Autonomna Opozicija Vojvodine
Sve cesci pozivi za autonomiju u preostaloj pokrajini Srbije povecavaju tenzije medju opozicionim partijama.
Autonomna Opozicija Vojvodine
Sve cesci pozivi za autonomiju u preostaloj pokrajini Srbije povecavaju tenzije medju opozicionim partijama.
Demonstracije opozicije u Vojvodini razlikuju se od svih ostalih u Srbiji. Na svakodnevnim protestima na ulicama Novog Sada parolu "Dole Milosevic" prati jos jedan poseban zahtev "Vrati ono sto si ukrao".
Ova "kradja" odnosi se na politicku autonomiju Vojvodine koju je ona uzivala u okviru stare jugoslovenske federacije i koja joj je oduzeta, kao i Kosovu, pre jedanaest godnina od strane Beograda i srpskog lidera Slobodana Milosevica.
Ovaj zahtev odvojio je vojvodjansku opoziciju od opozicionih kolega iz centralne Srbije. Sve ucestaliji pozivi za autonomiju pokrajine ucinili su da se vojvodjanski opozicioni pokret razilazi sa srpskom opozicijom oko pitanja strategije protesta, sto je dovelo do njegovog povlacenja sa ulicnih demonstracija.
Od septembra, Savez za demokratske promene organizuje demonstracije u Vojvodini. On povezuje tri glavne opozicione stranke Vojvodine sa Savezom za promene koji predvodi Zoran Djindjic.
Protesti se nastavljaju, iako u njima ucestvuje sve manje ljudi. Od 10 hiljada ucesnika na pocetku demonstracija, sada se, po losem danu,jedva skupi stotinak ljudi.
Savez za promene veruje da se efekat demonstracija ne moze sagledati samo brojevima. On tvrdi da svrgavanje rezima predstavlja dug i naporan, cak i fizicki zadatak u kome je jedino resenje upornost. Kakva je god velicina mase, Savez insistira da svakodnevno protestovanje predstavlja odlucnost opozicije.
Sada su dve glavne partije pokrajine, Demokratska stranka reformista Vojvodine i Liga Socijaldemokrata Vojvodine, odustale od demonstracija.
"Odlucili smo da promenimo taktiku i bolje rasporedimo svoje snage", kaze Milorad Isakov, vodja Demokratske stranke reformista. "U buducnosti mi cemo pozivati gradjane da protestuju kada budemo imali nesto da im saopstimo."
Isakov tvrdi da promena strategije ne predstavlja razlaz sa Savezom za promene. On, kao i njegove opozicione kolege iz Beograda, insistira da je u pitanju samo takticna razlika u odnosu na put do zajednickog cilja.
Treca stranka u pokrajinskoj opozicionoj koaliciji, Savez vojvodjanskih Madjara, nije se ni pridruzila jesenjim ulicnim protestima. Njihovi predstavnici ukazuju na cinjenicu da su ucestvovali u organizaciji masovnog protesta u Subotici ovog leta, kada se opozicija u centralnoj Srbiji jos nije aktivirala. Oni kazu da ce se pridruziti demonstracijama kada na ulice Beograda izadje vise ljudi.
Kakve god su diplomatske fraze u pitanju, podrazumeva se snazna kritika glavne srpske opozicione koalicije.
Ne iznenadjuje sve izrazenija napetost izmedju vojvodjanskih partija i srpskih stranaka. Autonomija Vojvodine ukinuta je pod pritiskom nacionalistickih demonstracija Srba i Crnogoraca sa Kosova, koje su organizovane po Vojvodini. Pod izgovorom Kosova, Beograd je uspostavio direktnu kontrolu u obe pokrajine. Zatim je iscrpio sva novcana sredstva Vovodine, najrazvijenijeg podrucja Srbije.
Mnogi ljudi koji zive u Vojvodini misle da je ova pokrajina jednostavno opljackana. Kao posledica toga, opozicione partije Novog Sada i Beograda, imaju razlicite programe, bez obzira na zajednicki stav protiv Milosevica. Opozicione ankete u pokrajini pokazuju da pola stanovnistva zeli vecu autonomiju i da taj broj raste.
Stoga, za opoziciju ovde, odlazak jugoslovenskog predsednika ne predstavlja jedini biracki cilj. Predrag Filipov, predsednik vojvodjanskog odbora Demokratske stranke predlaze da se i u Vojvodini uvede dvojni devizni sistem kao i u Crnoj Gori, da bi se "zastitili nacionalni interesi Vojvodine".
Na pocetku ulicnih protesta, plebiscit takozvane "Velike narodne skupstine!", simbolicno je otpustio zvanicni parlament Vojvodine. U medjuvremenu je izabrana "prelazna demokratska vlada Vojvodine".
Srpskim vlastima dostavljen je racun po kojem je Vovodini ukradeno u poslednjoj dekadi oko 3,6 biliona nemackih maraka (1,9 biliona dolara). To je razlika izmedju sume koju je pokrajina uplatila u srpski budzet i sume koju je dobila nazad. Mnogi veruju da bi ovaj iznos cetvorostruko veci kada bi se uzela u obzir eksploatacija vojvodjanskih sredstava i opadanje njihove vrednosti u toku poslednje dekade, uz interes.
Politicke partije Vojvodine su iz ovih razloga poslale jasnu poruku beogradskoj opoziciji. One tvrde da je demokratizacija Srbije nemoguca bez decentralizacije moci i povratka autonomije u Vojvodini.
Vojvodjanske stranke koje predstavljaju Madjare, koji cine sedamnaest odsto od dva miliona stanovnika insistira da je demokratska Srbija nezamisliva bez zastite nacionalnih manjina.
Ali niko iz vojvodjanske opozicije ne veruje da su njihove beogradske kolege dale prioritet njihovim brigama. Stoga, Dragan Veselinov, predsednik vojvodjanske koalicije, politicke grupe koja se okuplja oko ovog karizmaticnog vodje, tvrdi da beogradska opozicija zeli da "unisti regionalne partije da bi se odrzala politicka dominacija Srbije".
Pre dve nedelje, kada je srpska opozicija potpisala zajednicku platformu zahteva upucenih vlastima kao preduslov izbora, Veselinov je odbio da je potpise. On je kritikovao zateve koji nisu uvrstili Vojvodinu kao izdvojenu izbornu jedinicu. On je predlozio
novi zakon po kome bi se u pokrajini raspisao referendum o ekonomskoj autonomiji, koja ce biti zasticena sopstvenim izvrsnim i pravosudnim organima.
Pokret za Vojvodinu, koji predstavlja udruzenje od desetak stranaka i nepartijskih organizacija, veruje da bi srpska opozicija trebala pozvati na zasedanje ustavotvornu skupstinu, pre nego na rane izbore.
Vojvodjanske stranke ulozile su napor da obezbede simpatije u Evropi. Svi predstavnici opozicionih politickih partija Vojvodine prihvatili su poziv ministara spoljne politike Evropske zajednice da nedavno posete Luksemburg. Ovaj poziv su odbili predstavnici opozicije u Beogradu, plaseci se posledica Miloseviceve propagande.
"Sto se tice nas, mi smo pokazali spremnost, zelju i snagu za demokratske promene i povratak autonomije koja nam je uskracena", kaze Isakov, iz Demokratske stranke reformista. On je obecao opozicionim snagama u Srbiji da ce se vratiti ulicama posto "se okupi kriticna masa".
"Novi Sad i Vojvodina nisu mesta gde se Milosevic mora oboriti. On ovde nikad nije biran, i uvek je na ovom tlu gubio izbore".
Zuzana Serences je novinar iz Novog Sada.
