Istrazivanje: Nemacki medijski gigant dominira Balkanom

Nemacka medijska grupacija WAZ ulozila je milione dolara u nekadasnje drzavne novine u Bugarskoj i bivsoj Jugoslaviji, dajuci ovim posustalim medijima novu injekciju zivota. Ipak, postoje strahovanja da bi to moglo dovesti do uspostavljanja stetnog monopola, odnosno do koncentracije medija u rukama nekoliko mocnih poslovnih ljudi.

Otvaranje medija stranim investitorima pocetkom i polovinom devedesetih godina omogucilo je mnogim novinama u jugoistocnoj Evropi da pocnu ispocetka. Nevidjeni nivo investicija i uzbudljivi novi formati izgledali su kao siguran nacin da se novine ucine konkurentnijim i da se privuku novi citaoci. Ipak, postavlja se pitanje jesu li takve nade bile opravdane. Nisu li posledice koje donosi zapadno vlasnistvo na velikom delu stampanih medija ipak previsoka cena?

Mnoge zapadne zemlje vec su iskusile sve lose strane posedovanja velikog broja novina od strane malog broja vlasnika. To je narocito zabrinjavajuce na Balkanu, gde je do skora postojao apsolutni drzavni monopol u medijima. Novine jos uvek nisu komercijalno dovoljno uspesne, a zakonsko okruzenje je tek u povoju.

Stampa ima znacajnu ulogu u formiranju javnog mnjenja na Balkanu, ali je kroz istoriju uglavnom bila veoma osetljiva na politicki pritisak. Sa dolaskom bogatih stranih medijskih kompanija koje kupuju vodece medije, mnogi strahuju da ce jedan oblik monopola biti samo zamenjen drugim - monopolom velikog biznisa.

Izrazavaju se strahovanja da ce mali igraci biti istisnuti sa trzista, i da ce sa njima nestati i istinski pluralizam izrazavanja. Urednicka sloboda moze biti jednako ugrozena zahtevima "spustanja standarda" koliko i otvorenim politickim pritiscima.

U ovom specijalnom izvestaju IWPR ispituje kako je jedna od danas najvecih medijskih kompanija prisutnih na Balkanu, nemacka medijska grupacija WAZ, usla u tri zemlje. Za primer smo uzeli Bugarsku, Hrvatsku i Jugoslaviju (sada Srbija i Crna Gora), jer se razvoj medija u ovim zemljama, i pored nekih zajednickih karakteristika, odvijao razlicitim brzinama. Izmedju ove tri zemlje, najduze iskustvo sa WAZ-om u sektoru stampanih medija ima Bugarska, dok u Srbiji prisustvo ove kompanije jos uvek predstavlja novost.

USPON WAZ-A

WAZ je nemacki medijski gigant izgradjen na uspehu esenskih novina Vestdojce Algemajne Cajtung, odakle je dobio i ime. Pre nego sto je usla u jugoistocnu Evropu 1996.godine, ova medijska grupa vec je izdavala sirok spektar dnevnika i magazina sirom Nemacke, Austrije i Madjarske.

Od tada je ova grupacija postala lider medju inostranim medijskim investitorima. Ulazuci milione evra u izdavacke kuce i stamparije u regionu jos od polovine devedesetih, WAZ je stekao vlasnistvo na 13 novina i velikom broju magazina u Bugarskoj, Jugoslaviji i Rumuniji.

Nekoliko brojki moze ukazati na razmere WAZ-ovih akvizicija. U Bugarskoj kontrolise trecinu stampanih publikacija i gotovo polovinu trzista reklama. U Hrvatskoj, zajedno sa lokalnim partnerima, poseduje izmedju jedne trecine i jedne polovine trzista dnevnih novina i magazina.

U Srbiji poseduje polovinu vodece izdavacke kuce koja izdaje uticajni beogradski dnevnik "Politiku". To je bio samo pocetak ekspanzije. U medjuvremenu, WAZ je, po istom modelu, otkupio 50 odsto akcija "Vijesti" iz Podgorice, a uskoro se ocekuje i okoncanje pregovora sa izdavackom kucom "Dnevnik" iz Novog Sada.

Tome treba dodati vecinski udeo koji WAZ od 2001.godine ima u dva vodeca rumunska lista, "Nacional" i "Romania Libera", pa je slika priblizno kompletna.

