Tri vojske u Makedoniji
Dzipovi NATO-a, helikopteri UN-a, pa cak i makedonski vojnici, kao da su svuda, dok se povecava broj medjunarodnih snaga u ocekivanju rasporedjivanja na Kosovu. Skoplje se nada da ce dobiti velike politicke i ekonomske beneficije za svoju cvrstu saradnju
Tri vojske u Makedoniji
Dzipovi NATO-a, helikopteri UN-a, pa cak i makedonski vojnici, kao da su svuda, dok se povecava broj medjunarodnih snaga u ocekivanju rasporedjivanja na Kosovu. Skoplje se nada da ce dobiti velike politicke i ekonomske beneficije za svoju cvrstu saradnju
Na pocetku visepartijskog sistema u Makedoniji 1989. godine, jedna od prvih novih partija, Pokret za sve-albansku akciju (MAAK), je insistirala da citava Makedonija treba da postance bezcarinska zona i da treba da bude demilitarizovana. Makedonija ne bi imala svoju vojsku, a njenu bezbednost bi garantovale velike sile.
Deset godina kasnije u Makedoniji nema bezcarinske zone. Ali, drzava moze da tvrdi da ima tri vojske, od kojih svaka na svoj nacin brine o bezbednosti Makedonije.
Nije neobicno ovih dana videti (i cuti) u Skoplju helikoptere UN-a, koji vezbaju transfer ranjenika sa skopskog aerodroma Petrovec do skopske vojne bolnice. Na ulicama, mnogo je veci broj vozila NATO-a tamne maslinaste boje nego belih vozila UNPREDEP-a i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Na nekim mestima, mozete naici na vojnike u kamuflaznim uniformama koji pripadaju Vojsci Makedonije.
10 000 vojnika Vojske Makedonije jos uvek cine vojsku u nastajanju. Ona poseduje vojne kasarne koje je nasledila od Jugoslovenske narodne armije, nove uniforme, lako naoruzanje i desetinu ukrajinskih helikoptera koje je dobila na poklon u protekle dve godine, komunikacionu opremu i minobacace kalibra 105mm. Ali, ona jos uvek nema ni jedan tenk, a kamoli avion.
Oko 1 050 vojnika UNPREDEP-a nastavljaju osmatranje makedonske granice sa Albanijom, Kosovom i Srbijom. Svaki izvestaj Ujedinjenih nacija Savetu bezbednosti kojim se trazilo produzenje mandata je isticao znacaj ove misije i njen doprinos regionalnoj stabilinosti. ( Rasporedjivanje u Makedoniji je pocelo u okviru Snaga za zastitu Ujedinjenih Nacija, ili UNPROFOR-a, 1992. godine, a 1996. godine je pretvoren u posebnu misiju pod nazivom UNPREDEP). Sadasnji sestomesecni mandat istice ovog meseca, a prosle nedelje Vlada Makedonije je uputila zahtev Ujedinjenim nacijama za jos jedno sestomesecno produzenje mandata. Medjutim, uprkos razvoju dogadjaja na Kosovu, odluka Saveza bezbednosti je neizvesna. Odnosi izmedju Makedonije i Kine su se pogorsali, posto je Skoplje potpisalo protokol o uspostavljanju diplomatskih veza sa Tajvanom. Kina je pretila da ce staviti veto na bilo kakvu ekstenziju UNPREDEP-a ukoliko Makedonija ne povuce protokol.
NATO ima najveci broj vojnika na makedonskom tlu. Jedna od prvih odluka nove Vlade Makedonije proslog decembra bio je pristanak na rasporedjivanje 2 500 vojnika kao "snage za izvlacenje" koji bi bili spremni da evakuisu 200 000 posmatraca OEBS-a sa Kosova. Prvi vojnici NATO-a jos nisu bili ni stigli u Makedoniju kada je posle jednodnevne posete zemlji francuski ministar odbrane Alen Risar rekao novinarima da bi broj vojnika NATO-a mogao biti udvostrucen. Kasnije je ovo porekao. Medjutim, izvori bliski skopskoj vladi insistiraju da je postignut sporazum o 2 500 NATO trupa, i o dodatnih 2 500 ukoliko to bude neophodno. Zaista, nedavni razvoj dogadjaja na Kosovu sugerise da brojka od 5 000 NATO trupa za izvlacenje ne pretstavlja preterivanje.
