Kraj gangsterske ere?

Odlaskom Slobodana Milosevica, pritajili su se mnogi sefovi mafije, koji su napredovali u toku njegove vladavine.

Sudeci po Vojislavu Tufegdzicu, reporteru iz dnevnog lista "Blic" i autoru bestselera "Kriminal" o srpskom podzemlju, oni cekaju da vide sta im nose politicke promene u Srbiji.

"Ukoliko u nasoj zemlji zavlada red i mir, njihovi su izgledi losi, zbog toga sto su produkt rezima Slobodana Milosevica. Buducnost im nije sjajna", izjavio je on.

Ako se ustanovi da je to slucaj, onda su nedavna ubistva sefova podzemlja Jovana Simendica - Simende i Vladislava Bokana -Vanje obelezila kraj dekade mafijaskih krvoprolica.

Simenda je ubijen 4. oktobra, dan uoci revolucije, nakon sto su ga naoruzani napadaci pratili nekoliko dana. Dva dana kasnije, dva coveka su hicima ubila Bokana ispred njegove kuce u Atini. Dok je lezao kraj svojih kola, ispaljena su mu dva dodatna metka u glavu.

Premda bi pistolji mafije mogli da se umire, Marko Nicovic, nekadasnji beogradski sef policije blisko povezan sa Demokratskom opozicijom Srbije, DOS, veruje da pojedine placene ubice glavnog grada nece za dugo biti bez posla.

On sumnja da ce elementi bivseg rezima koji imaju veze s kriminalom, mozda biti pokrovitelji novog talasa mafijaskog nasilja da bi uzdrmali DOS i omogucili pristalicama Milosevica da ojacaju svoju poziciju uoci izbora u Srbiji zakazanih za 23. decembar.

Povezanost bivseg rezima i srpskog podzemlja traje jos od pocetka devedesetih godina.

Veze sa kriminalcima kao sto je Arkan, koji je takodje radio za jugoslovensku obavestajnu sluzbu kao placeni ubica u inostranstvu, upotrebljene su takodje za regrutovanje i organizovanje paravojnih jedinica.

Ove jedinice su obavile prljav posao etnickog ciscenja u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.

Sudeci po Tufegdzicu, ova saradnja izmedju drzave i gangstera dovela je do "unistavanja dostojanstva policije od strane rezima." "Policajci su bili u ocajnoj poziciji. Hapsili su mafijase, ali su im politicari naredjivali da ih puste na slobodu. Ili su ih oslobadjale sudije bilo zato sto su korumpirane ili zato sto su bile deo rezima".

Stoga su se pojavile mocne grupe naoruzanih mafijasih sefova koji su medju sobom podelili Srbiju, saradjujuci sa vlastima kad god im je to odgovaralo. Medjutim, dok je polovinom devedesetih bilo deset mafijaskih sefova, njihov medjusobni krvavi obracun doveo je do istrebljenja gotovo citave generacije.

U vreme kada je Tufegdzic pisao prvo izdanje svoje knjige, 1995. godine, napravljen je izuzetan dokumentarni film na temu mafijaskog podzemlja. Dok je snimanje filma privodjeno kraju, vecina mafijasa koji se ucestvovali u njemu bili su mrtvi, tako da su njihovi intervjui bili isprepletani snimcima sahrana. Nije slucajno da se film zove: "Vidimo se u citulji!"

Mnogi su ljudi mislili da je Arkanovo ubistvo cisto politicka stvar. Tufegdzic nije tako siguran. "To ubistvo nije bilo politicko, ali je cinjenica da su pojedini politicari morali da daju zeleno svetlo, jer je Arkan bio suvise mocan i poceo je da se mesa u njihovo poslovanje."

Tufegdzic dodaje da je Arkan postao "iritacija i neka vrsta glavobolje za mnoge od njih. Poceo je da vrsi pritisak na druge mafijase i da nije bio ubijen, on bi ih sve ubio. Ubio ga je covek kojeg je on zeleo da ubije pre sest meseci, Zoran Uskokovic - Skole ."

Smrcu Bokana, jednog od navodnih finansijera ovog ubistva, izgleda da se zatvara jedno poglavlje istorije srpskog podzemlja.

Smrt velikih sefova dovela je do raspada srpske mafije. Veruje se da sada ima oko osamdesetak manjih bosova i da su oni ti koji cekaju da vide sta ce se dogoditi.

Malo je, medjutim, onih koji su unapred predvideli razvoj dogadjaja i koji su izrazili svoju odanost sledecoj generaciji srpskih vodja.

Jedan izvor koji je zeleo da ostane anoniman rekao je da je bio uzasnut kada je primetio mafijase i nekadasnje clanove specijalnih policijskih jedinica koje su ucestvovale u operacijama etnickog ciscenja u toku prethodnih ratova, kako rade kao telohranitelji kljucnih licnosti DOS-a kao sto su Zoran Djindjic i Milan St. Protic, novi gradonacelnik iz Beograda.

"Naravno", izjavio je ovaj izvor, "telohranitelji su potrebni. Ovi ljudi se bave bodibildingom i obuceni su i prilaze novoj vlasti da bi izvukli neke beneficije. Oni su se ponudili i bili su prihvaceni. Ali, time je DOS kompromitvan i ja sam veoma pogodjen".

Ovaj izvor je dodao da se oni ulaguju novim vlastima da bi prikrili tragove svoje proslosti i obezbedili za sebe privilegije u novoj Srbiji. Izgleda da je nekadasnja opozicija spremna da ih upotrebi i za ozbiljnije poslove od telohraniteljskog.

Nakon pada Milosevica, DOS je preuzela kontrolu jugoslovenskih carina. Mihalj Kertes, nekadasnji sef carina, izbacen je iz kancelarije koju je napustio bez borbe. Medjutim, ovaj izvor primecuje da je jedinica od oko 20 oruzanih ljudi koju je obezbedio Kapetan Dragan, nekadasnji vodja paravojne jedinice u Krajini, Hrvatska pocetkom devedesetih, bila za svaki slucaj u pripravnosti.

Srpski mafijasi dospeli su do vlasti i bogatstva pljackanjem u ratovima nekadasnje Jugoslavije, koje je sankcionisala drzava. Ovi ratovi su sada zavrseni, a Srbija je bankrotirala. "U Jugoslaviji sada nema novca. Mafija bi volela da posluje u inostrastvu ali nije u mogucnosti jer joj je policija sirom Evrope za petama", kaze Tufegdzic.

Stoga, mafijasi u Srbiji pijuckaju kafu i mirno cekaju da vide kako ce se stvari razvijati. Neke od njih uposlice Miloseviceve verne pristalice da bi oslabili Kostunicinu vladu, ali mnogi od njih razmisljaju da se stave "pod okrilje zakona".

Tim Judah je atuor knjige "Srbi: istorija, mit i razaranje Jugoslavije" koju je objavilo Yale University Press.