Srbija: finansijska kriza zatvara narodne kuhinje
Posle smanjivanja medjunarodne finansijske pomoci lokalne vlasti suocavaju se sa velikim teskocama u obezbedjivanju besplatnih obroka za najsiromasnije Srbe.
Srbija: finansijska kriza zatvara narodne kuhinje
Posle smanjivanja medjunarodne finansijske pomoci lokalne vlasti suocavaju se sa velikim teskocama u obezbedjivanju besplatnih obroka za najsiromasnije Srbe.
Finansijska kriza izlozila je na hiljade najugrozenijih ljudi u Srbiji opasnosti da izgube svoj jedini dnevni obrok.
Posle povlacenja medjunarodnih donatora vlada koja se nalazi u besparici nailazi na teskoce u obezbedjivanju sredstava za finansiranje gotovo 80 narodnih kuhinja za siromasne ili bolesne gradjane.
Tokom protekle decenije, oni su sest dana u nedelji stajali u redu da prime porciju hleba i kuvanog jela. Ali pocetkom juna, mnoge kuhinje su zbog nedostatka novca morale biti zatvorene.
Program besplatne hrane trajao je jos od 1992.godine, kada su anonimni donatori poceli da distribuiraju 2.000 obroka onima kojima je to bilo najpotrebnije. Od tada, broj ljudi koji su koristili ovu uslugu porastao je na 30.000, po ceni od 21 evra po osobi mesecno.
Ali, u poslednjih nekoliko meseci, medjunarodne agencije za pomoc povukle su se iz programa i prebacile odgovornost na lokalne vlasti. Crveni krst Nemacke bio je poslednji veliki donator koji je napustio program 31.marta.
Vlada je obecala da ce ostaviti otvorenim 28 od 78 narodnih kuhinja - po jednu u svakoj opstini - do kraja decembra.
U Vojvodini program se nastavlja na samo dve od provobitnih petnaest lokacija. Kuhinje u Pozarevcu, Smederevskoj Palanci, Uzicu, Cupriji i Jagodini vec su zatvorene. Zatvorena je i kuhinja u Bujanovcu na jugu Srbije, u koju je dnevno dolazilo hiljadu ljudi.
U Beogradu, gradske vlasti su se obavezale da nastave program deljenja hrane koji ce se finansirati iz budezta gradske skupstine i obezbedjivati obroke za gotovo 7.000 ljudi sest dana u nedelji - sto predstavlja smanjenje obima od oko 40 procenata.
Jedan penzioner sa Palilule u Beogradu, koji nije zeleo da bude imenovan, izjavio je za IWPR, "Moja (mesecna) penzija iznosi 50 evra, sto je dovoljno da platim racune (prosecna plata iznosi 150 evra), ali gotovo nista mi ne ostaje za hranu".
"Dolazim ovamo nekoliko poslednjih godina i ne znam sta ce biti sa onima cije su lokalne kuhinje zatvorene. Za ljude je bio problem cak i onaj jedan dan kada kuhinja ne radi."
Dragica Kljajic, koordinator Crvenog krsta Srbije za obezbedjivanje hrane, izjavila je da lokalne vlasti imaju velikih problema u obezbedjivanju sredstava za narodne kuhinje.
"Program sada gotovo u celosti zavisi od opstinskih vlasti - i ta tela moraju pronaci nacin da ga ubuduce finansiraju", izjavila je ona.
"Budzetski prilivi za sada nisu stabilni i mi nismo imali izbora osim da zatvorimo mnoge kuhinje. Nadam se da ce neki od donatora imati razumevanja i da ce nam pomoci da odrzimo program, jer bi u protivnom posledice mogle biti tragicne."
Damir Glavonjic iz opstinske uprave Palilule izjavio je za IWPR da je situacija izuzetno ozbiljna. "Samo u nasoj oblasti imamo oko 4.800 drustveno hendikepiranih ljudi - ljudi ciji mesecni prihod ne prelazi 20 evra (mesecno) po osobi", rekao je. "Mislim da nije u redu to sto se internacionalne organizacije povlace u ovom kljucnom trenutku tranzicije."
Crveni krst ocekuje da ce u skorijoj buducnosti jos veci broj narodnih kuhinja verovatno biti zatvoren. "Sadasnje stanje stvari - znaci, situacija u kojoj mi zahtevamo od opstina da preuzmu odgovornost - ne moze dugo potrajati," izjavila je Dragica Kljajic.
"Jedno od mogucih resenja je da svaki donator izabere po jednu opstinu i finansira program u njoj."
U glavnom gradu, penziner sa Palilule odmahuje glavom dok razmislja o sadasnjoj situaciji: "Ja sam rodjeni Beogradjanin i ne mogu da verujem da sam ovo docekao", izjavio je za IWPR.
"Ali ljudi ce nam pomoci da prezivimo - evo, zena koja volontira u kuhinji juce mi je dala jedan evro."
Marko Romcevic je student novinarstva na Univerzitetu u Beogradu.
