ANALIZA: MILOSEVIC BI MORAO DA RAZMISLI O STRATEGIJI ODBRANE
Imajuci u vidu kako je prosao u unakrsnom ispitivanju Pedija Esdauna,
ANALIZA: MILOSEVIC BI MORAO DA RAZMISLI O STRATEGIJI ODBRANE
Imajuci u vidu kako je prosao u unakrsnom ispitivanju Pedija Esdauna,
pred sud pozove i ispita tridesetak zapadnih politicara
Pise: Mirko Klarin iz Haga (TU br. 258, 11-16. mart 2002)
Ako je uopste jos uvek u stanju da objektivno sagleda sta se oko njega
desava, Slobodan Milosevic bi - nakon protekle, pete sedmice sudjenja -
hitno morao da preispita svoju strategiju odbrane.
Miloseviceva odbrana zasniva se na tezi da su masovne deportacije kosovskih
Albanaca i ubistva vise hiljada civila - tokom proleca 1999. - posledice
bombardovanja NATO i teroristickih akcija Oslobodilacke vojske Kosova (OVK),
te da su bivsa Jugoslavija i Srbija zrtve neo-kolonijalisticke zavere sa ciljem
da se uspostavi dominacija nad Balkanom. Milosevic veruje da su to «neosporne
cinjenice», koje ce lako biti dokazane saslusavanjem tridesetak zapadnih
politicara cije pojavljivanje zahteva pred sudom.
Ovakva odbrana je, protekle sedmice, pretrpela nekoliko ozbiljnih udaraca,
dok je sam Milosevic doziveo pravi debakl pri svom prvom suocavanju sa
zapadnim politicarem na klupi za svedoke. Duel sa Pedijem Esdaunom, bivsim
liderom britanskih liberalnih demokrata i buducim visokim predstavnikom za
Bosnu i Hercegovinu, Milosevic je glatko izgubio kako na cinjenicnom, tako i
na politickom planu. Sama politicka ravan, istina, nije relevantna za ono o
cemu se pred sudom raspravlja, ali jeste bitna za licne sujete i publiku
pred kojom su obojica - i svedok i optuzeni - prosle sedmice nastupili.
Medjutim, i pre no sto je Milosevic izgubio dvoboj sa Pedijem Esdaunom, sam
temelj njegove odbrane vec je bio podriven statistickom analizom grupe
americkih naucnika, o kojoj je pred sudom svedocio sef projekta,
Patrik Bal.
Pri analizi obilja statistickih podataka o ubistvima i kretanjima izbeglica
na Kosovu tokom proleca 1999., kao i podataka o aktivnostima NATO i OVK,
americki naucnici su posli od provere zasnovanosti tri razlicite hipoteze: prve, da
su masovna kretanja stanovnistva i ubistva koja su ih pratila posledica
bombardovanja NATO; druge, da je sve to bilo podstaknuto vojnim i
teroristickim akcijama OVK; i trece, da su kretanja stanovnistva i ubistva
rezultat delovanja jugoslovenskih snaga bezbednosti.
Analiza je opovrgla prve dve hipoteze. Zakljucak studije je da ne postoji
uzrocna veza izmedju aktivnosti NATO i OVK s jedne, i ubistava i kretanja
izbeglica s druge strane. Samo su u neznatnom broju opstina na Kosovu -
pokazala je analiza - aktivnosti OVK ili NATO neposredno prethodile ili bile
istovremene sa kretanjem izbeglica i pristizanjem podataka o ubistvima.
U znatno vecem procentu opstina su aktivnosti - kako NATO, tako i OVK -
zapocete ili nakon vrhunca, ili znacajno pre vrhunca pomenutih dogadjanja. S
druge strane, kako se navodi u studiji, «nalazi potvrdjuju hipotezu
da su aktivnosti jugoslovenskih snaga bile uzrok ubistava i kretanja
izbeglica . . . Ubistvima se pribegavalo i da bi se podstakli odlasci, ali su
ubistva bila i rezultat sistematske kampanje.»
