Neizvesnost u slučaju Šešelj nakon izuzeća sudije
Pošto je sudija diskvalifikovan, Tribunal mora da odluči šta treba da se desi u postupku protiv srbijanskog političara.
Neizvesnost u slučaju Šešelj nakon izuzeća sudije
Pošto je sudija diskvalifikovan, Tribunal mora da odluči šta treba da se desi u postupku protiv srbijanskog političara.
Danski sudija Haškog tribunala diskvalifikovan je nakon što je tročlani sudijski panel zaključio da je jedan njegov privatni mejl, koji se naknadno pojavio u štampi, predstavljao "ispoljavanje pristrasnosti".
Budući da je sudija Frederik Harhof (Frederik Harhoff) bio član veća na dugotrajnom suđenju srbijanskom nacionalističkom političaru Vojislavu Šešelju, njegova diskvalifikacija će se najdirektnije odraziti upravo na taj proces. To suđenje je okončano, izricanje presude je zakazano za 30. oktobar – ali su taj datum, pa i čitav slučaj, sada dovedeni u pitanje.
Potpredsednik Tribunala, sudija Karmel Agijus (Carmel Agius), moraće da odluči šta će se desiti u svetlu izuzeća sudije Harhofa. Pravni eksperti kažu da postoje sledeće opcije: imenovanje drugog sudije, organizovanje novog suđenja i poništavanje čitavog slučaja na temelju toga što je proces bio manjkav.
"Ovo je košmarni scenario po mnogo osnova", kazao je Luka Mišetić, branilac koji je pred Tribunalom zastupao hrvatskog generala Antu Gotovinu.
Problem je nastao u junu, kada je sada već zloglasna elektronska poruka sudije Harhofa procurila u danske medije. U njoj je on kritikovao kontroverzna oslobađanja Gotovine i njegovog saoptuženika, Mladena Markača, kao i komandanta jugoslovenske vojske Miodraga Perišića, te srbijanskih bezbednosnih zvaničnika, Jovice Stanišića i Franka Simatovića.
U toj poruci, poslatoj na 56 elektronskih adresa, kaže se i da je predsednik Haškog tribunala, američki sudija Teodor Meron (Theodor Meron), vršio "stalan pritisak" na kolege tako što ih je "navodio na pomisao da je odlučan da se izbori za oslobađanje" Gotovine i Perišića.
"Poslednje presude su kod mene izazvale duboku profesionalnu i moralnu dilemu, koju do sada nisam iskusio", kaže se u tom mejlu. "Najgora od svega je sumnja da su neke moje kolege izložene kratkovidom političkom pritisku – što u potpunosti menja pretpostavke mog posla, koji bi trebalo da služi principima razuma i pravde."
(Za prve reakcije na mejl, vidi tekst „Haški tribunal neće komentarisati obelodanjeno pismo“.)
Nedugo po objavljivanju tog pisma, Šešelj je – budući da se brani samostalno – podneo zahtev za izuzećem sudije Harhofa u nastavku sudskog postupka koji se vodi protiv njega.
Za razmatranje Šešeljevog zahteva imenovan je specijalni, tročlani sudijski panel, koji je 28. avgusta većinom glasova zaključio da je sudija Harhof "ispoljio pristrasnost u prilog osude kakvu bi razumni posmatrač, adekvatno obavešten, mogao razumno smatrati pristrasnošću", te da je "pretpostavka nepristrasnosti osporena".
Sudija Meron nije želeo da se bavi ovim pitanjem, tako da će sudija Agijus, kao potpredsednik Tribunala, morati da odluči kako će se nastaviti slučaj Šešelj.
Ograničen broj mogućnosti dodatno se komplikuje činjenicom da Šešelj u pritvoru boravi već deset godina.
Njemu se po devet tačaka optužnice sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, i to zbog zlodela koja su – u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine proteraju ne-Srbi – počinjena u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993.
Suđenje je trebalo da počne 2006., ali je bilo odloženo za skoro godinu dana zato što je okrivljeni stupio u štrajk glađu. Nakon što je u novembru 2007. napokon započeo, proces je u više navrata bio odlagan na duži rok. Uporedo sa time, Šešelju se sudilo za nepoštovanje suda, i on je tri puta osuđen zbog obelodanjivanja ličnih podataka zaštićenih svedoka.
