Rambuje i Posle: Miloseviceva pobednicka ruka

Slobodan Milosevic je ponovo uspeo. Upravo kada je izgledalo da je medjunarodna zajednica konacno prikovala beogradskog mocnika, on se ponovo izmigoljio, ostavivsi zapadne diplomate u rasulu.

Clanovi srpske delegacija iz Rambujea vratili su se u Beograd gde su docekani kao heroji. "Nas tim se poneo bezgresno," rekao je Ivan Markovic, glasnogovornik Vlade. "Postigli smo sve cemu smo tezili: nasem teritorijalnom integritetu, nasoj suverenosti i nasoj nezavisnosti."

Ne na duzi rok, neki bi rekli. Pretnja NATO-a nije uklonjena, a samo za par nedelja odrzava se jos jedna, verovatno mnogo bolje pripremljena konferencija. Ovoga puta predsednik Jugoslavija je zaista mogao da se izvuce. Mozda je doslo vreme da se preispita opste misljenje da je Milosevic briljantan takticar a los strateg. Deset godina lose strategije bi bilo dovoljno da obore svakog vodju. Jasno je da se ovde radi o necemu sasvim drugom.

Pa kako je on to uspeo ovog puta? Zapravo, on nije morao nista ni da uradi. Milosevic je imao dva mocna saveznika u Rambujeu: tenzije u okviru Kontakt grupe i tenzije u redovima Oslobodilacke vojske Kosova (OVK). Da je Kontakt grupa ocuvala svoje jedinsvo, Milosevic nikada ne bi uspeo da podeli sporazum na njegov politicki i vojni deo. Ali posto je to ucinio, poslo mu je za rukom da unese konfuziju u razgovore i poveca pritisak na Albance. Cak da i nije bilo podele u redovima Albanaca (pogotovo na insistiranje onih frakcija OVK koje su ostale kod kuce) koja je blokirala njihovu punu saglasnost, NATO ne bi bio u stanju da bombarduje.

Sada, najjaca i kljucna karta Zapada - kredibilna pretnja upotrebe sile - brzo bledi i pretvara se u blef. Tesko da ovo moze da pruzi razlog za optimizam u pogledu uspeha sledece konferencije u Francuskoj koja je zakazana za 15. mart. "Ukoliko neko pita da li cemo biti spremni da bombardujemo ako Srbi potpisu politicki sporazum i nastave da odbijaju rasporedjivanje NATO-a, odgovor je ne," rekao je zapadni diplomata u Beogradu. "Francuska i Italija su ulozile ozbiljne primedbe. A, osim toga, jos uvek nismo sigurni da li cemo imati pristanak Albanaca."

Ovo je dobro za Milosevica. On sada ne mora nista da uradi, osim da salje nejasne ali, opste uzevsi, pozitivne signale o politickoj strani sporazuja. Sve dok izostaje vojna akcija protiv njega, bice voljan da razgovara u nedogled. Tako da ce verovatno konferencija sredinom marta biti sustinski promasaj koji ce diplomate zatim nazvati "delimicnim uspehom". Mogla bi da usledi i citava serija konferencija. Francuske i britanske diplomate su na putu za Beograd. "Putujuca" diplomatija je vec pocela.

Problem je sto je Zapad ulozio previse u kosovsku krizu da bi se jednostavno povukao. Bombardovanje se sve vise ocenjuje kao potez koji bi spalio mostove sa Beogradom. Posto koncept "mira" biva zamenjen konceptom "mirovnog procesa", od sustinskog je znacaja da komunikacije ostanu otvorene. Medjutim, kao sto su to Bosanci naucili, takav proces se moze bitno razlikovati od mira. Kao i u prethodnom ratu, "mirovni proces" moze da ozivi, i postane stvar koju treba drzati u zivotu po svaku ceno.

Milosevic jako dobro zna kako da igra ovu igru, i igrace je nemilosrdno, jer je Kosovo njegova najvrednija karta. Podele koje su postale vidljive u Rambujeu u okviru Kontakt grupe i u okviru OVK samo rastu, a on ce ih iskoristiti. Krivica koja se svalila na ledja Francuske preletela je preko Atlantika, a radikalni glasnogovornik OVK Adem Demaci odbio je napore nekih frakcija OVK koji su bili usmereni na osnivanje privremene vlade u koju bi bili ukljuceni i predstavnici umerene struje. U medjvremenu, 4500 jugoslovenskih vojnika i 60 tenkova su vec okupljeni na severnoj granici Kosova. Cak i ako ovo nije uvertira za novu ofanzivu Milosevica, tenzije koje izaziva stvorice nove napetosti i u Kontakt grupi i medju kosovskim Albancima ali i destabilizovati nastavak pregovora.

Dejan Anastasijevic je novinar Vreme na u Beogradu.