Kostunica pred teskim izborom
Ukoliko pobedi na predsednickim izborima, Kostunica ce biti primoran da bira izmedju reformistickih i nacionalistickih saveznika.
Kostunica pred teskim izborom
Ukoliko pobedi na predsednickim izborima, Kostunica ce biti primoran da bira izmedju reformistickih i nacionalistickih saveznika.
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica uskoro bi se mogao naci pred teskom dilemom. Ukoliko pobedi na predsednickim izborima u Srbiji, sto najavljuje vecina posmatraca, morace da se opredeli: da li da stane na celo reformskog pokreta ili da udovolji zahtevima svojih nacionalistickih biraca.
Kostunica, 58-godisnji pravnik sa reputacijom disidenta iz Titovog vremena, u ovom trenutku uziva podrsku politicki veoma heterogene glasacke populacije. Mada vecinu cine nacionalisti koji se protive reformama, tu su i reformama naklonjeni glasaci koji srpskog premijera Zorana Djindjica dozivljavaju kao korumpiranog diktatora.
Ta heterogenost uocljiva je i u redovima Demokratske partije Srbije, DSS, koja okuplja radikalne reformiste nezadovoljne usporenim tempom reformi, ali i radikalne nacionaliste koji bi najradije zaboravili na reforme i nastavili da zive u svetu "ugrozenog srpstva".
Da bi ih sve zadrzao uz sebe, Kostunica pred izbore primenjuje slicnu strategiju kao pre dve godine, kada je pobedio Slobodana Milosevica. Kako je izjavio na konferenciji za stampu 24. avgusta, kada je objavio svoju kandidaturu - izbori ce biti "referendum" protiv njegovog najveceg rivala. Ovog puta to, naravno, nije Milosevic, vec Djindic, covek koji stoji iza glavnog Kostunicinog protivkandidata, Miroljuba Labusa.
"Djindic nije smeo ni na ove ni na prethodne, a nece smeti ni na sledece izbore, jer ne sme da stane pred narod, pa je nasao nekoga da ga zastupa", rekao je Kostunica 17. septembra na predizbornom skupu u Novom Sadu.
Upravo zbog heterogenosti glasaca na koje racuna, Kostunicina predizborna retorika je cesto nekonzistentna.
On nastupa sa zahtevom za brzim reformama - i cesto kritikuje Djindjica zbog izostajanja napretka na tom polju - ali u isto vreme koristi populisticku retoriku kada govori o ekonomiji.
On podrzava privatizaciju u kojoj bi se akcije podelile radnicima, mada je svestan da tako nesto ne bi imalo ekonomskog uspeha, niti to podrzavaju velike svetske medjunarodne institucije. Nedavno je takodje napao deo Djindjicevog kabineta sastavljenog od uvazenih eksperata koji su pre dve godine dosli iz inostranstva da bi pomogli reforme. Na mitingu u Uzicu 8. septembra izjavio je da takvi autsajderi "nemaju svest o tome sta je drzava" i "imaju osecaj samo za svoj dzep i nista izvan toga", rekao je.
On, takodje, otvoreno koristi osecanja ksenofobije i dodvorava se radikalnim nacionalistima koji zagovaraju ujedinjenje Srbije sa Republikom Srpskom, RS - sto se direktno kosi sa nastojanjima medjunarodne zajednice.
Kako se kampanja zahuktava, tako i Kostunicine kontradikcije postaju sve uocljivije. Mada se zalaze za ukljucenje Srbije i Jugoslavije u evropske integracije, on je uspeo da izazove najkrupniji diplomatski incident izmedu Beograda i Sarajeva jos od odlaska Milosevica s vlasti.
Mada je postovanje nepromenjivosti granica Bosne i Hercegovine, BiH, jedan od najvaznijih uslova koje je Zapad postavio Beogradu, Kostunica je 7. septembra na predizbornom skupu u Malom Zvorniku, na granici Srbije i BiH, govorio o RS kao "privremeno odvojenoj" od Srbije. Kada su usledile ostre reakcije, kako iz Bosne, tako i inostranstva, Kostunica se odmah povukao, tvrdeci da je pogresno shvacen.