Po rečima advokata Mišetića, udaljavanje sudije Harhofa iz ovog slučaja znači da Šešelj "sada zbilja može legitimno da tvrdi kako mu je prekršeno pravo na brzo suđenje".
"Ranije ste mogli da kažete kako je to bila njegova vlastita taktika odlaganja. A sada on može da kaže: ’Dali ste mi sudiju koji je pristrasan i ne možete me držati još 18 meseci ili dve godine zbog grešaka koje svi vi činite", rekao je Mišetić.
Profesor međunarodnog prava na holandskom Univerzitetu Lejden, Dov Džejkobs (Dov Jacobs), kaže da će Šešelj verovatno predati podnesak u kojem će tvrditi da se desila "zloupotreba procesa", kako bi slučaj bio u potpunosti odbačen.
"Logika bi bila ta da je suđenje završeno i da se Šešelj oslobađa. Svaki razuman standard pravičnog suđenja i propisanog postupka značio bi da je, ukoliko proces propadne posle deset godina, potpuno nepravično da bude iznova započet", kazao je Džejkobs.
Osim što je sporna sa stanovišta pravičnosti, mogućnost sasvim novog suđenja bila bi – po Mišetićevim rečima – "užasna".
"Pokušaj da se to objasni Savetu bezbednosti [Ujedinjenih nacija] je gotovo nezamisliv. Njegovo pravo na brzo suđenje bi zasigurno bilo prekršeno", kazao je advokat. "Oni ni na koji način ne mogu dati oblik ili formu slučaju koji će trajati 15 godina. Po meni to nije moguće. Oni će ili imenovati novog sudiju, ili odbaciti optužbe. U ovom trenutku ja ne vidim treću mogućnost."
Pravila Tribunala predviđaju da sudija može biti zamenjen ukoliko se za njega ili nju zaključi da je pristrasan. Ali, situacija u kojoj je sudija diskvalifikovan svega dva meseca pre izricanja presude je bez presedana. Imenovanje novog sudije bi gotovo sigurno još jednom usporilo proces, možda i na duži rok.
"Čak i ukoliko sutra postavite novog sudiju, taj sudija će morati da potvrdi makar to da je pročitao svaki transkript i da je gledao svaki video-zapis sa suđenja. Pa onda računajte koliko bi to moglo da potraje. Sudiji bi za to verovatno trebalo barem godinu dana", kazao je Mišetić.
Zaključak da je Harhof ispoljio pristrasnost mogao bi da ima ozbiljne posledice i po druge slučajeve.
Advokati bivšeg zvaničnika policije bosansko-hercegovačkih Srba, Miće Stanišića – koga je u martu na 22 godine zatvora osudilo veće u čijem je sastavu bio Harhof – već su zatražili da tokom žalbenog procesa kao novi dokaz prilože i sudijino pismo.
A u junu su advokati udovice i dece pokojnog komandanta bosansko-hercegovačke vojske, Rasima Delića, uputili zahtev da njegova osuda bude "preispitana" po osnovu toga što je jedan od članova veća bio i sudija Harhof.
Delić se žalio na trogodišnju zatvorsku kaznu koja mu je 2008. bila izrečena zbog toga što, kao ratni komandant snaga bosanske vlade, nije sprečio ili kaznio okrutno postupanje nad srpskim zarobljenicima. Saslušanje je održano u januaru 2010., ali je Delić umro u aprilu iste godine, pre no što je doneta presuda. Time je, uprkos prigovorima osuđenikovih advokata, žalbeni proces bio u potpunosti okončan.
U svom junskom zahtevu, advokati tvrde kako "odsustvo nepristrasnosti i integriteta" kod sudije Harhofa predstavlja novu činjenicu "koja je mogla da bude odlučan faktor pri donošenju odluke da se Delić osudi".
"Objavljivanje pisma sudije Harhofa nedvosmisleno je dovelo do značajnog ugožavanja ugleda Tribunala i rizika od gubljenja poverenja u rad Tribunala", naveli su advokati podnesku. "Stoga je žalbeno veće odgovorno za ublažavanje posledica koje su proistekle iz moguće pristrasnosti sudije Harhofa. Jedini način da se ova situacija izbegne bio bi da se donese žalbena presuda za ovaj slučaj, ili da se ukine prvostepena presuda."
Na potezu je sada žalbeno veće.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