Ali, to nije kraj. U intervjuu datom IWPR-u, Dr Markus Berman, zaduzen za poslovanje WAZ-a izvan Nemacke, izjavio je da kompanija ocekuje bum na trzistu stampe sirom jugoistocne Evrope. "Investiranje u medije na Balkanu za nas je predstavljalo veliki izazov. Ali sigurni smo da smo na dobrom putu", rekao je on.

NEZAUSTAVLJIVI?

U uslovima teske ekonomske situacije posle pada komunizma i gradjanskog rata na Balkanu, veliki budzet ove grupacije dao joj je prakticno neogranicene mogucnosti za kupovinu velikih novina i osavremenjivanje njihovog izgleda i sadrzaja uz pomoc boljih novinara privucenih vecim platama. Renoviranje prastarih stamparija omogucilo je Nemcima da smanje troskove proizvodnje i distrbucije.

Sasvim prirodno, takav razvoj dogadjaja izazvao je sirom regiona zabrinutost da WAZ tezi uspostavljanju monopola na novinama, sistemima distribucije i prihodu od reklama. To je najupecatljivije izrazio predstavnik nemackog sindikata zaposlenih iz ove grupacije:

"WAZ je prakticno nezaustavljiv", upozorio je Horst Leroj na sindikalnom seminaru organizovanom u Zagrebu 2001.godine. "Gde god da se pojavi, grupacija kupuje i kupuje, preuzima novine, stamparije i distributivne mreze, unistava konkurenciju ili se integrise sa njom. Onda otpocinje proces racionalizacije i formira izdavacke i marketinske pulove. Gde god je to moguce, broj zaposlenih se smanjuje. Sve je podredjeno jednom jedinom cilju: maksimalnom profitu."

Neka saznanja potvrdjuju ovaj mracni scenario. Za primer mozemo uzeti Bugarsku, gde je grupacija imala vise vremena da se nametne nego u Hrvatskoj ili Srbiji.

BUGARSKA: AGRESIVNO POSLOVANJE, NERAZVIJENA REGULATIVA

WAZ se po prvi put pojavio na bugarskom trzistu 1996.godine. Dve godine kasnije posedovali su najvece dnevne novine u zemlji i kontrolisali tri cetvrtine trzista stampanih medija, sa deonicama u vrednosti od oko 50 miliona evra. Lokalna podruznica grupacije, WAZ Media Group Bulgaria, posedovala je kompaniju Media Holding, koja izdaje dnevne novine sa najvecim tirazom, "Trud", kao i jos jednu izdavacku grupaciju, Novinsku grupu 168 casa, koja izdaje popularni dnevnik "24 Casa" i nedeljnik "168 Casa".

Ovaj brzi uspeh nije promakao vlastima. Godine 1999, bugarska antimonopolska agencija, Komitet za zastitu konkurencije, CPC, ustanovila je da je WAZ preksio odredbe zakona koji ne dozvoljava da bilo koja pojedinacna kompanija poseduje vise od 35 procenata medija u zemlji. Zbog toga je grupacija morala da se oslobodi veceg dela deonica u Media Holdingu. Bugarskim, austrijskim i svajcarskim investitorima prodato je 65 procenata vlasnistva, a grupacija je zadrzala 35 procenata.

Izgleda da su se ovom redistirbucijom Nemci vratili u granice zakona. Tako bar ovaj potez tumaci CPC. Predsednik Komiteta, Nikolaj Pavlov, izjavio je u intervjuu za IWPR da WAZ vise nema vlasnicki monopol. Njihov udeo na trzistu sada je negde izmedju 30 i 37 procenata, rekao je on. Takodje je izjavio da grupacija vise nema monopol na reklamiranje - sto stoji u ostrom kontrastu prema njegovoj izjavi iz 1999.godine, kada je tvrdio da WAZ kontrolise 70 procenata trzista reklama u stampanim medijima.

Dr Berman takodje odbacuje optuzbe za monopol. "Grupacija WAZ poseduje znacajan deo trzista stampanih medija, ali je daleko od dominantne pozicije", izjavio je. "Pre svega, izdanja nase kompanije registrovane u Bugarskoj nalaze se u odnosu ostre konkurencije izmedju sebe."

Vecina Bugara nije spremna da prihvati takvo stanoviste. Jos uvek je rasireno misljenje da se najvece novine nalaze u rukama Nemaca, da WAZ i dalje ima monopol na stampu i reklamiranje, i da se otuda nezavisne kompanije ne mogu takmiciti sa njima. To potvrdjuje i podatak da WAZ Media Group Bulgaria i dalje u celosti poseduje Novinsku grupu 168 casa i stampariju Eksprint, u kojoj se stampaju sve publikacije WAZ-a, ukljucujuci i "24 Casa" i "Trud".

