Kosovo: Samouprava Pocinje Kod Kuce

Posto im je uskracen san o nezavisnosti od strane medjunarodnih zastitnika, pobednici proslonedeljnih opstih izbora na Kosovu naterani su da usmere svoju paznju na domaca pitanja.

Albanski lider Ibrahim Rugova, cija je stranka Demokratski savez Kosova, LDK, odnela pobedu na izborima 17. novembra, zatrazio je od sveta da odmah prizna pokrajinu kao nezavisnu drzavu i izjavio: "Kosovo je spremno za nezavisnost bilo danas, bilo sutra".

Ali, Vasington i Brisel su taj zahtev hitro odbacili. Govoreci u ime Evropske unije, belgijski ministar spoljnih poslova Luis Micel je bio jasan: "Mi nismo pristalice nezavisnosti."

Amerika i Evropska unija zamolili su novoizabrane vodje Kosova da ne traze promenu statusa pokrajine od medjunarodne zajednice. Oni umesto toga ocekuju od nove vlade da se bavi domacim pitanjima i davanjem udela malim partijama u strukturama vlasti.

Austrijski ministar spoljnih poslova Benita Ferero-Valdner kaze: "Nova vlada na Kosovu se mora uhvatiti u kostac sa ekonomskim problemima i kriminalom."

Cini se kao da se vecina Kosovara slaze sa ovim prioritetima. Prema skorasnjim istrazivanjima javnog mnjenja koje je sproveo Nacionalni demokratski institut, NDI, nevladina organizacija iz Vasingtona, ekonomija, kriminal i korupcija su vaznija pitanja za Kosovare nego nezavisnost.

I pored ovih briga, male su sanse da novoizabrani predstavnici Kosova imaju jasne ideje o resavanju domacih pitanja i plan o njihovom ostvarivanju. Jedan od najvecih problema je neiskustvo u drzavnim poslovima koje je posledica istorijskih desavanja.

Godinu dana posle ukidanja autonomije pokrajine od strane srpskih vlasti, 1990.godine, vecina Albanaca koja je radila u drzavnim sluzbama izgubila je posao, a drustvo je, vecinom, patilo tokom 10 dugih godina diskriminacije.

Decenija iskljucenosti iz politike i drzavne sluzbe zavrsila se kad su srpske snage isterane iz pokrajine pre dve i po godine. Nakon rata, Kosovo je pod medjunarodnim protektoratom kojim upravlja Misija Ujedinjenih nacija za Kosovo, UNMIK.

Novoizabrani kosovski parlament ce izabrati predsednika, koji ce onda postaviti premijera i formirati vladu koja ce se baviti domacim pitanjima. Ipak, UNMIK ce zadrzati kontrolu nad spoljnom politikom, pravosudjem i javnim redom, dok ce Kosovski zastitni korpus, KFOR, biti zaduzen za odbranu i pitanja bezbednosti.

UNMIK ce, takodje, imati pravo veta nad svim merama koje nisu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom se tehnicki Kosovo i dalje posmatra kao deo Jugoslavije.

Novoizabrani kosovski lideri sada moraju da zapocnu bolan, ali neophodan proces stvaranja struktura vlasti od nule, pa se, s obzirom na njihovo neiskustvo mnogi nadaju da ce iskoristiti prisustvo UNMIK-a i drugih medjunarodnih organizacija da nauce osnove administracije i upravljanja.

UNMIK pokazuje da je vise nego spreman da pomogne novoj vladi na sve nacine, cak i ustupanjem kancelarija. "Dok sad pricam sa vama, ja se pakujem," rekao je u sredu uvece IWPR-u Simon Haselok, sef za javne informacije UNMIK-a.

UNMIK, ukljucujuci i kancelariju Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN Hansa Hakerupa, napusta staru zgradu vlade da bi napravilli mesta za novoizabranu skupstinu i vladu Kosova. Svi se sele na nove lokacije", kaze Haselok. "Ovo je veliki poduhvat i ogromna logisticka vezba."

Mnogi posmatraju selidbu UNMIK-a kao znak postovanja medjunarodne zajednice prema lokalnim strukturama. Naravno, pocetna dobra volja verovatno nece dugo trajati, jer ce sukob izmedju dveju vladajucih instiucija biti neizbezan.

Izvesno je da ce doci do medjusobnog optuzivanja izmedju Kosovara i zvanicnika UNMIKa svaki put kad tokom sledecih meseci i godina iskrsnu neki problemi u radu. Takodje, moze doci do toga da UNMIK iskoristi nedostatke i ogranicene mogucnosti novoizabranih organa kao izgovor da nastavi upravljanje Kosovom, to jest, da pravom veta ogranici odluke novoizabranih predstavnika.

Ali, ako te zamke budu izbegnute, i novoizabrana vlada pokaze da je sposobna da se nosi sa domacim pitanjima koja su vazna Kosovarima, moze opet doci do razgovora o nezavisnosti. U tom slucaju, ako se ispune zelje Kosovara, medjunarodne organizacije nece samo seliti kancelarije, vec ce se odseliti zauvek.

Agim Fetahu je sef projekta IWPR-a u Makedoniji.