Srpska snajperska dejstva trebalo je da slome Sarajevo – tvrdi svedok
Oficir mirovnih trupa Ujedinjenih nacija opisuje artiljerijsku i snajpersku paljbu kojoj je prisustvovao.
Srpska snajperska dejstva trebalo je da slome Sarajevo – tvrdi svedok
Oficir mirovnih trupa Ujedinjenih nacija opisuje artiljerijsku i snajpersku paljbu kojoj je prisustvovao.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 773, 25. januar 2013.)
Svedok optužbe na suđenju bivšem komandantu vojske bosanskih Srba, Ratku Mladiću, rekao je protekle sedmice sudijama Haškog tribunala kako je delovalo da trupe koje su izvršile opsadu Sarajeva ne poštuju nikakve „etičke principe“.
Reč je o francuskom oficiru koji je u Sarajevu tokom 1995. – odnosno, u poslednjoj godini trajanja opsade tog grada – službovao u Zaštitnim snagama Ujedinjenih nacija (UNPROFOR).
Svedok je svoj iskaz dao pod pseudonimom RM-55, pri čemu su mu – radi zaštite identiteta – lice i glas bili iskrivljeni.
Mladiću se sudi za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“. On se tereti i za organizovanje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca.
RM-55 je već svedočio na niz haških suđenja srpskim vojnim i političkim liderima optuženim za zločine počinjene tokom opsade Sarajeva. Među njima su i general bosanskih Srba, Dragomir Milošević; glavnokomandujući vojske bivše Jugoslavije, Momčilo Perišić; kao i nekadašnji predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić.
Milošević i Perišić su osuđeni na 29, odnosno 27 godina zatvora, dok je proces protiv Karadžića još uvek u toku.
Ove sedmice je u dokazni materijal uvršten sažetak pismenog iskaza zasnovanog na tvrdnjama koje je RM-55 izneo na drugim suđenjima.
Svedok je rekao da je tokom 1995. bio zvaničnik UNPROFOR-a u Sarajevu. On je sudijama kazao i da je, dok je služio u Sarajevu, boravio „često izvan logora [UNPROFOR-a] i provodio značajnu količinu vremena u samom gradu“.
Bio je zamoljen da iznese vlastito razumevanje snajperskih dejstava bosanskih Srba.
„Pucnjava je bila krajnje nasumična i delovalo je da srpske snage nemaju nikakve etičke principe kojih bi se pridržavale“, objasnio je RM-55. „Oni su u osnovi želeli da slome grad, njegove stanovnike i njihov moral, i snajperska dejstva su u tom pogledu delovala veoma logično – bila su sredstvo za postizanje tog cilja.“
RM-55 je rekao da je bio očevidac više incidenata u kojima su učestvovali srpska artiljerija i snajperi.
Budući da se štab UNPROFOR-a nalazio nedaleko od glavne televizijske stanice u Sarajevu, svedok je mogao da opiše napad koji je 1995. bio izvršen na tu zgradu, jer ga je lično posmatrao.
„U junu 1995., mislim da je to bilo dvadeset i osmog, [video] sam kako jedna modifikovana avio-bomba, takozvana ’krmača’, pogađa zgradu televizije u Sarajevu“, kazao je on. Dodao je da se radilo o izuzetno bučnoj eksploziji, koja je nalikovala udaru voza u zgradu. Rekao je i da je bomba letela toliko sporo da se mogla videti golim okom.
Vojska bosanskih Srba je navodno gađala Sarajevo avio-bombama modifikovanim u projektile na vlastiti pogon, koji su bili ispaljivani sa zemlje.
Svedok je govorio i o napadu koji je u avgustu 1995. bio izvršen na pijacu Markale, i u kojem je poginulo četrdeset i troje ljudi, dok ih je 75 ranjeno. Reč je o incidentui koji se spominje u optužnici protiv Mladića.
RM-55 je kazao da je za vreme tog napada stajao ispred francuske ambasade, što znači da je mogao peške da ode do pijace Markale.
Rekao je da je jasno čuo eksploziju i da „nije bilo nikakve sumnje u to da ju je izazvala granata ispaljena sa dovoljnog rastojanja“.
Nakon kratkog iskaza svedoka, Mladićev branilac Branko Lukić mu je rekao da je njegovo svedočenje bilo „uglavnom zasnovano na ličnim iskazima, a ne na činjenici ili objektivnom zapažanju“.
On je svedoku pokazao fotografiju tela čoveka po imenu Vehid Komar, načinjenu u mrtvačnici. Po Lukiću, Komar se nalazi „na spisku žrtava incidenta na Markalama [iz 1995.]“.
„Da li rane na ovom telu izgledaju kao rane od od granate [minobacačke bombe]?“, pitao je Lukić.
„Ne; više liče na rane od metaka“, odgovorio je RM-55.
„A Vi još uvek tvrdite da ste čuli eksploziju minobacačke granate?“
„Da, zapravo više njih“, odgovorio je svedok, dodajući da je takođe „bilo granata koje su očigledno pale na područja u okolini pijace i u neke od bočnih ulica“.
RM-55 je sudu rekao kako mu je delovalo logično to što je otišao da pogleda mesto na kojem je bilo ubijeno najviše ljudi.
Odbrana tvrdi da su snage bosanske vlade na pijacu Markale dopremile tela ljudi koji su ubijeni na drugim lokacijama – kako bi se povećao broj navodnih žrtava i tako isprovocirali udari NATO-a na srpske položaje u okolini Sarajeva.
Lukić je nagovestio i da teza po kojoj su snage bosanskih Srba odgovorne za napad na Markale predstavlja lično mišljenje tadašnjeg komandanta UNPROFOR-a, generala Ruperta Smita (Rupert Smith), „a očito i samog svedoka“.
RM-55 je na to uzvratio: „Ja sam, u stvari, učestvovao u sastavljanju izveštaja [o napadu na Markale] i bio sam vrlo dobro upoznat sa time da postoji veliki broj mogućih opcija. Ali sve su to uzeli u obzir stručnjaci, pa smo tek nakon pažljivog razmatranja izveli konačni zaključak.“
Suđenje će se nastaviti svedočenjem generala Smita, koje će – kako se očekuje – potrajati nekoliko dana.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