I pored toga sto tehnicki gledano nema monopol, kriticari i dalje optuzuju WAZ da pokusava da istisne sa trzista konkurentske publikacije. WAZ u Bugarskoj distribuira svoja izdanja po sistemu povratne remitende. Zbog toga distributeri radije narucuju vece kolicine od nemackih izdavaca nego od konkurencije, koja ne posluje po sistemu povratne remitende i naplacuje prodavcima pun iznos bez obzira na to koliko su primeraka stvarno prodali. Ako se tome doda i cinjenica da izdanja WAZ-a manje kostaju, lako je uvideti zasto Georgi Gotev iz niskotiraznog dnevnika "Sega" misli da bi prodajna politika ove grupacije mogla unistiti publikacije poput njegove.

"Mogli bi nas unistiti veoma brzo. Nestacemo", izjavio je Gotev za IWPR.

Ipak, WAZ se ne dozivljava kao jedini krivac. Neki smatraju da je posle cvrstog stava u pocetku CPC naglo postao popustljiv prema WAZ-u i njegovom ulasku na trziste stampanih medija.

"Mi ne optuzujemo WAZ. Oni samo rade svoj posao", kaze Vesela Vaceva, predsednik asocijacije lokalnih novina BAREM. "Optuzujemo CPC, koji dozvoljava monopol u stampi."

Istog je misljenja Radostina Konstantinova, zamenik urednika "Monitora", jednog od najvecih konkurenata vodecih izdanja WAZ-a.

"Tacno je da monopol WAZ-a ubija bugarsku stampu", izjavila je za IWPR. "U ovakvoj situaciji nista ne mozemo uciniti, jer se ne mozemo osloniti na jedinu instituciju koja bi mogla spreciti monopol, a to je CPC."

HRVATSKA: KONTAKTI IZNAD KONKURENCIJE

Kao i u Bugarskoj, WAZ se u Hrvatskoj priblizio poziciji prakticnog monopola nad domacom stampom. Zajednicka kompanija WAZ-a i hrvatske firme Europa Press Holding, EPH, danas je vodeci izdavac novina i magazina.

Sa svojom relativno razvijenom privredom i vec uspostavljenim vezama sa nemackim trzistima, Hrvatska je bila prirodna meta za investicije iz WAZ-a. Godine 1998, WAZ je potrosio 16 miliona evra za kupovinu 50 procenata vlasnistva u EPH. U to vreme EPH je vec posedovao i izdavao dnevnik "Jutarnji list", nedeljnike "Globus", "Glorija", "Arena", "Mila" i "Auto Klub", i profitabilna hrvatska izdanja casopisa Cosmopolitan, Playboy i OK.

Analiticari tvrde da je uprkos ovoj impresivnoj kolekciji izdanja EPH-u bila potrebna ova integracija da bi se pribavila novcana injekcija kojom ce se vratiti u zivot posustali "Jutarnji list". Izgleda da je ova investicija dala rezultate, jer je "Jutarnji list" danas drugi najtirazniji dnevnik u zemlji (odmah posle "Vecernjeg lista", koji je vlasnistvo austrijske medijske grupacije Styria).

A to je samo jedna novina. Prema podacima zvanicnika iz WAZ-a, sa 35 procenata ucesca na trzistu dnevnih novina i 46 procenata na trzistu magazina, EPH/WAZ predstavlja pravog giganta na hrvatskom trzistu stampanih medija.

Mada je ogranicenje ucesca na trzistu u Hrvatskoj postavljeno na 30 procenata, vladina agencija nadlezna za zastitu konkurentnosti, Agencija za zastitu trzisne konkurencije, do sada nije reagovala.

Mladen Cerovac, zamenik sefa ove Agencije, izjavio je za IWPR da i pored toga sto EPH/WAZ kontrolise vise od 30 procenata trzista stampanih medija, oni ne krse zakon, jer nisu "zloupotrebili svoj dominantni polozaj".

Ovlascenja Agencije su ogranicena. Ona moze delovati u cilju sprecavanja zloupotreba monopola, ali ne i protiv samog uspostavljanja monopola. Prema saznanjima Agencije, jos nema dokaza da EPH/WAZ tretira konkurenciju na neposten nacin.

