Korak po korak ka podeli
Oruzani sukob je povecao medjuetnicke tenzije, ali vecina ljudi jos uvek veruje u mogucnost "normalnog" zajednickog zivota
Korak po korak ka podeli
Oruzani sukob je povecao medjuetnicke tenzije, ali vecina ljudi jos uvek veruje u mogucnost "normalnog" zajednickog zivota
Cak i u trenutku dok je potpisivan ohridski mirovni sporazum, situacija na terenu se pogorsavala. Oko hiljadu Albanaca je napustalo svoje kuce u Ljubotenu, u blizini Skoplja, usled zestokih sukoba koji su izbili nakon pogibije osmorice makedonskih vojnika u eksploziji protivtenkovske mine.
Da li ce se ikada vratiti? Tesko je reci, s obzirom na to da je u blizini Ljubotena selo nastanjeno u ovom trenutku razbesnelim i zastrasenim Makedoncima. Posle vise meseci ispunjenih narastajucim nasiljem, oni zele vise nego ikad da zive u etnicki "cistom" podrucju. Isto vazi i za mnoge etnicke Albance.
Sve vise ljudi obe nacionalnosti napustaju svoje domove u oblastima najteze pogodjenim nasiljem, ali to se desava i u samom Skoplju. Ljudi ne znaju da li ce se ikada vise vratiti svojim kucama. Situacija u prestonici je posebno osetljiva posto jednu polovinu od ukupno 600.000 stanovnika cine Makedonci, a drugu Albanci. Mnoge skopske cetvrti su etnicki mesovite.
Jos od samog pocetka sukoba, makedonski gradjani iz obe etnicke grupe su neprestano u pokretu. Makedonci se privremeno evakuisu iz albanskih naselja na najmanji znak moguceg izbijanja sukoba. Isto vazi i za etnicke Albance. U Skoplju, Makedonci se osecaju sve manje bezbednim u vecinskim albanskim naseljima kao sto su: Butel, Cair, Gazi Baba i Bitpazar na istocnoj obali Vardara koji protice kroz centar grada.
Obicno muskarci salju zene i decu van grada, a oni ostaju da cuvaju svoje kuce i stanove. Dejan, 35, je odlucio da posalje svoju zenu i decu u drugi deo rgada, ali jos uvek boravi u svojoj kuci u Butelu. "Prosto se osecam bolje kada znam da nisu ovde. Odseli su kod mojih roditelja u naselju Vlae, u drugom delu grada, ali ja jos uvek spavam u svojoj kuci."
Ostali Makedonci dele ovaj stav, ali zurno dodaju da ih niko nije prisilio da donesu takvu odluku. "Niko mi nije rekao da odem," kaze Nikola, 43, koji zivi u naselju Topansko Pole. "Nikada nisam imao problema sa svojim albanskim susedima."
"Radi se samo o tome da napetosti rastu. Neki od mojih albanskih prijatelja su mi sugerisali da bi bilo bolje ako bismo otisli na neko vreme jer, kako kazu, ako izbiju sukobi, stvari se mogu izmaci kontroli, a onda mi ne bi mogli garantovati bezbednost," dodaje Nikola.
Oni koji su odlucili da ostanu u svojim kucama su takodje na oprezu. Vesna, 30, iz naselja Butel, pripremila je sve stvari jos pre dva meseca u slucaju iznenadnog odlaska, a spremna je i torba sa odecom, za svaki slucaj.
Mnogi Albanci su jos davno izmestili svoje porodice na Kosovo iz straha za njihovu bezbednost u Makedoniji. Zulfar, 52, albanski taksista koji je svoju familiju poslao preko granice pre tri meseca kaze da ih nece vratiti nazad dok ne bude siguran da se "ovaj cirkus" zavrsio.
Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, vise od 60.000 Albanaca iz Makedonije je vec naslo pribeziste na Kosovu. Njih oko 54.000, doslo je iz Tetova, Kumanova i Skoplja, tvrde izvori iz Crvenog krsta Makedonije. Vise od 7.000 ljudi iz Aracinova, sela koje je u junu okupirala Oslobodilacka nacionalna armija, ONA, sada zive sa svojim rodjacima u Skoplju ili u izbeglickim centrima.
Mada su razmere raseljavanja makedonskih gradjana obe nacionalnosti zabrinjavajuce, njihovo "pregrupisavanje" se tiho odvija u etnicki mesovitim oblastima vec dve godine. Makedonci se radije nastanjuju u makedonskim delovima Skoplja, mada normalno komuniciraju sa etnickim Albancima na ulici ili na pijaci. Upadljiv je trend kupovine nekretnina u etnicki homogenim naseljima u toku proteklih 10 godina. To vazi i za Albance i za Makedonce.
Ljudi na obe strane su mozda besni, ali su takodje zaplaseni. Mada se moze reci da je malo entuzijazma za sveopsti rat, mora se dodati da su gradjani sve vise isfrustrirani time sto su prinudjeni da zive u strahu da se upravo to moze desiti. Mozda neko zaista razmislja o etnickoj podeli, ali obicni ljudi prosto zele normalan zivot. Vecina porodica bi odbila da napusti svoje domove i preseli se drugde, osim ukoliko njihovi zivoti nisu direktno ugrozeni.
Razmena teritorija i stanovnistva bi se mogla sprovesti na lokacijama sa preovladjujucom makedonskom ili albanskom vecinom sto bi znacilo da bi samo manji broj ljudi bio prisiljen da se iseli. Ipak, takav pristup ne bi resio pitanje etnicki mesovitog Skoplja gde su nove "granice" pre psiholoske prirode nego fizicke jer se Makedonci i etnicki Albanci plase da predju Vardar i posete naselja onih drugih, kao sto je to slucaj u Mostaru i Kosovskoj Mitrovici na severu Kosova.
Ipak, jos uvek nije predjena crvena linija medjusobne mrznje. Mada je od februara kada su izbili oruzani sukobi poginulo preko 60 ljudi, makedonski gradjani iz obe etnicke grupe su jos uvek medjusobno povezani. Tenzije i dalje rastu, pogotovo nakon nemira u Skoplju prosle nedelje, ali se obe zajednice u sustini slazu da jos uvek postoje izgledi za svetliju, multietnicku buducnost. I jedni i drugi kazu da je svaka druga opcija "isuvise zastrasujuca".
Ana Petruseva je novinar skopskog magazina "Forum".
