KOMENTAR: 'ESDAUN' FAKTOR
U postizbornim koalicijama ideoloski predznak imace manji znacaj nego u
KOMENTAR: 'ESDAUN' FAKTOR
U postizbornim koalicijama ideoloski predznak imace manji znacaj nego u
Pise: Majkl Dojl iz Sarajeva (BCR Br. 381, 11-nov-02)
Svetski mediji su opsirno tumacili delimicni uspeh tri najvece bosanske
nacionalisticke partije na cetvrtim opstim izborima u zemlji, odrzanim
5.oktobra, kao posmrtna zvona za nestabilnu multinacionalnu drzavu
stvorenu Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995.godine.
Takve sumorne ocene ipak su preuranjene. Poslednji izborni rezultat vise
predstavlja izraz frustracije izazvane dosadasnjom politikom, nego
optiranje za nacionalne podele. Dve partije koje su se istorijski zalagale
za separatisticki program, Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, i Srpska
demoktratska stranka, SDS, dozivele su pad ukupne podrske glasaca u odnosu
na prethodne izbore, sto je narocito dramaticno u slucaju SDS-a.
Posebno je indikativan znacajan pad ukupnog broja izaslih glasaca, sa 65
procenata u novembru 2000. na 55 procenata u oktobru 2002.
Kao sto je visoki medjunarodni predstavnik za Bosnu, Pedi Esdaun, objasnio
pred Savetom bezbednosti UN, neposredno posle prebrojavanja glasova, "ono
sto smo videli bio je glas protesta - ili, s obzirom na nizak odziv, pre
neglasanje u znak protesta - protiv politike i politicara uopste, i protiv
sporog tempa reformi."
Pravi pobednik na ovim izborima bila je bosnjacka Stranka demokratske
akcije, SDA, koja je privukla glasace koji su na izborima 2000.godine
podrzali Socijaldemokratsku partiju, SDP. Bosnjacka podrska za SDP
omogucila je pre dve godine formiranje umerene vlade "Saveza za promene"
na nivou drzave i Federacije BiH, uprkos izbornom uspehu HDZ-a i SDS-a.
Bosnjacki glasaci su ovog puta kaznili SDP iz vise razloga: od utiska o
aroganciji njenog predstavnika Zlatka Lagumdzije, preko navodne
indiferentnosti prema problemima ratnih veterana, do razocaranja izazvanog
sporim tempom ekonomskih reformi.
U svakom slucaju, puni znacaj ovih rezultata postace ocevidniji tek nakon
sto se postignu sporazumi o vladajucim koalicijama za drzavni Savet
ministara i entitetske i kantonalne administracije, sto je proces koji
moze trajati nedeljama, pa i mesecima. Pojedinacne partije i koalicije
napravljene pre izbora osvojile su vecinu u samo dva kantona.
Pored toga, ideoloske boje novih koalicija imace manji znacaj nego u
proslosti. Razlog je to sto je Esdaun odlucio da na novi nacin upotrebi
svoja ogromna ovlascenja koja ukljucuju i pravo da smenjuje izabrane
predstavnike i donosi nove zakone.
Umesto da otvoreno daje prednost umerenim snagama u odnosu na
nacionaliste, on je, da bi obezbedio efikasnije funkcionisanje zemlje,
izvrsio direktnu intervenciju.
Jedan od Esdaunovih poteza posle preuzimanja duznosti bio je zahtev da
ministri finansija u Federaciji i Republici Srpskoj, RS, podnesu ostavke
zbog korupcijskih skandala unutar carinskih sluzbi pod njihovom kontrolom.
Po nekim procenama, budzeti bosanskih entiteta godisnje gube oko 400
miliona evra zbog izbegavanja placanja carina. Kada je ministar finansija
Federacije, Nikola Grabovac, odbio da podnese ostavku, Esdaun ga je
smenio, navodeci kao razlog njegov neuspeh u "preduzimanju efikasnih mera
radi obezbedjivanja odgovarajuce zastite javnih fondova i nedovoljne brige
o reputaciji vlade i funkcije koju obavlja."
Pored toga, dok se predizborna kampanja pretvarala u konfuznu mesavinu
korupcijskih skandala i neodredjenih obecanja, visoki predstavnik izlozio
je bosanskim politicarima i gradjanstvu sopstvenu politicku platformu
neophodnu za efikasnije i odgovornije funkcionisanje vlasti,
uspostavljanje vladavine prava i poboljsavanje finansijske klime za
potencijalne investitore.
Posto je, izgleda, predvideo razocaravajuce izborne rezultate, Esdaun je
za ovu platformu, pod sloganom "Posao i pravda", obezbedio javnu podrsku
svih partija.
Esdaun je posle izbora potpisao ukupno 40 uredbi kojima se uglavnom donose
zakoni koji reformisu pravosudni i ekonomski sektor, a koje drzava,
entitetski i kantonski parlamenti, nisu uspeli da usvoje.
Ono sto je veoma znacajno, suzio je krivicni i gradjanski imunitet
izabranih zvanicnika tako da se on sada odnosi samo na "radnje izvrsene u
okviru njihovih duznosti" i objavio nameru da ulozi veto na izbor nekoliko
drzavnih i entitetskih ministara.
Svim ovim merama poslata je jasna poruka buducim vladama da ce se reforme
nastaviti, sa njima ili bez njih.
Pet nedelja posle izbora, konacna konstelacija politickih snaga i dalje je
neizvesna. U Federaciji je, cini se, na pomolu dogovor izmedju SDA, HDZ i
Partije za BiH, umerenog izdanka SDA, koju uglavnom podrzavaju Bosnjaci.
Ove tri partije imale bi gotovo dvotrecinsku vecinu u predstavnickom domu
Federacije.
Medjutim, u Republici Srpskoj, nacionalisticka vlada koja bi ukljucivala
SDS nije tako izvesna. Mada je ova partija osvojila vecinu od 83 mesta u
skupstini RS, ona ima svega 31 procenat ukupnog broja glasova, sto otvara
mogucnost za koaliciju sedam ili vise umerenih srpskih partija i partija
koje rade na nivou Federacije, a koju bi predvodio Milorad Dodik. Njegov
Savez nezavisnih socijaldemokrata je na drugom mestu sa 22 procenta
osvojenih mesta.
Kada je u pitanju drzavni Savet ministara, cini se da je dogovor koji bi
iskljucio SDS, HDZ i SDA prakticno nemoguc, buduci da ovim partijama
nedostaju samo dva glasa da bi oformile vecinu u predstavnickom domu.
Ambasador SAD, Kliford Bond - oslanjajuci se na taktiku gradjenja
internacionalnih koalicija koju je primenjivao njegov prethodnik, Tomas
Miler - pokusao je proslog ponedeljka da u Banjaluci okupi sedam umerenih
partija iz oba entiteta da bi se razgovaralo o mogucnostima za formiranje
drzavne vlade.
Moze se pretpostaviti da bi nacionalisti bili spremni da u parlamentu
podrze takvu vladu, u zamenu za garantovanu vlast u entitetima i
kantonima.
Kakva god da bude konstelacija politickih snaga koje ce nastajati u
narednim sedmicama i mesecima, one ce imati cetvorogodisnji mandat da
izvedu Bosnu na put ekonomskog prosperiteta i evropskih integracija. Lord
Esdaun je definisao standarde i program. Bosnjaci se nadaju da ce biti na
visini zadatka.
Majkl Dojl je visi politicki analiticar Medjunarodne krizne grupe u Bosni.
