Opasnost od separatizma bosanskih hrvata

Nacionalisticka partija bosanskih Hrvata, Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, izazvala je politicku buru raspisivanjem referenduma o pravima Hrvata u Bosni na dan izbora, zakazanih za 11. Novembar.

Ovo je deo zestoke kampanje bosansko-hrvatskih ekstremista usmerene protiv, kako oni to vide, gubitka svog uticaja u Federaciji BiH.

Referendum predstavlja pokusaj HDZ da pripremi teren za uspostavljanje zasebne bosansko-hrvatske drzave ukoliko rezultati opstih izbora zakazanih 11. novembra ne prodju kako treba.

Po Daytonskom sporazumu kojim je zavrsen rat u Bosni, zemlja je podeljena na Republiku Srpsku i muslimansko-hrvatsku Federaciju. Delikatna mreza izbornih pravila garantovala je prava svake zajednice.

Ono sto je pokrenulo akciju HDZ su nova izborna pravila Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, OSCE, za gornji dom saveznog parlamenta.

Po starom sistemu Hrvati su mogli glasati za Hrvate, a Muslimani samo za Muslimane. Nova pravila nalazu da kantonalni predstavnici mogu glasati za bilo kojeg predstavnika saveznog parlamenta.

Ovo znaci da ce HDZ izgubiti monopol nad hrvatskim glasovima. Iako ce broj Hrvata u skupstini ostati isti, oni ce verovatno dolaziti iz drugih partija.

Rukovodstvo HDZ veruje da ce ovim promenama opasti njihov uticaj u Federaciji, sto ce ih spreciti da blokiraju rad parlamenta kao sto su to oni radili u proslosti.

Nakon odluke da se raspise referendum, po celoj Federaciji osvanuli su HDZ posteri sa natpisom "Odluka ili istrebljenje". Ovu kampanju osudile su ostale partije kao "poziv na zakon linca ili aparthejd".

Predsednik HDZ i clan Federacije BiH, Ante Jelavic, javno je odbacio nova pravila OSCE kao "neustavna i usmerena na oduzimanje vlasti Hrvatima koji zive u Bosni i Hercegovini".

U toku predizbornog mitinga u nedelju, Jelavic je takodje izjavio da je "federacija mrtva".

U toku rata, rukovodstvo HDZ proglasilo je sopstvenu mini drzavu, Herceg-Bosnu. Ona je bila tesno povezana sa Hrvatskom, deleci istu valutu, drzavne simbole, a odande su stizale i penzije i plate.

Posle Daytona, bosanski Hrvati formalno su pristupili zajednickim institucijama sa Muslimanima, ali je HDZ iz BiH zadrzala veze sa HDZ-om iz Hrvatske, nadajuci se konacnom ujedinjenju.

Bosanska HDZ se oslanjala na hrvatsko rukovodstvo sve dok je hrvatski predsednik Franjo Tudjman bio ziv.

Porazom HDZ u Hrvatskoj, nove vlasti u Zagrebu rekle su bosanskim Hrvatima da se okrenu Sarajevu. To je dramaticno oslabilo poziciju nacionalista unutar HDZ, koji referendum vide kao jedinu sansu za prezivljavanje.

Odmah nakon sto je OSCE objavio izmene pravila, HDZ se zalila sadasnjem hrvatskom rukovodstvu.

Predsednik Stipe Mesic odgovorio je uctivo da bosanski Hrvati moraju svoje probleme resavati sa sarajevskim vlastima, i potvrdio da se protivi raspisivanju referenduma.

"Oni koji zele referendum jos uvek ne razumeju sta se desava u Bosni i Hercegovini", izjavio je Mesic. "Oni ne razumeju da nema vise rata i podela, da je Bosna zemlja sa medjunarodno priznatim granicama koja ima sopstvene drzavne institucije".

Drugi zagrebacki zvanicnici, premijer Ivica Racan i predsednik nacionalne skupstine Zlatko Tomic, izgledali su zabrinuti zbog zalbe bosanske HDZ. Umirili su se posto je sef OSCE misije Robert Barry putovao u Zagreb da objasni novonastalu situaciju.

Ova epizoda dalje je oslabila poziciju HDZ u Bosni. Sudeci po anketi koju je sprovelo odeljnje za razvoj Ujedinjenih nacija, uticaj ove partije medju bosanskim Hrvatima opao je ispod 40 odsto.

Sazivanje referenduma od strane HDZ odmah je odbacilo vise hrvatskih opozicionih partija u Bosni.

Ali, dva visoka zvanicnika katolicke crkve u Bosni, biskup Vinko Puljic i franjevac, Fra Mijo Dzolan, na opste iznenadjenje prisustvovali su sastanku krajem proslog meseca u Novom Travniku kada je doneta odluka o ovom plebiscitu.

Neki zvanicnici katolicke crkve kasnije su pokusali da objasne da su ova crkvena lica boravila na ovom sastanku kao gosti. Medjutim, HDZ je iskoristila njihovo prisustvo kao formalni znak podrske referendumu.

Ovaj incident stvorio je nove podele unutar katolicke crkve u Bosni. Pojedini svestenici javno su kritikovli biskupa sto se mesa u politiku i druzi sa ekstremistima.

Pozicija medjunarodne zajednice o ovom pitanju je jasna. OSCE kao i vrhovni medjunarodni medijator, Visoki predstavnik, Wolfgang Petritsch naglasili su da referendum raspisan od strane politicke stranke nece biti priznat.

U pismu Jelavicu, Robert Barry upozorio je HDZ da nema ekskluzivno pravo da predstavlja hrvatski narod u bosanskom parlamentu.

Amra Kebo je dopisnik IWPR iz Sarajeva.