Bosanski rasipnici prazne drzavni budzet
Revizorski izvestaji ukazuju da predsednistvo i drugi zvanicnici rasipaju velike kolicine novca u obavljanju svojih duznosti.
Bosanski rasipnici prazne drzavni budzet
Revizorski izvestaji ukazuju da predsednistvo i drugi zvanicnici rasipaju velike kolicine novca u obavljanju svojih duznosti.
Nezavisni drzavni revizori finansijskog poslovanja u osiromasenoj Bosni i Hercegovini su optuzili najvise zvanicnike, pocevsi od drzavnog predsednistva, za rasipanje ogromnih suma iz budzeta na luksuznu robu i opremu.
Luksuzna sluzbena kola, poslovna odela, izdasni pokloni za strane zvanicnike i beskrajan niz ruckova i vecera, izmedju ostalog, mogu delom objasniti zasto je tripartitno predsednistvo kostalo poreske obveznike citavih tri miliona evra u 2003. godini.
Sporni troskovi se odnose i na kupovinu poklona u vrednosti od 7.000 evra clana predsednistva Sulejmana Tihica uoci putovanja po islamskim drzavama kao i na nabavku sluzbenih kola koja kostaju 50.000 evra za njegovog kolegu iz predsednistva Dragana Covica.
Uprkos ozbiljnosti ovih nalaza, najverovatnije se niko nece naci pred sudom, a kamoli u zatvoru, jer Bosna nema ni zakone niti propise kojima bi se regulisali ovakvi troskovi drzavnih zvanicnika.
S obzirom na nepostojanje odgovarajucih propisa, zvanicnici su otpisali ove sume kao "tekuce troskove", izvestavaju revizori. Neki zvanicnici su pravdali svoje troskove tvrdeci da nigde ne pise da se poslovno odelo ne moze uneti pod stavku – "tekuci troskovi".
Ovi nalazi su ugledali svetlost dana nakon niza odvojenih istraga koje su sproveli revizori iz Ureda za reviziju finansijskog poslovanja institucija Bosne i Hercegovine o poslovanju u trideset tri drzavne institucije u 2003. godini.
Osim istrage o visokim troskovima predsednistva, Ured za reviziju finansijskog poslovanja je utvrdio da je najmanje 250.000 evra nestalo u drugim ministarstvima usled loseg vodjenja knjiga i neefikasnosti – sto je suma ekvivalentna 25.000 prosecnih penzija u Bosni.
Revizori ce objaviti svoj konacni izvestaj o drzavnim troskovima u oktobru mesecu.
Drzavni zvanicnici su vec odbacili optuzbe protiv njih, okrivljujuci nepostojanje zakona o javnim nabavkama i preciznih pravila za interne troskove.
Deo javnosti koja je imala prilike da procita inicijalne nalaze revizora je sokiran otkricem o raskalasnosti drzavnih zvanicnika.
"Sve bi ih trebalo poslati na Goli Otok", rekao je Ismet Kucukovic za IWPR.
"Za penzije nema para, ali ima para za odela i kravate. Treba da ih je stid".
"Njih nije briga. Ne zanima ih ni cinjenica da ljudi nemaju sta da jedu", prokomentarisao je Zoran Kristic, tehnicar.
Ipak, malo je verovatno da ce frustracija javnosti neodgovornim drzavnim zvanicnicima dovesti do njihovog razresenja sa duznosti ili do ostavki.
Negativni revizorski izvestaji nece imati neposredne pravne implikacije. Drzavne institucije se nece suociti sa sankcijama, niti ce bilo koji pojedinac biti prisiljen da podnese ostavku, kao sto bi to bio slucaj u drugim evropskim drzavama.
Donald Hejs, glavni zamenik Visokog predstavnika medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, Pedija Esdauna, je izjavio da licne ostavke nece promeniti puno toga jer se radi o strukturnom problemu.
"Ne postoji kontrola nad predsednistvom. Ranije ste imali jednu osobu u predsednistvu i ta osoba je kontrolisala samu sebe", kaze Hejs. "Novo predsednistvo se ponasa rasipnicki i tom institucijom se ne upravlja na pravi nacin".
Javne nabavke su glavni izvor korupcije ovde, kao uostalom i u mnogim drugim zemljama sirom sveta. Svetska banka procenjuje da vlasti u Bosni trose oko 490 miliona dolara godisnje na javne nabavke.
Nedavno istrazivanje koje je sprovelo nekoliko lokalnih televizija i stampanih medija ukazuje da se do trideset odsto javnih nabavki obavlja bez raspisivanja tendera (doduse, ovu brojku nije potvrdila nijedna nezavisna agencija).
Bez obzira na to da li je ova brojka tacna ili ne, vazece zakone o javnim nabavkama je nesumnjivo lako zaobici.
