Pod Crnom Kisom
Ekolozi kazu da vlasti u Srbiji pokusavaju da sakriju kakve su posledice NATO bombardovanja po zivotnu sredinu i zdravlje stanovnistva.
Pod Crnom Kisom
Ekolozi kazu da vlasti u Srbiji pokusavaju da sakriju kakve su posledice NATO bombardovanja po zivotnu sredinu i zdravlje stanovnistva.
Kada je mali Novosadjanin D. Benasic proslog meseca izasao sa decacima iz ulice da igra fudbal na nogama je imao bele patike. Kada se vratio kuci njegove patike su bile crne kao cadj.
Na njegovu srecu, roditelji su bili besni na NATO, a ne na njega. Niz ulice se slivala ljigava, cadjava kisa, koju su prouzrokovala zapadna dejstva protiv novosadske naftne industrije 1. maja. 30 rezervoara sa naftom koji su pogodjeni goreli u isto vreme sve do 11. maja. Dim i cadj su prekrili grad i okolinu. Kisa je sprala lepljivu masu gradskim ulicama, koja se prilepila na decakove patike - - sve do Dunava.
Iako je neophodno, zvanicno objasnjenje zagadjenja nije dato. Na pomolu je orgomna ekoloska katastrofa, a zdravstveni problemi o kojima se ne govori ce se tek pojaviti. Opasnost po zdravlje ljudi preti i od ogromne kolicine pene za gasenje koja je upotrebljena, a koja je prodrla u zemljiste.
Slicna ili jos gora sudbina zadesila je i Pancevo, grad u kome nadomak Beograda zivi oko 150.000 stanovnika. Ovde su NATO bombe i rakete unistile tri velike fabrike: Rafineriju, "Petrohemiju" i "Azotaru".
Razaranje "Azotare" ima izuzetno teske polsedice. U jutarnjim satima posle napada na "Azotaru" 18. aprila izmerena je koncentracija kancerogenog vinil-hlorid monomera (VHM) 10.600 puta veca od dozvoljene. Taj podatak je u pocetku skrivan od domace javnosti. Velika kolicina VHM saprana kisom zavrsila je u zemljistu severno od Panceva, i zagadila zemljiste, kao i useve, psenicu i povrce koje se na njemu jos uvek nalazi.
Ova cinjenica je skrivana od domace i od svetske javnosti. Ekipi kanadske kablovske televizije zabranjen je pristup u "Azotaru" i njenu okolinu, a vlasti u Beogradu cute o mogucim rizicima.
"Ocigledno je da vlasti skrivaju istinu, " kaze Dusan Vasiljevic, predsednik Odbora za ekologiju Demokratske stranke, " i onda kada bi nam ona isla u prilog, kao sto je upoznavanje sveta sa posledicama po zdravlje stanovnistva SRJ."
"One to cine jer se boje bunta ugrozenih i pritiska da nesto ucine. S druge strane, sami znaju da nisu ni kompetentni, a ni u mogucnosti da bilo sta urade," dodaje Vasiljevic.
Zagadjenje ovakvih razmera je bez presedana. Strucnjaci nude pomoc u zamenu za informacije, a jedna svajcarska firma je vec ponudila opremu.
Simon Bancov, republicki inspektor za zastitu zivotne sredine, tvrdi da je zagadjenost vazduha nad Pancevom trenutno u dozvoljenim granicama, ali je sa vodom i zemljistem nesto drugacije. Ali cak ni on nema jasnu predstavu o tome kolika je zagadjenost.
"Zvanicno se kaze da je sve u redu, ali ima raznih pritisaka na istrazivace da se informacije ne objavljuju. Ljudi koji daju te osetljive podatke verovatno ce odgovarati (pred drzavom).",
Kao i svi ostali on donosi zakljucke na osnovu dostupnih infomacija. "Da su vode zagadjene najbolje pokazuje zabrana ribolova," dodaje Bancov.
Iz "Azotare" su iscurele, ili pre bombardovanja u Dunav ispustene, ogromne kolicine amonijaka i amonijacnih jedinjenja, a vode Dunava su bile zagadjene od fabrika i pre nego sto su pale prve bombe.
