Sudija osporava diskvalifikaciju iz slučaja Šešelj

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 6 September, 2013

The link has been copied

Sudija Frederik Harhof (Frederik Harhoff) doveo je u pitanje prošlosedmičnu odluku kojom je diskvalifikovan iz haškog suđenja srbijanskom nacionalističkom političaru, Vojislavu Šešelju. On tvrdi da je pre donošenja te odluke trebalo razmotriti i njegove stavove, kao i komentare njegovog kolege-sudije.

Sudija Harhof, koji je bio član sudskog veća u dugotrajnom postupku koji se vodi protiv Šešelja, diskvalifikovan je prošle sedmice nakon što je specijalni panel sačinjen od njegovih kolega zaključio kako je u mejlu kojeg je poslao u junu "ispoljio pristrasnost". (Više o samoj odluci i njenim posledicama po suđenje vidi u tekstu "Neizvesnost u slučaju Šešelj nakon izuzeća sudije".)

U pravoj bujici aktivnosti, koje su usledile nakon diskvalifikacije, sudija Harhof je u podnesku koji je podneo 3. septembra naveo kako je, nakon što je u julu bio podnet zahtev za njegovu diskvalifikaciuju, "razgovarao" sa predsedavajućim u tom sudskom postupku, sudijom Žan-Klodom Antonetijem (Jean-Claude Antonetti), te da je priložio i memorandum u kojem je izneo svoje stavove.

Izveštaj o tome, koji je sačinio sudija Antoneti, predat je – zajedno sa memorandumom sudije Harhofa – potpredsedniku Tribunala, sudiji Karmelu Agijusu (Carmel Agius).

Upravo je sudija Agijus imenovao panel koji je razmatrao zahtev za diskvalifikacijom.

Sudija Harhof zapaža da je, sudeći po izdvojenom mišljenju kineskog sudije Liuja Dakuna (Daqun Liu), odluka o njegovoj diskvalifikaciji "počivala isključivo na dokazu" u vidu mejla, dok izveštaj i memorandum nisu uzimani u obzir. On je naveo i da, prema pravilima Tribunala, ti dodatni materijali takođe treba da budu procenjeni, kao i da treba razmotriti i njegove lične stavove.

"Ostali međunarodni krivični tribunali poštuju pravo na učešće u postupku diskvalifikacije koji je pokrenut protiv nekoga . . . U ovom slučaju, međutim, panel nije razmatrao ni stavove predsedavajućeg sudije, ni moje stavove", piše sudija Harhof. "Odluka da budem diskvalifikovan iz slučaja Šešelj direktno se odražava na lične i profesionalne obaveze koje kao sudija imam prema ovom tribunalu. Stoga bi, po bilo kom standardu pravne procedure, imao pravo na to da moji stavovi budu razmotreni i uzeti u obzir od strane sudija iz panela. Prema tome, ja bih takođe izašao pred veće kako bih zatražio pojašnjenje odluke koju je ono donelo."

U međuvremenu, sudija Antoneti podneo je vlastiti "hitan zahtev" za pojašnjenje – kako panelu, tako i potpredsedniku Tribunala. Osim toga, otpečatio je i memorandum koji je sudija Harhof napisao u julu.

U tom dokumentu, sudija Harhof saopštava da je njegov mejl bio "potpuno privatan i da nije nameravao da ga objavi", te da je neko tu poruku prosledio danskom dnevnom listu BT, koji je "odlučio da ga štampa protivno mojoj volji".

U tom mejlu, on tvrdi da je predsednik Tribunala, sudija Teodor Meron (Theodor Meron) vršio "stalan pritisak" na kolege tako što ih je "navodio na pomisao da je odlučan da se izbori za oslobađanje" hrvatskog generala Anta Gotovine i bivšeg komandanta jugoslovenske vojske, Momčila Perišića.

U julskom memorandumu, sudija Harhof je saopštio da se zapravo radilo o drugom mejlu koji je na tu temu poslao – prvi je sadržavao dva članka, iz Njujork Tajmsa (New York Times) i Ekonomista (Economist), u kojima su "postavljena pitanja razloga" za oslobađanja u slučajevima Gotovina i Perišić, kao i u slučaju bivših obaveštajnih zvaničnika Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića.

U tim novinskim člancima, tvrdi Harhof, "nagoveštena je mogućnost da je Tribunal pod uticajem stranih država koje će verovatno sudelovati u nekim budućim sukobima".

"Ja sam samo pokušao sam da shvatim kome bi moglo da bude u interesu prilagođavanje sudske prakse Tribunala u utvrđivanju odgovornosti visokih vojnih zvaničnika, pretpostavivši da su ta prilagođavanja najverovatnije bila rezultat uticaja od strane nekih izvora koji su izvan Tribunala", kaže sudija Harhof u memorandumu.

U nastavku tvrdi da je "direktan odgovor na to pitanje glasio da bi to mogli biti vojni establišmenti ’dominantnih zemalja’, poput SAD-a i Izraela".

Razlog za to je, kako je rekao, okolnost da su te dve zemlje trenutno umešane u "oružane konflikte" i nije im po volji da se međunarodno pravo razvija na način koji bi mogao rezultirati time da i njihovi generali budu osuđeni – osim ukoliko nisu "aktivno učestvovali u zločinima sa zajedničkim ciljem, ili ih ’direktno usmeravali’ kao saučesnici".

"Dopustio sam mogućnost da je naš predsednik nekako prihvatio tu sklonost ka pooštravanju uslova za krivičnu zakonsku odgovornost za generale, ali sam dodao da nikada nećemo saznati da je takvog uticaja ikada bilo."

On je naglasio da u mejlu "nema ni pomena o gospodinu Šešelju, niti se spominje njegovo suđenje".

"Nemam, niti sam ikada imao, bilo kakav lični interes u procesu protiv okrivljenog [Šešelja], a i ni sa njim, ni sa bilo kim drugim nisam povezan na način da to ugrožava moju nepristrasnost u tom slučaju. Stoga ne verujem da moj mejl sadrži bilo kakav element koji bi mogao da izazove sumnju u moju nepristrasnost na tom suđenju", napisao je Harhof.

Potpredsednik Agijus je najpre 3. septembra saopštio odluku da neće imenovati novog sudiju u veće koje sudi Šešelju sve dok se preostale sudije ne dogovore sa optuženim o tome da li će "ispočetka razmatrati slučaj ili nastaviti postupak".

Međutim, sutradan je sudija Agijus obustavio sve aktivnosti zbog podnesaka sudije Harhofa, sudije Antonetija, kao i zahteva tužilaštva da se preispita odluka o diskvalifikaciji. Pre no što bilo šta bude preduzeto, ti predlozi će morati da budu razmotreni.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.