SRBIJA: POLITICARI I IZDAVACI

Ulazak WAZ-a na trziste Srbije bio je prilicno dramatican: WAZ je kupio 50 procenata izdavacke kuce Politika, koja je vlasnik dnevnika "Politika", vodecih novina u zemlji - koje su nekada bile u sluzbi Slobodana Milosevica - kao i jos dva dnevna lista, 14 magazina i sopstvene stamparije i sistema distribucije. Posao koji je zakljucen u martu 2002.godine kostao je WAZ 12,5 miliona evra.

Odmah su se mogla cuti pitanja o tome zasto je grupacija ulozila toliko novca u ovu rizicnu investiciju u portfolio niskotiraznih publikacija iz kojih se, s obzirom na lose stanje ekonomije, ne moze izvuci profit na kraci rok. Prema jednoj proceni (navedenoj u "Spiglu" u avgustu 2002.) nova kompanija, nazvana Politika Newspapers and Magazines, vec ima dugove u iznosu od 100 miliona evra.

Darko Ribnikar, glavni urednik u novoj kompaniji, potvrdjuje da u vreme sklapanja posla "Politika" nije bila u dobrom stanju.

"Pod Milosevicevim rezimom izgubili smo dobar deo nase dobre reputacije, i ne moze se osporiti da su oni prihvatili odredjeni rizik investirajuci u kompaniju koja ima previse zaposlenih, tehnicki je zaostala, koristi zastarelu opremu i ima sumnjivu proslost."

U javnosti je rasireno uverenje da je pokojni premijer Srbije, Zoran Djindjic, imao kljucnu ulogu u ugovaranju ovog posla.

Djindjic je bio u dobrim odnosima sa direktorom WAZ-a, Bodom Hombahom, jos iz vremena kada je on pripadao srpskoj opoziciji, a Hombah bio koordinator Pakta za stabilnost u jugoistocnoj Evropi.

U srpskoj stampi najsire se spekulise misljenjem da je novi srpski premijer, nakon sto je Milosevic izgubio kontrolu nad "Politikom", u ovim novinama prepoznao potencijano politicko orudje - i da je ohrabrio svoje prijatelje u WAZ-u da mu pomognu da nad njima uspostavi kontrolu. Zastupnici ovog misljenja ukazuju na cinjenicu da je Nenad Stefanovic, nekada portparol Djindjiceve Demokratske stranke, postavljen na visoko mesto u "Politici" neposredno pre sklapanja posla.

Nemci kategoricki odbacuju takve optuzbe. Hombah i drugi direktor WAZ-a, Erih Suman, izdali su saopstenje za javnost u junu 2002. u kojem se kaze: "Odbacujemo sve glasine o tajnim pregovorima sa visokim zvanicnicima u Srbiji". Ova odluka "nije doneta pod uticajem bilo kakve interesne grupe", receno je u saopstenju.

"Optuzbe na racun gospodina Hombaha, direktora WAZ-a, takodje su neosnovane i isfabrikovane, i to se moze lako dokazati. Naglasavamo da je WAZ nezavisna, nepartijska medijska kompanija koja se u donosenju odluka rukovodi iskljucivo ekonomsim i izdavackim kriterijumima."

Hombah je odbio da da intervjuu za IWPR, ali Darko Ribnikar iz "Politike" ga je zustro branio kada je IWPR izneo ove optuzbe na njegov racun.

"Nema nicega loseg u tome sto su gospodin Djindjic i gospodin Hombah prijatelji, a to svakako nema nikakve veze sa ovim slucajem", izjavio je Ribnikar. "Jedini Djindjicev doprinos je to sto je okupio sve glavne urednike na sastanak sa nemackim poslovnim ljudima, i tamo se pokazalo da imamo zajednicki interes sa WAZ-om."

WAZ tek treba da pokrene poslove i napravi profit na svojim akvizicijama u Srbiji. Mozda je jos prerano, ali neobicno je sto nova uprava kompanije Politika Newspapers and Magazines jos nije pokusala da poboljsa poslovne rezultate ukidanjem radnih mesta, mada je jasno da kompanija ima previse zaposlenih. Takodje se nisu oslobodili slabijih izdanja u svojoj ergeli, vec su odlucili da pokusaju da ih spasu.

Uprkos problemima, "Politika" ostaje najvazniji dnevni list u Srbiji. Do oktobra 2002. godine njen tiraz se popeo na 150.000, sto je znacajan skok u odnosu na tiraz od 100.000 sa kraja Miloseviceve ere, ali jos uvek znatno ispod nekadasnjih 250.000.