Zbog zatrovanih recnih tokova srpsko Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede zabranilo je ribolov na Dunavu nizvodno od Panceva, na Kolubari, Beljanici i Turiji, jer riba zbog zagadjenja reka "predstavlja opasnost po zdravlje ljudi".
Opasnost od jos veceg zagadjenja preti Dunavu iz pancevackog industrijskog kanala ukome se nalazio mulj sa teskim metalima i zivom. Cim nivo Dunava poraste sav taj otpad ce oteci u reku, a zagadjenost ce se prosiriti sirom Jugoslavije i juzne Evrope.
Svi su zabrinuti zbog nedostatka informacija. Sudbina ovogodisnje setve psenice je pominjana pre nego sto su prve fabrike pogodjene, ali od tada zvanicnici pominju samo da se "prate rezultati zagadjenja".
Hrabriji zvanicnici, poput inspektora Bancova, upozoravaju gradjane da sto manje u ishrani koriste meso, ribu i jaja sa ugrozenih podrucja, ostali strucnjaci savetuju da se voda pre pica prokuvava.
Strah od urodjenih mana se prosirio medju trudnicama, sto je dovelo do javnih poziva za pomoc kod abortusa, iako je srpsko Ministarstvo informisanja izdalo saopstenje da plodovi nisu ugrozeni.
Medjutim, ekipe programa UN za zastitu covekove okoline (UNEP) i Centra UN za ljudska naselja (UNCHS) su vec uputile izvestaj generalnom sekretaru UN-a Kofiju Ananu u kome se upozorava da ispustanja ogromnih kolicina otrovnih materija "mogu prouzrokovati spontane pobacaje, urodjene mane, kao i neizlecive bolesti nervnog sistema i jetre".
Bombardovanjem elektro postrojenja u Kostolcu, Lazarevcu, Nisu, Beogradu i Smederevu unisteni su mnogi veliki visokonaponski transformatori. U nekima od njih za hladjenje je korisceno izuzetno toksicno i kancerogeno ulje - piralen. Jedan litar piralena dovoljan je da zagadi cetiri miliona litara vode.
Nemacka sekcija Svetskog fonda za ocuvanje prirode zatrazila je da se donese medjunarodni akcioni program za uklanjanje ekoloskih posledica od bombardovanja, upozorivsi da su "zbog posledica razaranja hemijskih postrojenja posebno ugrozene zemlje u donjem toku Dunava i crnomorskog regiona"
Sef programa Dunav-Karpati , Filip Veler, apeluje da se sto pre pristupi uklanjanju posledica. On naglasava da se ne smemo zavaravati time sto "neke vrste zagadjenja nisu vidljive golim okom". Pri tome se posebno istice zagadjenje vode zivom i teskim metalima, koje moze da se prosiri van granica Jugoslavije.
Iz susedne Bugarske stizale su vesti da je posle bombardovanja fabrike vestackih djubriva u Prahovu sa druge strane granice na podrucju bugarskih gradica Kula i Belogradcik uoceno opadanje cvetova sa vocaka i truljenje povrca.
Izgleda da su cak i obicni komarci zarazeni jer je bilo izvestaja da su obicni ubodi izazvali neobicno velike otoke, dok su pedijatri u naseljima oko Beograda koja su najcesce bombardovana prijavili veliki broj novih alergija medju decom cije uzroke ne mogu da odgonetnu.
Poseban rizik predstavljaju dejstva municijom sa osiromasenim uranijom, koja je pretezno koriscena na Kosovu, ali i pri bombardovanju nekih ciljeva u Beogradu.
Predrag Polic, hemicar sa Univerziteta u Beogradu smatra da je opasnost od radioaktivne prasine jos veca na Kosovu gde se procenjuje da je i po 150 takvih bombi padalo svakodnevno.
Fizicari objasnjavaju da se radioaktivni prah rasipa na deset kilometara od mesta eksplozije. Zato beogradski strucnjak za atomsku fiziku, Vladimir Ajdacic, insistira da se na ugrozenim podrucjima izmeri radijacija i objave rezultati. Ali za to nema sredstava a jos manje strucnjaka koji bi obavili taj zadatak.
Milenko Vasovic je novinar iz Beograda
