Crna Gora podrzava Ameriku, Srbija ostaje neutralna

Dok se Evropa otvoreno protivi Vasingtonu i Londonu u vezi sa napadom na Irak, novooformljena drzava Srbije i Crne Gore ostaje neobicno tiha kada se treba izjasniti o ovom problemu. Iza federalne fasade, sastavni entiteti se trude da reaguju na nacin koji ce doprineti ostvarenju njihovih ciljeva na medjunarodnom planu.

Prema odredbama Beogradskog sporazuma kojim je stvorena nova drzava, Crna Gora ce ostati u savezu sa Srbijom jos najmanje tri godine. Posle toga, Podgorica ce jos jednom pokusati da dobije nezavisnost. Izgleda da crnogorski premijer Milo Djukanovic, imajuci to na umu, nema nikakvih sumnji o tome sta su njegovi interesi u ovom slucaju.

On je otvoreno optuzio Evropsku uniju da se urotila sa Srbijom da spreci Crnu Goru da stekne nezavisnost, naglasavajuci u isto vreme dobre odnose svoje zemlje sa Vasingtonom.

Vec polovinom februara, napisao je pismo podrske predsedniku SAD Dzordzu Busu, isticuci da je Podgorica "uvek bila prijatelj, partner i saveznik americkog naroda."

Priblizno u isto veme pojavile su se spekulacije u magazinu "Tajm" da se Vasingtonu nudi da izgradi pomorsku bazu na obali Crne Gore u zamenu za pruzanje podrske inicijativi za sticanje nezavisnosti po isteku roka od tri godine.

Srbija, sa druge strane, ide veoma tankom linijom, pokusavajuci da se ne zameri ni Evropi ni SAD. Srbija ocajnicki zeli da se ukljuci u NATO program Partnerstvo za mir i, vremenom, u EU, ali nada se da ce prvi korak na tom putu biti ulazak u Savet Evrope.

U isto vreme, Vlada Srbije se direktno oslanja na americku ekonomsku pomoc i mora voditi racuna o uticaju koji Vasington ima u medjunarodnim monetarnim institucijama kao sto su MMF i Svetska banka.

Iz ovih razloga pokojni premijer Zoran Djindjic je zakljucio da bi najbolja politika bila neutralnost, sto je stanoviste koje zastupaju provladini mediji, ukljucujuci i uticajni dnevnik "Politika". Kada je osam evropskih zemalja koje podrzavaju stav SAD prema Iraku potpisalo otvoreno pismo, Djindjic je objavio da ce se posle ucesca u nekoliko velikih ratova Srbija ovog puta "drzati po strani".

Tako je Beograd izbegao napade Zaka Siraka, koji je kritikovao uglavnom centralnoevropske i istocnoevropske zemlje koje su potpisale pismo, implicirajuci da bi to moglo usporiti njihov prijem u EU. U isto vreme, Srbija je izbegavala i pogorsanje odnosa sa Vasingtonom, zadrzavajuci distancu prema antiratnoj koaliciji koju predvode Francuska i Nemacka, narocito nakon sto je Kongres SAD 5.marta izglasao odluku da normalizuje trgovinske odnose sa Srbijom i Crnom Gorom.

U januarskom broju Helsinske povelje, glasila Helsinskog komiteta za ljudska prava u Srbiji, objavljen je jedan proamericki clanak, ali takvi stavovi ovde predstavljaju manjinu. Preovladjujuce raspolozenje medju gradjanima jos uvek je duboko antiamericko, jer su secanja na NATO bombardovanje od pre cetiri godine jos sveza.

Istrazivanja javnog mnjenja sprovedena prosle godine pokazala su da su nacije koje Srbi i Crnogorci najmanje vole Albanci, Kinezi, Hrvati i Amerikanci. Slicno istrazivanje sprovedene medju mladima u citavoj zemlji, objavljeno ovog meseca, dalo je slicne rezultate.

Uprkos tome, javnost u Srbiji nije pokazala narocit apetit za proteste protiv sukoba u Iraku. Dok su se polovinom februara sirom sveta odigravale masovne antiratne demonstracije, na ulicama Beograda okupilo se jedva par stotina pacifista. Ipak, to ne mora znaciti da su obicni ljudi indiferentni. Oklevanje medju vodecim partijama u vladajucoj koaliciji da se izjasne o ovom pitanju ima za rezultat to da nijedna grupacija ili pojedinac koji uziva postovanje nisu spremni da organizuju takav miting ili demonstracije.

Za sada, izgleda da ce Vlada Srbije nastaviti da hoda politicki oportunim uzetom, spustene glave, u nadi da je nijedna od strana u sukobu nece primoravati da izabere stranu.

Jan Briza je urednik novosadskog dnevnog lista "Dnevnik".