"Povratili smo postovanje i poverenje citalaca", izjavio je Ribnikar za IWPR. "Ljudi nam ponovo veruju."

Ne cekajuci da "Politika" donese profit, WAZ ide dalje sa svojim planovima za ekspanziju, narocito izvan prestonice. Grupacija je 16. marta ove godine sklopila posao sa izdavacima crnogorskog dnevnika "Vijesti", tako da je WAZ postao vlasnik 50 odsto akcija nezavisnog podgorickog dnevnika i tzv. zlatnog glasa za finansijske i komercijalne poslove, dok ce dosadasnjem vlasniku ostati odlucujuci glas u uredjivackoj politici.

Uskoro se ocekuje da ce, nakon jednogodisnjih pregovora, WAZ postati vlasnik 50 odsto akcija i lista "Dnevnik" iz Novog Sada.

POKRIVANJE REGIONA

Sve ovo ukazuje na ponavljanje obrasca vidjenog u Bugarskoj, gde je doslo do brzog rasta uticaja WAZ-a u svim regionima.

"WAZ cini trziste medija kompetitivnijim, ali u isto vreme predstavlja realnu opasnost za lokalnu stampu", izjavio je Milen Valkov, predsednik Udruzenja novinara Bugarske.

Nova regionalna izdanja "Truda" i "24 Casa" u Bugarskoj se prodaju po cenama koje su jednake ili nize od cena konkurencije, i na taj nacin privlaci najveci deo prihoda od reklamiranja u regionima. Urednici konkurentskih izdanja kazu da je to ravno osudi na smrt.

Cvetan Todorov, urednik Loveskih novina "Naroden glas", objasnjava: "Nemoguce je uredjivati normalne novine u nenormalnim trzisnim uslovima. Damping cene koje uvodi WAZ eliminisu nase sanse da dobijemo reklame."

U januaru 2003, kompanija WAZ Media Group Bulgaria dovrsila je stampariju u Varni, koja ce stampati lokalna izdanja njihovih glavnih novina. Spas Spasov, zaduzen za reklame u dnevniku "Narodno delo" koji izlazi u Varni, ne zna kako ce njegov list izaci na kraj sa takvom konkurencijom.

"Jedva opstajemo zbog njihovog stamparskog monopola", kaze Spasov, "ali najveca pretnja je njihov monopol na trzistu oglasavanja."

Hari Kasabov, glavni urednik izdanja Cerno more, nije tako pesimistican, ali jeste zabrinut zbog taktike obaranja cena.

"Ne plasim se konkurencije WAZ-a ovde u Varni, jer mi i dalje imamo vodecu poziciju", kaze on, "ali ovog meseca smo morali da spustimo cenu za 25 procenata."

U medjuvremenu, 30 lokalnih listova oformili su udruzenje BAREM da bi se oduprli ovom trendu. Predsednica udruzenja, Vesela Vaceva, kaze: "Nas cilj je ne samo da sprecimo monopol WAZ-a, vec i svaki drugi buduci monopol na podrucju medija."

KOMERCIJALNOST I SADRZAJ

Javno opiranje nezadrzivom napredovanju WAZ-a donekle je priguseno cinjenicom da je ova grupacija ulozila mnogo novca u bugarske medije koji su patili od velike besparice. Izmedju 1996. i 2000. investicije WAZ-a u Bugarskoj iznosile su oko 50 miliona evra, a ocekuje se da ce jos 30 miliona biti investirano u novu tehnologiju, nova izdanja i bolje radne uslove za zaposlene.

Novinari koji rade za grupaciju takodje nemaju nikakvih primedbi. Placeni su i do 30 procenata vise nego na drugim mestima.

Novinari koji rade za WAZ takodje kazu da nova uprava, i ekonomska stabilnost koju ona donosi, znaci i vise nezavisnosti u radu urednika. Kao sto primecuje Violeta Simeonova, politicki analiticar u "24 Casa", u intervjuu za IWPR: "Mislim da su glavni urednici sada manje u iskusenju da izmisljaju neku svoju politiku. Manje je politickih direktiva."

Govoreci o aktivnostima WAZ-a na Balkanu u celini, Dr Berman je izjavio za IWPR da je kompanija uverena da je urednicki sadrzaj na "visokom nivou" i da su clanovi redakcija u celosti upuceni u "nacela ozbiljnog novinarstva koja pocivaju na slobodi novinara".