Na primer, samo ugovori koji vrede vise od 25.000 evra se moraju zakljuciti tek nakon raspisivanja tendera. Uobicajen nacin da se zaobidje ova prepreka jeste da se ukupna suma koja prevazilazi 25.000 evra podeli na nekoliko manjih.
Na ovaj nacin privilegovane kompanije i dalje uzivaju monopol na drzavna dobra. Sve sto zatreba drzavnim institucijama se moze, dakle, nesmetano kupovati od kompanija koje su u dobrim odnosima sa drzavnim zvanicnicima, ili sa kojima zvanicnici mogu da podele profit.
Osim toga, tenderi se raspisuju na veoma kratak rok sto onemogucava potencijalne ucesnike da valjano pripreme sva neophodna dokumenta.
U ovom trenutku, cetiri zakona, ili odredbe, sluze regulisanju javnih nabavki u Bosni. Svi ovi zakonski dokumenti imaju slicne nedostatke; tenderska procedura je lose i neprecizno definisana; potencijalni ucesnici na tenderu imaju malo pristupa neophodnim informacijama; i oni se primenjuju u samo jednom ili drugom bosanskom entitetu, ili na teritoriji distrikta Brcko.
Evropska komisija je 2002. godine zatrazila da se zakon o javnim nabavkama u Bosni izglasa na drzavnom nivou. Medjutim, zakon nije usvojen jer je Republika Srpska, RS, tada iznele primedbe.
Nakon sto je Evropska komisija zapretila da ce uskratiti finansijsku podrsku od 1,5 miliona evra, Republika Srpska je ustuknula.
Dva nova tela, uprava za javne nabavke i organ za kontrolu javnih nabavki, su nakon toga osnovana kao priprema za usvajanje zakona.
Emina Kadric, menadzer projekta Evropske komisije u Bosni, je izjavila za IWPR da je neophodno da se usvoje izvesni propisi i pravilnici, te da ce dva miliona evra inostrane pomoci pristici da bi se ubrzao taj proces. "To je tehnicka pomoc za implementaciju zakona", rekla je Kadriceva.
Novi zakon – ako i kada bude usvojen – ce svim kompanijama omoguciti jednak pristup tenderima.
S druge strane, malo je verovatno da ce se u potpunosti suzbiti korupcija ili rasipanje novca iz budzeta u javnim nabavkama posto ce kljucne odluke o ovome donositi isti ljudi kao i ranije.
Samir Musovic, zamenik glavnog revizora u Uredu za reviziju finansijskog poslovanja institucija Bosne i Hercegovine, je rekao da je sada na drzavnom parlamentu da uspostavi jacu internu kontrolu, te da izmeni postojeca pravila kako bi ona odgovarala realnim potrebama zvanicnika.
"Iako nismo … finansijska policija, mi zadrzavamo pravo da skrenemo paznju parlamentu na stvari za koje verujemo da su nekorektne", rekao je Musovic.
Dodao je da ce drzavno javno tuzilastvo istraziti sve revizorske nalaze.
Revizori su potvrdili da je tuzilastvo izrazilo interesovanje za revizorske izvestaje o troskovima drzavnih zvanicnika kao i da je zatrazilo dodatne informacije.
Ako se dokaze da je neko potrosio na neadekvatan nacin drzavna sredstva i zloupotrebio svoju poziciju, tuzilac bi, teoretski, mogao da pokrene krivicni postupak.
Ipak, nijedan krivicni postupak nije pokrenut nakon proslogodisnjeg izvestaja u kome su iznete slicne optuzbe.
Revizori takodje tvrde da su dobijali anonimne pretnje dok su istrazivali finansijsko poslovanje predsednistva. Nekoliko listova je izvestilo proslog meseca da je nekim revizorima receno: "Posle ovoga, ne racunajte da ce pronaci drugi posao".
Za sada, revizorima su bezbedna njihova radna mesta. Zakon kaze da predsednistvo moze otpustiti glavnog revizora ili njegovog zamenika samo uz odobrenje oba doma parlamenta, zatim ukoliko su osudjivani za neko krivicno delo, ili ako kvalitet njihove revizije ne odgovara standardima utvrdjenim zakonom.
Pre objavljivanja konacnog izvestaja o reviziji finansijskih izvestaja i poslovanja svih institucija u oktobru, revizori ce objaviti nalaze o poslovanju nekoliko drugih drzavnih organa kao sto su "Sluzbeni glasnik", koji objavljuje zakonske akte i druge dokumente, i Zavod za zaposljavanje.
Niko ne ocekuje da ce ovi organi bolje proci kod revizora. Nakon negativne ocene drzavnog predsednistva i drugih institucija, malo je verovatno da ce revizori izneti ocenu da su ovi organi kontrolisali svoj budzet na efikasniji nacin.
