TUŽILAŠTVO ZAHTEVA STROGU KAZNU ZA TRBIĆA

Tužioci Suda Bosne i Hercegovine zatražili su ove sedmice da Miloradu Trbiću – bosanskom Srbinu optuženom za genocid koji je 1995. na području bivše Jugoslavije počinjen u Srebrenici – bude izrečena zatvorska kazna u trajanju od 45 godina.



U svojoj završnoj reči, tužilac Kvai Hong Ip (Kwai Hong Ip) pozvao je sudije da prihvate „kao istinitu činjenicu da je okrivljeni svesno sudelovao u prisilnom iseljavanju bošnjačkog stanovništva iz srebreničke enklave, kao i u masovnim pogubljenjima i pokopu vojno sposobnih Bošnjaka iz Srebrenice“.



Dodao je i da bi „kažnjavanje Trbića sa 45 godina zatvora bio jedini . . . način da se ukaže na stravičan karakter njegovih zločina i da se potvrdi međunarodna osuda njegovih postupaka“.



Trbićev je slučaj Haški tribunal u junu 2007. prosledio bosanskom Veću za ratne zločine, pri čemu se on tereti za genocid, zaveru da sa počini genocid, istrebljenje, ubistva, progone i prisilno raseljavanje.



Oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka ubijeno je u julu 1995., nakon što su Srebrenicu – kao zaštićenu enklavu Ujedinjenih nacija – zauzele snage bosanskih Srba.



U to vreme, Trbić je bio pomoćnik zapovednika za bezbednost pri Zvorničkoj brigadi vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS).



U optužnici protiv Trbića navodi se da su neki pripadnici njegove brigade u saradnji sa ostalim pripadnicima VRS-a i policije bosanskih Srba sudelovali u masovnim pogubljenjima, kao i u prisilnom raseljavanju bošnjačkog stanovništva iz Srebrenice.



Navodi se i da je on neposredno učestvovao u pogubljenjima Bošnjaka, te da je pokušao i da zataška ubijanja na području Zvornika i Bratunca tako što je nadzirao i olakšao glavnu operaciju ponovnog ukopa leševa.



Trbić je najpre bio optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i to po istoj optužnici kao i nekolicina bivših visokih policijskih i vojnih zvaničnika bosanskih Srba – Vinko Pandurević, Ljubiša Beara, Ljubomir Borovčanin, Milan Gvero, Radivoje Miletić, Drago Nikolić i Vujadin Popović.



Njih sedmorica su optuženi za ubistvo, progone, prisilno razmeštanje i deportacije počinjene u srebreničkoj enklavi u julu 1995., pri čemu su svi osim Miletića i Gvera bili optuženi i za istrebljenje, kao i po optužbama koje se tiču genocida. Njihovo suđenje je još uvek u toku.



Nastavljajući ove sedmice svoju završnu reč na suđenju Trbiću, tužilac Ip je rekao: „Uprkos činjenici da je okrivljeni porodičan čovek, tužilaštvo smatra kako – u slučaju osuđujuće presude – ne postoje olakšavajuće okolnosti pri utvrđivanju kazne. Činjenica je da on nije učinio ništa kako bi pomogao ljudima koji su trpeli posledice [događaja u Srebrenici] nakon pada te . . . enklave 1995. godine.“



Da bi potkrepilo svoj stav, tužilaštvo se pozvalo na izjave koje je Trbić dao u vreme dok je kao osumnjičeni boravio u pritvoru Haškog tribunala.



U tim izjavama, Trbić je – po rečima tužioca – priznao da je sudelovao u pogubljenjima.



„Milorad Trbić je lično priznao da je vršio pogubljenja, što znači da je počinio zločin nad Bošnjacima iz Srebrenice. Čineći te zločine, on je znao da će njegovi postupci dovesti do uništenja jedne grupe ljudi“, kazao je tužilac Ip.



Takođe je rekao i da Trbićev tim odbrane „nikada nije porekao izjave date za vreme istrage“.



Tužioci su u optužnici naveli kako je „Trbić lično streljao barem 10 zatočenih Bošnjaka automatskom puškom“ na jednom stadionu u Bratuncu. Taj stadion se u optužnici spominje kao mesto gde je bilo zatočeno i potom pogubljeno 1,000 do 1,500 Bošnjaka.



Govoreći o tome da li je Trbić imao ili nije imao genocidnu nameru – čije postojanje mora biti dokazano da bi se osigurala osuda za genocid – tužilac je rekao kako „namera da se počini genocid proističe iz posledica optuženikovih postupaka“.



Tužilac Ip je potom naglasio posledice koje su ubistva u Srebrenici – koja su u presudama, kako MKSJ-a, tako i Međunarodnog suda pravde (MSP) proglašena genocidom – imala po tamošnju bošnjačku zajednicu.



„Moramo razmotriti važnost tog zločina za grupu ljudi koja je uništena, i njegovu povezanost sa čitavom tom grupom. Govorimo o patrijarhalnim odnosima i nezamislivom gubitku za bošnjačke porodice. Na osnovu uvida u optuženikove namere sud može utvrditi da je on znao kakve će biti posledice njegovih postupaka“, rekao je Ip.



Tužilaštvo Trbića optužuje da je 16. i 17. jula 1995. bio dežurni oficir u komandi Zvorničke brigade.



Tužilac Ip je insistirao da se „to uzme kao ključni faktor pri dokazivanju njegove odgovornosti“.



„Trbić je tih dana imao potpuni uvid u ono što se dešava, jer su tada bila počinjena masovna ubistva. Ova dužnost mu je dala širi uvid u ono što je činjeno i u grozotu samog zločina“, kazao je on.



„Koordinacijom aktivnosti koje su se ticale transporta zarobljenih Bošnjaka, kao i čuvanjem i streljanjem tih ljudi i čišćenjem područja, on je učinio sve što je mogao da doprinese izvršenju plana“, rekao je tužilac.



Bosanski sud je optužnicu protiv Trbića potvrdio 27. jula 2007. No, 9. avgusta se on nije izjasnio o optužnici, tako da mu je pripisana izjava o vlastitoj nevinosti. Suđenje je počelo u novembru 2007.



Sledeće saslušanje biće održano naredne sedmice, kada će odbrana i sam Trbić dati svoje završne reči.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.