Bosna: Srpski nacionalisti se reformisu?

Kada srpski nacionalisti daju umerene izjave, ostali Bosanci se pitaju sta uistinu stoji iza toga.

Srpska demokratska stranka, SDS, vladjuca nacionalisticka partija u Republici Srpskoj, RS, tvrdi da je spremna za kompromis o reformama cije je sprovodjenje nalozio Ustavni sud Bosne i Hercegovine, BiH. Medjutim, hrvatska i muslimanska zajednica u Bosni sumnjaju da se jednostavno radi o smicalici kako bi se izbegla mogucnost da medjunarodna zajednica dekretom nametne ustavne promene.

Izgleda da su u pravu. Jer, kako kaze Dragan Cavic, potpredsednik SDS-a i potpredsednik RS "SDS cini sve sto je u moci da izbegne nametnuta ustavna resenja".

Predstavnici najvecih stranaka vec dve sedmice pregovaraju o ustavnim promenama u Bosni i njenim entitetima. Ovim promenama bi trebalo sprovesti u delo odluku Ustavnog suda prema kojoj se svim etnickim grupama u Bosni moraju priznati ista prava.

Ukoliko konacni sporazum ne bude postignut do kraja ove sedmice, Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni, Vofgang Petric, mogao bi nametnuti sopstvena resenja.

Caviceva izjava usledila je posle kongresa SDS-a odrzanog 11. marta u Banja Luci. SDS je na ovom partijskom kongresu navodno zakljucio da je stranka spremna da "okrene novi list". Pa ipak, na kongresu je ponovo izabrano staro rukovodstvo SDS-a. Doduse, SDS jeste uradio nacrt novog reformskog politickog programa, ali mnogi domaci i zapadni analiticari sumnjaju u iskrenost slatkih obecanja i reci koje su se mogli cuti iz redova SDS-a.

Igor Radojicic, generalni sekretar opozicione Demokratske socijalisticke stranke u RS, kaze: "SDS je promenio svoj nastup prema medjunarodnoj zajednici pokusavajuci da stvori utisak da se radi o najkooperativnijoj stranci u RS. Pri tome, na lokalnom nivou se i dalje arogantno odnosi prema drugim partijama i obicnim ljudima".

SDS je osnovao ratni lider bosanskih Srba, Radovan Karadzic, koji se visoko kotira na poternicama Haskog tribunala. Posmatraci se pitaju da li ce takva stranka ikada smoci snage da zaista prestane sa opstrukcijom demokratskog razvoja i procesa pomirenja u Bosni i Hercegovini.

SDS je predvodio bosanske Srbe tokom citavog troipogodisnjeg rata. Ratno rukovodstvo ove stranke cini vecinu osumnjicenika za ratne zlocine u Hagu.

Posle rata, SDS je od samog pocetka uporno ometao sprovodjenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, opstruirajuci usvajanje zakonskih akata u zajednickim institucijama BiH. Ova stranka je takodje uporno odbijala da saradjuje s Hagom. Iako je Zakon o saradnji sa Tribunalom usvojen pocetkom ove godine, policija Republike Srpske nije uhapsila nijedno lice optuzeno za ratne zlocine.

U istocnoj Bosni, gde SDS uziva najvecu podrsku, samo se nekoliko bosnjackih izbeglica vratilo u svoje domove. Napadi na povratnike su uobicajeni i predstavljaju upozorenje svim raseljenim licima koji zele da se vrate u ovaj region.

Sudeci prema brojnim medijskim izvestajima, losa reputacija ove stranke skoro je dovela do zabrane njenog ucesca na izborima 2000. godine. Mnogi veruju da je upravo strah od zabrane ucesca na izborima ove 2002. godine naveo SDS da se potrudi da ostavi utisak kako se sada ponasa razumnije.

Dragan Kalinic, predsednik stranke, i potpredsednik Cavic ponovo su izabrani na iste polozaje, cemu se niko nije suprotstavio na partijskom kongresu. "Novi, realistican i pragmatican pristup u odnosu prema Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini zamenio je uobicajene stereotipe o samounistenju i zrtvovanju sto se ranije ocekivalo od SDS-a", rekao je Kalinic.

Tokom kongresa, SDS je navodno izmenio delove svog politickog programa najavljujuci da ce po prvi put izaci na izbore i u Federaciji BiH. Pored toga, u stranackom programu, koji se u proslosti iskljucivo odnosio na bosanske Srbe, sada se pominju "konstitutivni narodi". To ukazuje da je ova stranka mozda spremna da uzme u obzir i prava drugih zajednica.

Kriticari, medjutim, tvrde da ponovni izbor clanova stranke iz ratnog doba, poput Kalinica, ukazuje da SDS ostaje cvrsto na pozicijama nacionalizma i opstrukcije. Mnogi politicki analiticari veruju da SDS prosto nije u stanju da podrzi Dejtonski sporazum.

Sam Kalinic je, pre i posle rata, bio jedan od najblizih Karadzicevih saradnika. Na pocetku sukoba, on se otvoreno zalagao za bombardovanje Sarajeva i druge napade na pripadnike drugih etnickih zajednica. "Sve dok se neprijatelj (bosanski Muslimani i Hrvati) vojno ne porazi i slomi, a to naravno podrazumeva likvidaciju njihovih kljucnih ljudi, ja se zalazem za vojnu opciju", rekao je Kalinic na zasedanju skupstine RS u maju 1992. Posle okoncanja sukoba, Kalinic je bio predsednik entitetskog parlamenta.

Kriticari ukazuju na cinjenicu da je i posle stranackog kongresa SDS zadrzao vise od polovine svog clanstva iz perioda kada je besneo rat u Bosni. "Stara ekstremna frakcija zadrzala je kljucne pozicije", kaze Rajko Vasic, portparol opozicionog Saveza nezavisnih socijaldemokrata. "Ova frakcija zastupa nedemokratske principe u vrsenju vlasti na osnovu smernica koje je zacrtao Radovan Karadzic".

Koje su prave namere SDS-a, pitanje je od sustinske vaznosti za ostatak Bosne i Hercegovine. Izbori odrzani 2000. godine pokazali su da ova stranka jos uvek uziva veliku popularnost kod vecine bosanskih Srba, pogotovo u seoskim podrucjima.

SDS je uspeo da postavi svoje ljude na glavne polozaje u policiji i medijima RS sto cesto koristi protiv svojih politickih protivnika.

Slucaj koji se sada navodi kao primer brutalnosti SDS-a je nedavno ubistvo Rista Jugovica, istaknutog direktora osiguravajuceg drustva. Jugovica je ubio neidentifikovani napadac na Palama. Risto Jugovic je bio jedan od osnivaca SDS-a, ali je stranku napustio 1994. godine posle sukoba sa Karadzicem zbog korupcije i ratnog profiterstva.

Cak i pre izbora 2000. godine, lokalni i medjunarodni zvanicnici vrsili su pritisak na medjunarodne posrednike da preduzmu energicnije mere protiv SDS-a i drugih radikalnih nacionalista. Nedavne izjave iz Ureda visokog predstavnika ukazuju da je medjunarodna zajednica spremna da SDS-u pruzi jos jednu sansu. "Ono sto je vazno jeste da SDS pokaze da je u stanju da sprovodi reforme", rekao je portparol Ureda visokog predstavnika Oleg Milisic.

Dragan Jerinic je urednik banjaluckih "Nezavisnih novina".