Kostunica spasao bosansko-srpske nacionaliste

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ucinio je vise u toku sest kratih nedelja za Republiku Srpsku i Srpsku demokratsku stranku, SDS, nego sto je to postigao njegov prethodnik Slobodan Milosevic u toku deset godina svoje vlasti.

Taj stav dele mnogi clanovi SDS-a, partije koju je osnovao osumnjiceni haski ratni zlocinac, Radovan Karadzic u toku rata u Bosni. Ova partija je uoci nedavno odrzanih izbora u ovoj republici za dlaku izbegla da bude zabranjena. Ona je dobila izbore zajedno sa nacionalistima iz preostale dve etnicke grupacije u Bosni.

Planovi za zabranu SDS-a, koju je ambasador Sjedinjenih Drzava pri Ujedninjenim nacijama, Richard Holbrooke nazvao “sovinistickom i kriminalnom organizacijom”, nastali su jos prosle godine u Washingtonu u vreme kada je Milosevic izgledao neoboriv.

Medjutim, izborna pobeda Kostunice i pojava krhke demokratije u Srbiji naveli su medjunarodnu zajednicu da se uzdrzi od drasticnih i provokativnih mera protiv bosansko-srpskih nacionalista.

Kostunica koji uziva popularnost u Republici Srpskoj, u medjuvremenu je pomogao SDS-u.

Uoci samih izbora, diskretno je podrzao predsednicku kandidaturu Mirka Sarovica, dok je istovremeno odbio susret sa njegovim rivalom Miloradom Dodikom, favoritom medjunarodne zajednice.

Kostunicina partija, Demokratska stranka Srbije, DSS, bila je manje diskretna. Njeni predstavnici, doduse samo nizi kadar, pojavili su se na izbornim mitinzima SDS-a. Okupljene gomile bi burnije skandirali na pominnjanje imena Kostunice nego Sarovica, pevajuci pesme sa beogradskih anti-Milosevicevih protesta.

Kostunica i DSS nisu javno obelodanili svoju podrsku SDS, ali je nakon pobede ove partije na izborima u Bosni, portparol stranke izjavio: “Ovo je jos jedan dokaz da gradjani imaju poverenja u nacionalnu i drzavnu politiku SDS”.

Jugoslovenski predsednik uvek je bio protiv Miloseviceve forme nacionalizma i izolacije. Medjutim, on je I protiv preteranog medjunarodnog intervencioniza u Bosni. Ons matra da medjunarodna zajednica gusi demokratiju u RS.

Kostunica se nada da ce reformisana SDS pronaci srednji kurs izmedju dve ekstremne opcije.

Bosnjacki politicar Haris Silajdzic, radikalni zagovornik zabrane SDS-a i ukidanja Republike Srpske, veruje da je Zapad bio isuvise predusretljiv prema bosansko srpskom nacionalizmu.

“Radikalne mere su ostavljene po strani da bi se zastitila pozicija Kostunice”, rekao je Silajdzic. “Mi koji zelimo ujedinjenu Bosnu predstavljamo prepreku. Bilo bi jednostavnije da nas uopste nema”.

Nakon izbora u Bosni, Kostunica je postao sve otvoreniji u izrazavanju podrske SDS-u. On je 1.decembra izjavio da ce upotrebiti svoj uticaj da bi obezbedio dozvolu da ova stranka ucestvuje u radu nove vlade Republike Srpske.

Od 83 mesta u skupstini ovog entiteta, SDS je usvojila 31. Bez obzira na to, medjunarodni zvanicnici, narocito oni iz Sjedinjenih Drzava, zalazu se za manjinsku ili koalicionu vladu koja ce se sastojati od prozapadne Partije nezavisnih socijalista na celu sa Dodikom i Partije demokratskog progresa, PDP, koju predvodi Mladen Ivanic.

Visoki medjunarodni predstavnik u Bosni, Wolfgang Petritsch bi zeleo da se oformi vlada koja ce iskljuciti ne samo SDS vec i nacionalisticku partiju Bosnjaka, Stranku demokratske akcije, SDA, i pro-Milosevicevu stranku, Socijalisticku partiju Republike Srpske.

Bez podrske ovih partija, Ivanic i Dodik imali bi krhku vecinu od 42 mesta koja bi se sastojala od deset veoma razlicitih partija.

“Veoma je tesko i rekao bih gotovo neostvarivo”, rekao je Ivanic. On podrzava vladu “stabilne vecine” koja bi ukljucila i SDS.

Predstavnici SDS, PDP, socijalista i manje partije Demokratskog narodnog saveza su 30.novembra postigli preliminarni dogovor o formiranju vlade na tajnom sastanku odrzanom u Bjeljini, na severoistoku Bosne.

Ova koalicija bi trebalo da ima stabilnu vecinu od 49 mesta, ali joj je potrebno bar precutno odobravanje medjunarodne zajednice. Sarovic se tajno sastao sa Kostunicom u Beogradu proslog petka da bi ozbezbedio njegovu podrsku za predlozenu vladu.

Kostunicini diplomatski potezi u ime SDS-a stvorili su dubok jaz izmedju uticajnih zemalja koje se nalaze u Bosni.

Americke diplomate stavljaju do znanja da ce blokirati rad vlade u kojoj se nalazi SDS. Nemci, premda nisu tako glasni, podrzavaju poziciju Washingtona.

Misljenje Rusa i Francuza se razlikuje. Ovi poslednji opravdavaju svoju poziciju ukazujuci na vecinsku volju glasaca i reforme koje su preduzete u redovima samog SDS. Medjutim, njihov stav je verovatno ustupak Kostunici koji ne skriva da je frankofil i da ceni nekadasnjeg predsednika Charles de Gaulle.

Ono sto je simptomaticno za stav medjunarodne zajednice jeste odustvo bilo kakvog protesta zbog uticaja Kostunice na SDS. Izgleda da medjunarodna zajednica primenjuje strategiju kao u toku bosanskog rata sa Milosevicem, nadajuci se da Beograd moze biti upotrebljen da bi se izvrsio pritisak na bosansko srpske politicke lidere.

Kostunica se u medjuvremenu suocava sa dve frakcije u okviru SDS, jednu od njih cini stara skola nacionalista, a drugu reformisti.

Ovi prethodni veruju da je “mek” stav medjunarodne zajednice prema Kostunici otvorio niz mogucnosti za njihovo ometanje Daytonskog mirovnog sporazuma i poboljsanje izgleda za otcepljenje iz Bosne.

Ovi potonji, na celu sa potpredsednikom RS, Draganom Cavicem koga podrzava Sarovic, zele da upotrebe medjunarodni kredibilitet Kostnice da bi poboljsali slabe ekonomske i politicke izglede ovog entiteta unutar Bosne.

Kostunica treba da izbegava da postane talac nacionalisticke frakcije. Ukoliko se bude oslanjao na reformiste unutar SDS-a, on ce povecati svoj autoritet i doprineti stvarnoj reformi ove partije i, samim tim, procesu demokratizacije Republike Srpske.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.