam izvrsen na crkvi Svih svetih u Djurakovcu.


Posle vise puta ponovljenih zahteva srpskog svestenstva, KFOR je prihvatio da nastavi da vodi racuna o spomenicima od kulturnog i istorijskog znacaja - kao i onima koji se koriste za verske svrhe.


Ali to nije dovoljno da bi se umirila SPC, ciji su predstavnici u vise navrata izjavljivali da se takvi objekti vise ne koriste samo zato sto je srpska populacija proterana iz ovog regiona - i da bi ostavljanje crkava bez zastite poslalo negativnu poruku raseljenom stanovnistvu.


Mada je zadovoljna odlukom KFOR-a da zadrzi kontrolne punktove, SPC veruje da se situacija nece promeniti dok UNMIK i KFOR ne otpocnu sudske postupke protiv onih koji izvode takve napade i preduzmu korake da se ostecene gradjevine obnove.


Predstavnik Demokratske partije Kosova, PDK, Bajram Redzepi osudio je dogadjaje u Djurakovcu i Ljubovu, pozivajuci da se "kriminalci koji su unistili crkve pronadju i uhapse" - ali, za sada, niko jos nije optuzen za ove ili bilo koje druge napade.


"Jasno nam je da su UNMIK-u vezane ruke, posto se Albanci ne usudjuju da svedoce, a i ne zele da ulaze u sukob sa ekstremistima", izjavio je otac Sava za IWPR. "Ipak, na Kosovu se sve zna, a niko nema hrabrosti da javno imenuje pocinioce."


Portparol UNMIK policije, Derek Cejpel, izjavio je za IWPR da se istraga u vezi sa ovim napadima nastavlja. "Najveci problem je u tome sto su svi takvi napadi usmereni na napustene crkve, tako da ih otkrivamo tek posle izvesnog vremena. Zbog toga nije moguce odrediti tacno vreme incidenta - pa ni identifikovati one koji su odgovorni", kaze on.


SPC i dalje ne oseca da ima bilo kakvu podrsku UNMIK-a i KFOR-a u svojim apelima da se oskrnavljene ili porusene crkve obnove.


Otac Sava je kao primer naveo rusenje, u leto 1999.godine, manastira Zociste iz 14.veka.


Vladika Artemije, vodja PDK Hasim Taci i Dzon Menzis, sef americkog ureda u Pristini, posetili su ovu lokaciju u prolece 2002.godine i slozili se da radovi mogu otpoceti.


SPC je obezbedila sredstva, ali plan je propao kada je grupa lokalnih Albanaca napala grupu pravoslavaca koji su se okupili zbog specijalnog bogosluzenja polovinom jula. Tom prilikom ostaci manastira su zapaljeni.


Izgleda da je posle tog incidenta KFOR odbio da obezbedjuje celodnevnu zastitu - tvrdeci da bi takav postupak u dominantno albanskom okruzenju izazvao nove napetosti. Projekat rekonstrukcije odlozen je na neodredjeno vreme.


Tatjana Matic je saradnik IWPR-a iz Pristine i dopisnik radija Dojce Vele sa Kosova.


Kosovo
Frontline Updates
Support local journalists