Nasukani U Makedoniji
Hiljade romskih izbeglica sa Kosova jedva sastavlja kraj s krajem u Makedoniji; Zapad ih ne zeli, a ne mogu da se vrate svojim kucama.
Nasukani U Makedoniji
Hiljade romskih izbeglica sa Kosova jedva sastavlja kraj s krajem u Makedoniji; Zapad ih ne zeli, a ne mogu da se vrate svojim kucama.
Boravak romskih izbeglica u Makedoniji je produzen. Vlada im je 21. marta odobrila jos tri meseca zivota u zemlji. Sta ce se posle toga desiti sa njima, to niko ne zna.
Jedan mladi Rom koga su Albanci isterali posle dolaska medjunarodnih mirovnih trupa na Kosovu apaticno kaze: " Zelimo da se vratimo kuci na Kosovo, ali oni nam samo produzavaju ostanak ovde. Sta je preduzela medjunarodna zajednica da bi obezbedila nas povratak?"
Predstavnici komesarijata za izbeglice Ujedinjenih Nacija (UNHCR) vrse sve veci pritisak na makedonsku vladu da odobri Romima azil. Vlada pokazuje znake da ce se povinuti ovim zahtevima.
Medjutim, Romi nisu zadovoljni ovim planovima. Nemaju zelje da ostanu u Makedoniji, jer im ona ne nudi dobre izglede za buducnost. Sanjaju da emigriraju na Zapad, ili da se vrate kucama na Kosovo. Obe mogucnosti su veoma daleko.
U Makedoniji trenutno boravi oko 8,500 izbeglica, od kojih su vecina Romi. Oni su se pridruzili vec postojecoj etnickoj zajednici. Po zvanicnim podacima zajednica broji 60,000, a po nezvanicnim 150,000 ljudi.
Izbeglice su dosle iz raznih delova Kosova proslog leta posto su ih isterali albanski ekstremisti. Proveli su prvih nekoliko meseci u kampovima, gde su dobijali hranu i osnovnu medicinsku pomoc.
Iako Makedonija nije na losem glasu po pitanju tretmana Roma, predrasude ipak postoje.
Proslog decembra su stanovnici Stariog Dojrana, malog gradica na Dorjanskom jezeru zajednicki organizovali "odbranu" decijeg odmaralista koji je odredjen za romske izbeglice. Stanovnistvo je postavilo barikade oko kampa i prkosilo vlastima sve dok nije uspelo u nameri.
Istu netrpeljivost su pokazali mestani popularnog zimskog odmaralista na padini planine Mavrovo.
U oba slucaja su stanovnici izrazili strahovanje da ce Romi poremetiti etnicku ravnotezu tog kraja i dovesti do porasta kriminala i prostitucije.
Stoga je 230 romskih izbeglica ostalo u kampu Stenkovec, gde su bez nuznih cebadi i tople odece podnosili temperaturu ispod nule.
Ukupno 2,400 Roma smesteno je u deset centara po celoj Makedoniji - uglavnom u napustenim turistickim odmaralistima. Vecina veruje da povratak na Kosovo znaci isto sto i sigurnu smrt.
Rashid Ramadani, izbeglica iz Gnjilana komentarise: "Ne mozemo na Kosovo. Albanci ce nas ubiti. Optuzuju nas da smo saradjivali sa Srbima. Mozda je I bilo ljudi koji su se borili u srpskim paravojnim jedinicama, ali ne mozete optuzivati ceo narod za to. Mi smo uvek ziveli u miru sa nasim albanskim komsijama."
Od kako su izbeglice stigle u Makedoniju, makedonska vlada insistira da se vrate kucama, i tvrdi da nema dovoljno sredstava da im omoguci adekvatne uslove. Vlasti su cak pocele pregovore s Beogradom radi povratka Roma u Srbiju, koja, kako kazu, ima duznost da ih obezbedi. Te inicijative su, medjutim, napustene.
Uprkos svakodnevnim izvestajima sa Kosova o napadima na etnicke manjine, Skoplje insistira da je bezbedno da se Romi vrate u nemirnu pokrajinu.
U jednom intervju za drzavnu televiziju u toku proslog vikenda ministarka unutrasnjih poslova Dosta Dimovska rekla je da bi trebalo udvostruciti napore da se objasni izbeglicama kako im ne preti opasnost ukoliko se vrate kuci.
U medjuvremenu, UNHCR ohrabruje Rome da ostanu u Makedoniji, u ekonomski oslabljenoj republici koja nema dovoljno sredstava ni za svoje stanovnike, a kamoli za izbeglice.
Iako Romi jos uvek sanjaju o odlasku na Zapad, nijedna zapadna zemlja nije izrazila nameru da ih primi.
Izbeglica koji zivi u decijem odmaralistu u naselju Vodno, blizu Skoplja, kaze: "Dolaze novinari i humanitarni radnici, posecuju nas svaki dan. Onda odlaze, a mi ostajemo sa nasim problemima i secanjima o tome sta nam se desilo. Mozda je na pocetku I bilo neke zelje da nam se pomogne. Ne znam koliko ce ovo trajati, ali se ipak nadamo boljoj buducnosti. Posle kise dolazi sunce."
Najnovija odluka makedonske vlade je da romske izbeglice moraju napustiti turisticka odmaralista do 1. aprila. Ova odluka je verovatno doneta zbog nastupajuce turisticke sezone i potrebe da se oslobode sobe za turiste.
Posle 1.aprila, UNHCR zajedno sa ministarstvom za zaposljavanje i planirannje grada bice primorana da im obezbedi alternativno prebivaliste, verovatno u satorima.
Oni Romi koji nisu u odmaralistima, ili na spisku pomoci makedoskog Crvenog krsta i UHNCR, snalaze se sami. U vecini slucajeva ovo znaci iznajmljivanje sobe u skopskoj cevrti Shuto Orizari, jedinoj romskoj opstini u Evropi.
Nedzet Mustafa, gradonacelnik Shuto Orizari i lider Ujedinjene partije Roma, opisuje ovo naselje s ponosom. "Ovo je jedini romski bastion na svetu", kaze on. "Tu zivi 40,000 hiljada Roma."
Iako je ovo naselje poslednjih godina modernizovano, u nekim delovima jos uvek nema propisnog sanitarnog cvora i zagadjena voda se izliva na ulice. Oko 80 odsto stanovnika Shuto Orizari je nezaposleno. To bas nije idealnmo mesto za ibeglice.
U nekim slucajevima po desetoro ljudi zivi u jednoj sobi. Stanarine, izmedju 150 i 200 nemackih maraka mesecno, veoma su visoke za romske izbeglice.
Prezivljavanje iz dana u dan postaje sve teze. Mnogi prodaju jeftino mleko, grasak, pirinac i ulje iz humanitarnih paketa na pijaci Shuto Orizari. Zarada odlazi na stanarinu, male kolicine voca, povrca i mesa. Ponekad, priuste se cigarete i alkohol.
"Nekako se prezivljava", kaze jedna muskarac, izbeglica. "Ali Makedonija ostaje najtolerantnija zemlja Evrope sto se tice Roma".
Zeljko Bajic je redovni dopisnik IWPR