Kao posebno zanimljivu i znacajnu cinjenicu, autori studije navode da je
jedini period u kome je doslo do «drasticnog smanjenja broja ubistava i
kretanja izbeglica» bilo tokom jednostranog prekida vatre koji je proglasila
jugoslovenska vlada, a koji se poklopio sa proslavom pravoslavnog Uskrsa
(6-10. april 1999). U tom periodu je registrovan minimalan broj ubistava,
dok je talas izbeglica bio gotovo potpuno zaustavljen, premda su NATO i OVK
udvostrucili ili cak utrostrucili svoje vojne aktivnosti!
Tokom unakrsnog ispitivanja Patrika Bala, Milosevic je pokusavao da ospori
sve: od pouzdanosti podataka o izbeglicama i ubistvima na kojima se zasniva
analiza, preko naucne metodologije koja je primenjena, pa do samih
zakljucaka studije. Osporavao je i objektivnost americkog naucnika,
citirajuci jednu njegovu izjavu iz jula 2001. u kojoj je on pozdravio
Milosevicevo izrucenje Hagu. Svedok je potvrdio da je to zaista rekao, ali
je dodao da njegova naucna objektivnost ne moze biti dovedena u pitanje samo
zbog toga sto on podrzava medjunarodno humanitarno pravo.
Temelji Miloseviceve odbrane su potom dodatno potkopani svedocenjem
lorda Esdauna, koje je pokazalo da su proterivanja i ubistva kosovskih
Albanaca zapocela najmanje sest meseci pre vazdusnih udara NATO.
Pedi Esdaun se pred sudom pojavio kao ocevidac, svedok o cinjenicama, a ne
kao sudski vestak za politicka pitanja. On je svedocio o onome sto je licno
video i cuo prilikom svojih poseta Makedoniji, severnoj Albaniji i Kosovu
tokom 1998., kao i o razgovoru koji je sa optuzenim, krajem septembra iste
godine, vodio u Beogradu.
Pre pomenutog razgovora, Esdaun je na Kosovu bio ocevidac onoga sto je opisao
kao «nasumicne akcije odmazde» nad albanskim civilnim stanovnistvom od strane
jugoslovenske vojske i srpske policije. On je, samo u dolini Suve
Reke, izbrojao 16 granatiranih i spaljenih sela, dok se u brdima susreo sa
izbeglickim kolonama i zbegovima civila, koji su mu opisali pod kakvim su
okolnostima bili prinudjeni da napuste svoje domove.
Pri tom su izbeglice iz razlicitih sela opisale identican obrazac delovanja
vojske i policije: sve zapocinje ultimatumom da se napusti selo, potom sledi
bombardovanje iz tenkova i teske artiljerije, zatim vojnici ulaze u selo i
pljackaju kuce, pa se stvari odvoze velikim kamionima-sleperima (koje je sa
svog «osmatrackog punkta» video i sam Esdaun), da bi najzad samo selo bilo
spaljeno.
Pre nego sto su otisli kod Milosevica, Esdaun i tadasnji britanski ambasador
u Beogradu su od svog ministarstva spoljnih poslova trazili i dobili pravni
savet, odnosno objasnjenje da ono sto su na Kosovu videli predstavlja
krsenje Zenevske konvencije i ratni zlocin. Na razgovor sa Milosevicem 29.
septembra 1998. poneli su primerak Zenevske konvencije i kopiju Rimskog
statuta stalnog Medjunarodnog krivicnog suda.
Posto mu je Esdaun ispricao sta je u prethodna tri dana video na Kosovu i
kakve su pravne kvalifikacije svega toga, Milosevic je - kako tvrdi svedok -
najpre negirao da se ista od toga dogadjalo, zatim je dopustio mogucnost da to
ipak cine neki «nekontrolisani elementi», da bi se, na kraju, pozvao na
«legitimnu borbu protiv terorizma».
Lord Esdaun, takodje, tvrdi da je svom sagovorniku uputio i dva upozorenja:
da ce, ukoliko se takve neselektivne vojne operacije nastave, intervencija
medjunarodne zajednice biti neizbezna, kao i da ce Milosevic u tom slucaju
rizikovati da bude optuzen za ratne zlocine. Tokom unakrsnog ispitivanja,
Esdaun je optuzenog podsetio na ono sto mu je tom prilikom tacno rekao:
«Rekao sam vam doslovce da ce, ukoliko nastavite da se ponasate na taj
nacin, medjunarodna zajednica biti prinudjena da stupi u akciju, kao sto je
na kraju i ucinila. I upozorio sam vas da cete zavrsiti na ovom sudu. I evo
vas sada ovde!»
