Srbija: Veca Prava Vojvodini
Srpske vlasti spremaju se za ozbiljnu decentralizaciju zemlje.
Srbija: Veca Prava Vojvodini
Srpske vlasti spremaju se za ozbiljnu decentralizaciju zemlje.
Nedavno vracanje nekih autnomnih prava severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini pokazuje da se nove srpske vlasti, uprkos ozbiljnim unutrasnjim razmiricama, spremaju za siru decentralizaciju drzave, na cemu insistira EU.
Ovim cinom poslata je ohrabrujuca poruka i Sandzaku, gde zive vecnom
Muslimani, a mnogi smatraju da je i Crnogorcima, cije vlasti insitiraju na referendumu za izdvajanje iz Jugoslavije, stavljeno do znanja da se Srbija
menja i odustaje od Miloseviceve politike centralizovanog vladanja.
Takozvani omnibus zakon, usvojen je u srpskom parlamentu, 23.januara, sa samo
jednim glasom "za", posto su izgladjena neslaganja unutar vladajuceg DOS-a.
Reformsko krilo premijera Zorana Djindjica uspelo je da nametne svoju opciju
Demokratskoj stranci Srbije Vojislava Kostunce, koja na kraju nije glasala protiv, ali je ostala uzdrzana.
Ovaj zakon raspalio je politicke strasti u Srbiji vise nego i jedan drugi pre njega. I ne samo unutar DOS-a. Opozicija, koja se sastoji iz nacionalista Vojislava Seselja i Milosevicevih socijalista, zestoko je napala njegove predlagace iz Vojvodine i Djindjicevu vladu za pokusaj razbijanja zemlje.
Zakon je lokalnim vlastima u Novom Sadu, glavnom gradu pokrajine, dao vise prava da odlucuju u oblasti obrazovanja, kulture, socijalne zastite, javnog informisanja i nekih drugih oblasti drusstvenog zivota.
Iako kompletna autonomija koju je Vojvodina uzivala do 1999. godine nije restaurirana, zakon je od velike simbolicne vaznosti, jer je prvi korak ka decentralizaciji zemlje posle Milosevichevog pada 5. oktobra 2000. godine.
Vojvodina, sa oko dva miliona stanovnika, a znacajnim brojem nacionalnih manjina, medju kojima je najbrojnija madjarska, izgubila je autonomiju u isto vreme kada i juzna srpska pokrajina - Kosovo, gde vecinu cine etnicki Albanci.
Milosevic je ukidanjem autonomije u obe pokrajine pokusao da resi probleme na Kosovu, centralizujuci odlucivanje. To je, medjutim, bio uvod u raspad bivse Jugoslavije i krvave ratove na njenim prostorima.
Kosovo se posle vojne intervencije NATO 1999. godine nalazi pod protektoratom Ujedinjenih nacija. Buduci status ove pokrajine jos uvek je neizvestan.
DOS, koji je oborio Milossevicha, obecao je u svom predizbornom programu da ce Vojvodini da vrati njenu punu autonomiju. Bio je to uslov koje su postavile lokalne opozicione vojvodjanske partije da bi se uopste pridruzile koaliciji protiv Milosevica. Tada je DOS obecao i decentralizaciju cele Srbije.
Obecanja ove vrste s odobravanjem su docekana ne samo u Vojvodini, nego i u Sandzaku, oblasti na jugu Srbije na granici sa Crnom Gorom i Kosovom, gde u pojedinim opstinama Muslimani cine ubedljivu vecinu stanovnistva.
Prema svim rezultatima do kojih su dosle ovdasnje agencije za istrazivanje javnog mnenja, a medju njima i poznata novosadska agencija SCAN, sledi da vise od 70 odsto od oko dva miliona Vojvodjana zeli vecu autonomiju svoje pokrajine. U Sandzaku takva istrazivanja nisu radjena, ali svi dosadasnji izborni rezultati tamosnjih politickih partija upucuju na zakljucak da je veci stepen lokalne samouprave na veoma visokoj ceni.
Ali, predizborna obecanja posle pada Milosevica nisu realizovana. Odlagano je da se raspravlja o zahtevima vojvodjanskih stranaka, koji su postojali sve uporniji. Do neslaganja unutar DOS-a doslo je zato sto je Djindjicev rival Kostunica istrajavao na starim pozicijama centralizovanog upravljanja.
Najzad je reformska struja prevagnula i Djindjic je na optuzbe opozicije da "razbija zemlju" odgovorio da stvari stoje upravo obrnuto. Po njemu, sejanje takve vrste straha stvorilo je u Milosevicevo vreme atmosferu, "politicke sizofrenije koja je unistila zivot u zemlji".
On je izjavio da je to samo prvi korak ka punoj rehabilitaciji autonomije Vojvodine, a isto tako i decentralizaciji cele Srbije. On je objasnio da je decentralizacija zemlje jedan od bitnih uslova za njen prijem u Evropsku uniju.
"Ja sam za visoki stepen decentralizacije. Ziveo sam u takvim drzavama u kojima ona perfektno funkcionise i mislim da je to potrebno i nasoj zemlji", rekao je Djindjic.
Da se i kod Kostunice budi osecaj za raspolozenje biraca vidi se i po tome sto je njegova stranka u okviru predloga novog ustava Srbije predvidela decentralizaciju drzave u sest regiona.
Decentralizaciju vlasti nudi i Predlog zakona o lokalnoj samoupravi koji je Vlada Srbije pripremila za jedno od narednih zasedanja Skupstine. Taj zakon ce, ako bude usvojen, preneti na opstine i gradove finansijsku, imovinsku i svaku drugu autonomiju, stvarajuci od njih svojevrsne mini drzave u kojima ce postojati cak i lokalna policija.
Vojvodjani posebno insistiraju na ekonomskoj strani decentralizacije. Oni zaradjuju vise od 40 odsto budzeta Srbije, a dosad su lokalne vlasti u Novom Sadu mogle da raspolazu sa manje od jedan odsto zaradjenog budzeta. Sve ostalo je islo u Beograd.
Uprkos tome sto se puna autonomija jos nije ostvarila, stice se utusak da nove vlasti ne zele da ponove Milosevicevu gresku. Ostaje da se vidi, koliko ce ovakvi potezi biti uverljivi za najmanje polovinu stanovnistva Crne Gore, koja je raspolozena za otcepljenje.
Jan Briza je pomocnik urednika dnevnog lista, Dnevnik, iz Novog Sada.