"Dvostruka" retorika svojstvena je Kostunici jos od pre dve godine, kada je dosao na vlast, smenjujuci Milosevica. Ona je u pocetku bila veoma uspesna i omogucila mu je da osvoji podrsku 80 procenata gradana, o cemu Milosevic nije mogao da sanja ni u najboljim danima.
Potreba da sacuva visok rejting medju suprotstavljenim grupacijama prisilila je Kostunicu da se u isto vreme zalaze za dobre odnose sa SAD i da se protivi izrucenju Milosevica u Hag, na cemu su SAD insitirale.
Mozda je tajna Kostunicine popularnosti u tome sto se nametnuo Srbiji upravo onim osobinama koje je Miloseviceva propagandna masinerija pripisivala svom sefu: skromnost, patriotizam, odmerenost, cvrstina i nekorumpiranost. Kada su gradjani prestali da veruju da Milosevica krase te osobine, Kostunica je popunio prazninu, tako da se, uz izvesne ograde, moze reci da Miloseviceva propaganda za njega radi i retroaktivno.
Naravno, Kostunica nije mogao da zadrzi tako visok rejting: danas ga podrzava jos uvek visokih 39 procenata gradjana, a njegovog rivala Labusa 37 procenta.
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja iz avgusta, za Kostunicu bi u prvom krugu izbora glasalo 27 odsto, za Labusa 26, dok bi za ultranacionalistu Vojislava Seselja, takodje predsednickog kandidata, glasalo 12 odsto gradjana.
Ipak, malo je verovatno da bi Labus ili Kostunica mogli dobiti dovoljnu vecinu i gotovo je sigurno da ce se ici u drugi krug. U tom slucaju, Kostunica bi bio favorit u odnosu na Labusa, i mogao bi ocekivati cak 53 odsto biraca, a njegov rival tek 32 odsto.
Takva razlika bila bi ostvarena i zbog cinjenice da bi za Kostunicu glasalo cak 81 odsto Seseljevih biraca, ali i gotovo tri puta vise onih koji jos uvek nisu odlucili kome da daju poverenje u prvom krugu.
Ako pobedi, gotovo je sigurno da ce Kostunica pokusati da razbije Demokratsku opoziciju Srbije, krhku koaliciju stranaka okupljenih oko Djindjica, i tako izdejstvuje prevremene republicke izbore, na kojima bi se njegova partija mogla nametnuti kao vodeca politicka snaga.
On vec ima razloga da veruje da bi u razbijanju koalicije bio uspesan. Cetiri manje stranke koje su podrzavale Djindjica vec su odlucile da umesto Labusa podrze Kostunicu kao predsednickog kandidata: Demokratski centar Dragoljuba Micunovica, DC, Demokratska alternativa Nebojse Covica, DA, i Reformisti Vojvodine Mileta Isakova, RV.
Ako Kostunica dobije izbore, to nece znaciti da vecina Srba zali za Milosevicevom erom. To ce samo pokazati da jos uvek nemaju cvrsto definisane stavove o neophodosti reformi. Tome je mnogo doprinela i Djindjiceva vlada, koja nije uspela da se izbori sa najvecim problemom koji joj je Milosevic ostavio u nasledstvo - a to je kriminal. Na to je aludirao Kostunica kada je 18. septembra na drzavnoj televiziji izjavio da se u novinama "ljudi iz crnih hronika sada se pojavljuju kao ugledni poslovni ljudi".
Posle ocekivane pobede, Kostunica ce se naci pred teskim izborima. Bice primoran ili da krene u ostre reforme ili da od njih sasvim odustane i povuce zemlju u ekonomsko beznadje.
Mnogi veruju da ce Kostunica, pod pritiskom medjunarodne zajednice, morati da zrtvuje nacionaliste, jer nije spreman da zrtvuje finansijsku pomoc zemlji.
Do sada je Kostunica bio u prilici da izbegava odgovornost za saradnju sa Hagom, bez posledica za zemlju, jer je ta uloga zgodno zapala Zoranu Djindjicu. Tako je Kostunica uspevao da politicki profitira iz ove sitiacije i stekne prednost u odnosu na svog rivala, skupljajuci politicke poene za "patriotizam". Kada odgovornost za izrucenja bude na njemu, vise nece biti u prilici da osvaja tako lake poene.
Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".
