Pomirenje U Transilvaniji U Zacaranom Krugu
Planovi za izgradnju parka kao primera poboljsanja rumunsko-madjarskih odnosa odbaceni su pre nego sto je polozen prvi kamen temeljac.
Pomirenje U Transilvaniji U Zacaranom Krugu
Planovi za izgradnju parka kao primera poboljsanja rumunsko-madjarskih odnosa odbaceni su pre nego sto je polozen prvi kamen temeljac.
Kada su se krajem jula rumunski ministar inostranih poslova Andrei Plesu i njegov madjarski kolega Janos Martonyi slozili da sagrade "istorijski park mira" u transilvanskom gradu Aradu, njihova inicijativa predstavljala je simbolicni cin poboljsavanja odnosa ove dve zemlje.
Medjutim, nije doslo do ceremonije polaganja kamena temeljca koja je planirana ovog meseca, zbog opozicije rumunske levice i ultra-nacionalisticke opozicije. Stavise ovaj neuspeh jedan je u nizu onih koji koce u poslednje vreme madjarsko-rumunske odnose.
Sredinom septembra, predsednik opstine centralnog rumunskog grada Sluja, optuzio je madjarskog konzula da je spijun i isterao ga iz zemlje. Posle ove ekstradicije, usledio je ogorcen rat reci, u kojem su rumunski opozicioni lideri svakodnevno upozoravali na opasnost od madjarskog "revizionizma".
Pored toga, sudeci po poslednjoj anketi, vise od 58 odsto Rumuna veruje da Demokratska federacija Rumunije (UDMR), partija koja predstavlja 1,6 miliona madjarske manjine,radi protiv stabilnosti i sloge u zemlji. Rat na Kosovu i nestabilna situacija u susednoj Srbiji pojacavaju strahovanja od moguceg sukoba izmedju Madjara i Rumuna oko Transilvanije, etnicki pomesanog regiona koji je bio u sklopu Austro-Ugarske, do njenog raspada 1918.godine.
Povecane tenzije, medjutim, ne znace da je sukob u Transilvaniji neizbezan. Umesto toga, to je znak da se priblizavaju izbori u Rumuniji. Zaista, svadja oko izgradnje parka mira govori isto toliko o rumunskoj spoljasnjoj politici koliko o rumunsko-madjarskim odnosima.
Sudeci po madjarsko-rumunskoj odluci, park mira trebao je da ima dva elementa: spomenik u spomen trinaest madjarskih generala koje su ubili Austrijanci u Aradu 1849.godine, i biste rumunskih istorijskih licnosti iz Transilvanije.
Spomenik generalima, poznat kao "Madjarska nezavisnost" podignut je 1890.godine u Aradu u slavu madjarskim "zrtvama" koje su se borile za nezavisnost svoje zemlje. Posle Prvog svetskog rata, kada je Transilvanija postala deo Rumunije, nove vlasti su odlucile da uklone ovaj spomenik, zbog toga sto su generali bili odgovorni za masakar 40,000 etnickih Rumuna. Madjari poricu ove optuzbe. U poslednjih sedamdeset i pet godina ovaj se spomenik nalazi u skladistu vojne tvrdjave,gde neumitno propada .
Mnogi rumunski politicari pokusali su da izvuku politicku korist. "Spomenik trinaest generala poseduje duboki anti-nacionalni i anti-rumunski karakter, " rekla je Partija Socijalne Demokratije (PDSR) u zvanicnom izvestaju.
Sudeci po poslednjoj anketi, PDSR, vodeca opoziciona partija, glavni je favorit za pobedu na parlamentalnim izborima sledece godine. PDSR lider i bivsi rumunski predsednik Ion Iliescu upozorio je da Madjari postavljaju "zamku" da bi kasnije zahtevali teritoriju Transilvanije.
Uvek spreman da pokaze svoj ultra-nacionalisticki izgled, vodja Veliko rumunske partije(PRM), Corneliu Vadim Tudor, rekao je da se odluka da se ponovo vrati spomenik moze meriti "sa zahtevom da Jevreji podignu spomenik Hitleru u koncentracionom logoru Ausvic". Druga opoziciona partija, Partija rumunskog nacionalnog jedinstva (PUNR), ocenila je da ovaj sporazum predstavlja "ponizenje za rumunsko nacionalno dostojanstvo".
Cak je i Demokratska partija, koja je clan vladajuce koalicije, kritikovala odluku da se ponovo postavi spomenik, sto bi "dovelo do ponovnog ozivljavanja tragicnog secanja na istoriju Transilvanije, gde nacionalna prava Rumuna nisu bila priznata.". Stavise, demoktrate iz gradskog veca Arada su se pridruzile opoziciji u podrsci rezolucije protiv lokacije zemljista za ovaj projekat.
Suocivsi se sa tolikom opozicijom, rumunske vlasti su odlucile da se povuku. Izgovarajuci se slabim zdravljem, premijer Radu Vasile otkazao je najavljenu posetu prilikom svecanog otvaranja parka mira i odredio mladjeg ministra vlade za ovaj zadatak.
Ubrzo posle Vasileve odluke, madjarski premijer Viktor Orban stigao je u Arad gde je prisustvovao ceremoniji u cast trinaest generala i pozorisnom komadu koji je izvelo Oradea pozoriste na madjarskom jeziku. Medjutim, on je takodje odlucio da ne ucestvuje na zvanicnoj ceremoniji zakazanoj za sutrasnji dan tako da nije doslo do polaganja kamena temeljca u parku mira.
Tog istog dana, madjarska delegacija koju je predvodio ministar pravde Ibolya David prisustvovala je misi u cast generala i kasnije polozila venac na obelisku Madjarskih heroja. U medjuvremenu, stotinak simpatizera Veliko rumunske partije i drugih nacionalista vikalo je na sav glas i protestovalo protiv prisustva madjarske delegacije.
Marian Chiriac je urednik novinske agencije Mediafax u Bukurestu i urednik Spoljasnje politike, tromesecnog casopisa koji izdaje rumunsko Akademsko drustvo.
