PRALJAK GOVORI O NASTOJANJU DA SE KONTROLIŠU PRIPADNICI HVO-a

Bivši zvaničnik bosanskih Hrvata, Slobodan Praljak, posvedočio je ove sedmice pred Haškim tribunalom da je vojno krilo ratnog entiteta bosanskih Hrvata, tzv. Herceg-Bosne, bilo neprofesionalno i izvan kontrole.



Praljak je – zajedno sa Jadrankom Prlićem, Brunom Stojićem, Milivojem Petkovićem, Valentinom Ćorićem i Berislavom Pušićem – optužen za ratne zločine. Njima šestorici se pripisuje odgovornost za proterivanje, silovanje, mučenje i ubistvo bosanskih Muslimana i ostalih ne-Hrvata, u periodu od kraja 1991. do početka 1994., a u sklopu navodnog plana o etničkom čišćenju pojedinih delova Bosne kako bi ih se kasnije pripojilo Velikoj Hrvatskoj.



U optužnici je navedeno da je Praljak tokom bosanskog rata služio kao veza između Hrvatske s jedne, i vlade i oružanih snaga Herceg-Bosne s druge strane, ponašajući se kao prenosnik instrukcija koje su slali tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman i ostali zvaničnici.



U optužnici se navodi kako je – nalazeći se na različitim položajima i funkcijama – Praljak vršio kontrolu nad lokalnim Hrvatskim vijećem obrane (HVO), odnosno oružanim snagama, te da je bio odgovoran za njihovu logistiku, organizaciju, planiranje, obuku, razvoj, kao i strateška i borbena naređenja.



No, Praljak je pred sudom ove sedmice rekao kako snage HVO-a nisu bile organizovane, pa čak ni pokorne.



„Nismo imali dobru organizaciju zbog toga što nismo bili profesionalna vojska“, kazao je Praljak. „Nismo imali protokole za takvu situaciju [kakva je tada postojala]. Nismo mogli da kontrolišemo jedinice.“



Praljak je naveo primere jedinica koje su delovale u srednjoj Bosni, u gradovima Bugojno i Gornji Vakuf, kao i u Hercegovini, u gradu Livnu.



„Verujte mi, ogroman broj vojnika nije slušao naređenja. Vi se trudite na svaki mogući način da ih kontrolišete, ali nemate načina da to učinite, čak i ukoliko urlate i zastrašujete ih“, kazao je on.



„Ja sam čak izdavao naređenja kojima sam pokušavao da ih uplašim, govoreći im da će ih njihovi drugovi ubiti ukoliko ne slušaju. Naravno da je to bila samo prazna pretnja. Ja sam samo pokušavao da ih uplašim.“



Umešao se švajcarski sudija Stefan Trešel (Stephan Trechsel), koji je rekao: „Gospodine Praljak, u svom iskazu ste pomenuli veliki broj vojnika. Na temelju Vaše tvrdnje, stekao sam utisak da većina Hrvata nije želela da se bori, već da su ih na to primorali nacionalistički lideri?“



„Ne, Vaša Visosti, to nije istina“, odgovorio je Praljak.



„Morate imati na umu kako je 80 procenata tih ljudi u rat otišlo na dobrovoljnoj osnovi. Niko nije mogao da ih prinudi da se bore ukoliko nisu želeli. Oni su imali priliku da odu na zapad, preko hrvatske teritorije.



„Svi borci su tu bili dobrovoljno, i zbog toga je bilo toliko teško zavesti red među njima. Već sam rekao da to nije bila profesionalna vojska, koja bi bila u stanju da razume ideju dužnosti i komandi.“



Sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je potom Praljka zamolio da objasni šta je radio nakon što je od policije HVO-a čuo „da vojnici Mladena Naletilića vrše etničko čišćenje“ u Herceg-Bosni.



Haški tribunal je 2003. osudio lidera paravojnih formacija bosanskih Hrvata – Mladena Naletilića, poznatijeg kao Tutu – na 20 godina zatvora zbog nasumičnog razaranja, pljačke, progona, proterivanja, nezakonitog rada i mučenja zarobljenih bosanskih Muslimana, koje je on koristio kao roblje i živi štit na prvim borbenim linijama.



Praljak je odgovorio da o tome ne zna ništa.



On je naglasio da je jedini način na koji je mogao da disciplinuje vojsku „bio taj da se sa njima nagodi bez suđenja“.



„Mogao sam im suditi jedino pištoljem. To znači da sam morao da počinim zločin da bih kaznio zločine koji su već počinjeni. Jedino što sam mogao bilo je to da koristim oružje s Mladenovim ljudima, a na taj način je u mom sistemu stvorena anarhija“, kazao je on.



Sudija Antoneti je potom povukao paralelu sa bosanskom vojskom, koja je po njegovim rečima uspela da se izbori sa sličnom poteškoćom.



„Ali je komanda bosanske vojske našla način da reši taj problem. Zbog čega Vi sa svojim jedinicama niste učinili isto, generale Praljak?“, upitao je optuženog sudija Antoneti.



„Vaša Visosti, nisam mogao da rešim taj problem ni sa 300 ili više ljudi“, odgovorio je okrivljeni.



U vezi sa akcijama Naletilićeve paravojske, Praljak je rekao da on „nikada nije video zarobljene [bosanske Muslimane] i nije imao nikakve podatke o tome da su neki zatvorenici bili odvođeni na prvu borbenu liniju, gde su morali da rade“.



„U avgustu 1993., kada sam čuo za to da izvestan broj zatvorenika radi na mostarskoj liniji razdvajanja, izdao sam naređenje da se povučemo odatle“, dodao je on.



Tim odbrane je potom predočio naređenje za povlačenje koje je potpisao Praljak.



Na pitanje sudskog veća o tome šta je učinio da bi kaznio oficira koji je zarobljenicima naredio da idu na liniju razdvajanja, Praljak je odgovorio: „Ništa.“



„Tvrdim da se to nije desilo u zoni moje odgovornosti ili u zoni odgovornosti našeg glavnog štaba. Nije bilo potrebno da mi u vezi sa time uradimo bilo šta“, kazao je on.



„Ja nisam imao nikakvu vlast ni u vojnim zatvorima, jer nisam dobijao nikakve pritužbe od svojih vojnika. Da sam dobio pritužbe od svojih vojnika, zatražio bih istragu.“



Potom je sudija Stefan Trešel zatražio dodatno pojašnjenje.



„Ne shvatam Vašu poentu, generale Praljak“, rekao je on.



„Vi prvo tvrdite kako nemate nikakva ovlašćenja ni odgovornost, a potom tvrdite da biste, da se neki od Vaših vojnika žalio, zatražili istragu. To je veoma protivrečno.“



„Nisam mogao da izdajem naređenja, ali sam mogao da zatražim istragu da su se žalili“, kazao je Praljak. „U tom slučaju, pokušao bih [da intervenišem].“



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Velma Sarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.