Drugi visi zapadni politicki zvanicnici dali su naznake o velikom rasporedjivanju zapadnih snaga. Posle neocekivanog sastanka britanskog ministra spoljnih poslova Robina Kuka sa liderima kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom i Ademom Demacijem u Skoplju 31. januara (zbog snega u Pristini), Kuk se na kratko sastao sa svojim makedonskim kolegom Aleksandrom Dimitrovim. U izjavi koja je usledila, Dimitrov je potvrdio da su razgovarali o ulozi Makedonije u slucaju bilo kakvog angazmana NATO-a u Makedoniji. Premijer Ljubco Georgijevski je u Vasingtonu od 2-6 februara zatrazio cvrste bezbednosne garancije za Makedoniju ukoliko se situacija u regionu pogorsa. Posle sastanka sa predsednikom Klintonom, drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt i ministrom odbrane Viljemom Koenom, Georgijevski je potvrdio, "Mi smo dali logisticku podrsku u proslosti, i spremni smo da isto to ucinimo i u buducnosti."
U medjuvremenu, pre nego sto su poceli pregovori o Kosovu u Rambujeu, rasirile su se spekulacije da ce cak 30 000 trupa biti angazovano na Kosovu, a neki mediji su pomenuli jos veci broj interventhih snaga. Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana je i sam pomenuo rasporedjivanje 35 000 vojnika. Medjutim, ostaje neizvesno nacin na koji ce Makedonija biti ukljucena u neki takav aranzman, i koliko ce novih trupa biti rasporedjeno u Makedoniji.
Makedonska vlada je nastavila spoljnu politiku proslih vlasti time sto je ulazak u Evropsku uniju i NATO kao svoj prioritet. Kao clan Partnerstva za mir, Makedonija je bila aktivna i uzela ucesca u vezbama u regionu, pruzivsi centar za vojnu obuku u Krivolaku za upotrebu zapadnom savezu. Skoplje smatra svoj pristanak na rasporedjivanje NATO snaga za izvlacenje, kao i izglede da NATO zameni UNPREDEP, kao korake u pravcu pristupanja NATO-u. Takva ocekivanja su opovrgnuta nedavnim izjavama nemackog kancelara Gerharda Sredera, da se NATO nece dalje siriti posle poziva nekolicini centralnoevropskih zemalja da pristupe savezu.
Sta god bile vece politicke implikacije, mogucnost da Makedonija moze postati velika logisticka baza za NATO trupe dodatno ce zakomplikovati politiku u regionu, narocito odnose Makedonije sa Saveznom republikom Jugoslavijom. Zvanicno, izmedju dve zemlje postoje konstruktivni odnosi, ali nekoliko znacajnih problema (ukljucujuci i problem granice) ostaju nereseni, a sumnje i tenzije su u vazduhu. Prosle nedelje Demokratska partija Srba, politicka partija Srba u Makedoniji, suprotstavila se ukljucivanju Makedonije u bilo kakvu akciju protiv Jugoslavije. U medjuvremenu albanske partije u Makedoniji pozivaju na vojnu intervenciju na Kosovu i aktivno su ukljucene u akciju skupljanja humanitarne pomoci za stanovnistvo Kosova. Ako sukob na Kosovu eskalira vrlo je verovatno da ce se znacajan broj makedonskih Albanaca ukljuciti u borbu na strani kosovskih Albanaca.
Ipak, stvarni razlog za zabrinutost Makedonije je mozda manje politicki nego ekonomski. Svaka eskalacija vojnog sukoba na Kosovu, ukljucujuci i mocuge sirenje na Makedoniju, ozbiljno bi ostetila napore da se ozivi makedonska ekonomija. Ocekuje se da ce priznavanje Tajvana biti praceno milionima dolara pomoci i direktnih investicija. Vlada je takodje poslala signale o neophodnosti obezbedjivanja zapadnih investicija. Nije cudo da je vlada docekala tolike armije sa dobrodoslicom.
Iso Rusi je novinar Fokus-a u Skoplju.