Ekspert za medije na Balkanu, Oliver Mani-Kirli, koji je Direktor projekta u Medjunarodnoj federaciji novinara, slaze se sa takvim vidjenjem situacije.

"U proslosti, stalno se govorilo o mesanju, cenzuri, bilo od stane vlasti ili od strane lokalnih medijskih mocnika, koji su imali jake politicke ili poslovne interese i vrsili uticaj na uredjivacku politiku medija radi ostvarivanja sopstvenih poslovnih ili politickih ciljeva", rekao je za IWPR. "Ocigledno, kada su mediji u vlasnistvu stranaca, novinari su oslobodjeni pritisaka."

Ipak, Mani-Kirli smatra da se novinari u Bugarskoj suocavaju sa skrivenim pritiscima, "Zbog slabije razvijenog civilnog drustva i zbog slabije organizacije novinara, manji je pritisak na vlasnike medija da ostvare visok kvalitet novinarstva. To postaje sasvim komercijalno preduzece."

Neki citaoci i neki od medija na Balkanu veruju da je WAZ kriv za "spustanje standarda". Jedna je stvar dati vec umornim publikacijama zivopisniji i moderniji izgled, kazu kriticari, a nesto sasvim drugo spustiti novinarske standarde i uvesti kao standard dijetu sastavljenu od senzacionalizma i prljavstine, sve u ime profia.

Jedan novinar iz "24 Casa", koji je zamolio IWPR da ostane anoniman, izjavio je: "Spremni smo da pustimo bilo sta sto privlaci paznju. Prvo smo poceli sa slikama golih zena, iako bi trebalo da budemo ozbiljna novina. Onda smo poceli da stampamo senzacionalisticke price, od kojih mnoge nisu proverene. Objavljujemo previse prica o zlocinima i prica od interesa za obicne ljude bez ozbiljnih analiza. Kazu nam da to niko ne zeli da cita."

Sta o svemu misle citaoci? Arhirtekta Georgi Hadzinikolov kupuje i "Trud" i "24 Casa" jer prati politiku. Kritican je prema oba izdanja.

"Najveci deo informacija koje objavljuju sasvim je povrsan", kaze on i dodaje, "i velika je nestasica ozbiljnih analiza."

Iz razgovora koje je IWPR obavio sa ljudima u Srbiji moglo bi se zakljuciti da je sud ukupno uzevsi pozitivniji. Uostalom, posle godina pod Milosevicem svaka promena moze biti samo na bolje.

Nikola Cubrilo je lojalni citalac "Politike" koju nije prestajao da kupuje cak ni u vreme Milosevica, ali "od ulaska nemackog novca, novine izgledaju mnogo bolje - dopadaju mi se."

"Nijedan dnevni list u Srbiji ne moze se uporediti sa 'Politikom'. To je ozbiljna i profesionalna novina", kaze on.

Za razliku od Cubrila, Marija Zivancevic je prestala da cita "Politiku" kada se sa propagandom otislo predaleko, ali pocela je ponovo da je kupuje posle pada Milosevica.

"Od tada izgleda svakog dana sve bolje", kaze ona.

MOC U VAKUUMU

Sta god govorili kriticari, jasno je da je WAZ udahnuo novi zivot svojim partnerima u Srbiji. Ipak, verovatno je da ce konkurentske novine - kojima je jednako stalo da se razviju kao vitalni nezavisni mediji - zakljuciti da im je egzistencija ugrozena ekonomskom snagom WAZ-a i agresivnom politikom prodaje, kao sto je slucaj u Bugarskoj.

Ove zemlje ne raspolazu luksuzom zdravih ekonomija i cvrste regulative, koje u zapadnim zemljama uspesno eliminisu najteze oblike anti-konkurentske poslovne prakse.

Ljudi u ovom regionu su osetljivi na pitanja kontrole medija i vlasnistva. Neki se plase da bi revolucija u medijima koja je omogucila da se cuje tako mnogo nezavisnih glasova takodje mogla doneti monopole koji ce ukinuti ovu raznolikost.

Dzuli Paucer Harbin je nezavisni novinar Sarajevu. Elena Jonceva je istaknuti televizijski novinar u Bugarskoj. Vera Didanovic je novinar beogradskog nedeljnika Vreme. Drago Hedl je novinar nedeljnika Feral Tribune u Splitu u Hrvatskoj.