Milosevic se, po obicaju, pri unakrsnom ispitivanju nije bavio
cinjenicama koje je izneo svedok, vec je nastojao da s njim zapodene
politicku debatu o nezakonitosti agresije NATO i legitimnosti borbe protiv
terorizma. Posto je tako dosao u priliku da optuzenom Milosevicu kaze i
ponesto od onog sto septembra 1998. nije hteo ili smeo da mu kaze kao
tadasnjem sefu drzave, Esdaun je - a na ocajanje sudija, koji su
povremeno opominjali obojicu - prihvatio politicku debatu, da bi i iz nje
izasao kao nesumnjivi pobednik.
Cak i kada se slagao sa stavom optuzenog - kao sto se, recimo, slozio sa
njegovom ocenom da je OVK «teroristicka organizacija» - lord Esdaun nije
propustio da denuncira ono sa cime se nije slagao. «Medjutim nista,
apsolutno nista od toga [sto je radila OVK] ne moze na bilo koji nacin
opravdati prekomernu upotrebu sile od strane oruzanih snaga koje su bile pod
vasom kontrolom, u vidu osvete nad civilnim stanovnistvom, a u direktnoj
suprotnosti sa medjunarodnim pravom».
Na slican je nacin Milosevic prosao i sa pitanjem «U cemu je onda problem?»,
nakon sto je svedok potvrdio «pravo jugoslovenskih snaga da se bore protiv
terorizma». «Problem je» - odgovorio je Esdaun - u tome sto je «sila koja je
upotrebljena bila prekomerna, neselektivna, osvetnicka i protivna
medjunarodnom pravu».
«Vi cete nam, gospodine Milosevicu, mozda reci da je bilo neophodno ubijati
stoku, spaljivati kuce, razbijati peci u njima, urinirati po njima, a sve u
sklopu vojne kampanje protiv neprijatelja. Ali je, po mom misljenju, jedini
racionalan zakljucak da je sve to cinjeno u sklopu neselektivne politike
sprzene zemlje kakva nije vidjena jos od vremena nemacke okupacije.»
Nista bolje nisu prosle ni "teorije zavere" kojima Milosevic
objasnjava raspad bivse Jugoslavije. Nakon sto je optuzeni rekao kako jos od
vremena Austro-Ugarske Monarhije Zapad tezi «porobljavanju Balkana», Esdaun
je odgovorio:
«Gospodine Milosevicu, uz sve postovanje, ja sam od vas cuo mnogo
fantasticnih teorija zavere, ali mislim da ova prevazilazi sve ostale. Ideja
o nekoj velikoj hegemonistickoj zaveri zapadnih sila, koje teze da pokore
ostale zemlje, toliko je po mom misljenju nategnuta, da ne mogu ni da
poverujem da vi sami u to verujete.»
Tako se pokazalo da se u nadmudrivanju sa zapadnim politicarima Milosevic u
sudnici ne snalazi podjednako dobro kao svojevremeno u svom predsednickom
salonu. Ili obratno: da se zapadni politicari bolje snalaze u raspravi sa
Milosevicem koji se, umesto u predsednickoj fotelji, nalazi na optuzenickoj
klupi.
Upravo te, izmenjene okolnosti, optuzeni bi morao da ima u vidu kada
bude sastavljao spisak zapadnih politicara s kojima namerava da (pred
sudom) nastavi svoje nekadasnje (predsednicke) politicke debate. Pogotovo
sto bi neki od tih politicara, nakon sto su videli proslonedeljni nastup
lorda Esdauna, i sami mogli pozeleti da Milosevicu u sudnici kazu ono o cemu
nisu hteli, ili smeli, da mu kazu u vreme dok su sa njim raspravljali u
predsednickom salonu.
Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i
glavni urednik novinske agencije SENSE.
