Makedonija: Predizborna Kampanja Odlaze Reforme

Politicka trvenja oko makedonskog mirovnog plana se intenziviraju uoci opstih izbora sto, dodatno odlaze implementaciju mirovnog sporazuma. Strahuje se da bi ovo novo odlaganje moglo dovesti do izbijanja etnickog nasilja koje je potresalo Makedoniju tokom veceg dela ove godine.

Ohridskim sporazumom, koji je Sobranje ratifikovalo 17. novembra, trebalo bi razvejati strah albanske manjine u Makedoniji od diskriminacije. Ovaj sporazum predvidja reformu lokalne samouprave, policije i skupstine; siru upotrebu albanskog jezika kao i povratak izbeglica svojim domovima.

Iako su se obavezali da ce ispuniti svoje obaveze, politicari iz svih stranaka su opet pokrenuli raspravu o kljucnim tackama sporazuma, cime opstruiraju sprovodjenje. Jos uvek nema dogovora o reformi lokalne samouprave i plana za popis stanovnistva koji je trebalo usvojiti u oktobru.

Problem je, izgleda, u tome sto se neke makedonske politicke partije plase da bi mogle izgubiti svoje potencijalne glasace uoci opstih izbora sledece godine ukoliko iskazu previse entuzijazma za implementaciju sporazuma, s obzirom na to da su mnoge odredbe sporazuma nepopularne medju Makedoncima.

Zabrinutost zbog nepovoljnog uticaja predstojecih izbora, jedne od kljucnih odredbi sporazuma, na napore da se sprovede mirovni plan je nagnala predsednika makedonskog parlamenta Stojana Andova da ove nedelje saopsti da ce pomeriti datum odrzavanja opstih izbora zakazanih za februar mesec 2002.

Problemi koji otezavaju implementaciju odredbi sporazuma su veoma slicni problemima zbog kojih se kasnilo sa potpisivanjem sporazuma. Bila je neophodna visemesecna intenzivna rasprava izmedju razlicitih politickih stranaka da bi se doslo do sporazuma, i to tek posle snaznog medjunarodnog pritiska.

Sada, medjutim, umesto da se angazuju na sprovodjenju sporazuma, cini se da politicari dizu ruke od zadatka na koji su se obavezali. Oni su se, zapravo, okrenuli raspravama i medjusobnim svadjama o tome kako izleciti zemlju od njenih boljki sto analiticari ocenjuju kao neskriveno agitovanje u okviru predizborne kampanje.

Dobar primer ovakvih politickih trvenja je odluka Socijaldemokratske unije Makedonije, SDSM, da napusti vladu ubrzo nakon ratifikacije sporazuma u Sobranju. Mnogi posmatraci veruju da je ova stranka napustila vladajucu koaliciju da bi se pripremila za izbore.

Ovaj potez je inicirao buru protesta u javnosti. Premijer Ljupco Georgijevski je optuzio SDSM za izbegavanje odgovornosti za sprovodjenje mirovnog sporazuma. Cedo Kralevski, sef poslanicke grupe VMRO-DPMNE, izjavio je da se ova partija "ponela detinjasto u pokusaju da stekne vecu popularnost".

Do sada je malo toga uradjeno na sprovodjenju sporazuma. Stavise, cini se da je malo politicke volje za to.

Nezvanicni izvori tvrde da su stranke postigle konsenzus da se o okasnelim reformama lokalne samouprave raspravlja u skupstini sledece nedelje. Ali teze ce ici sa drugim elementima sporazuma, kao sto je povratak raseljenih lica.

Svako dalje kasnjenje u implementaciji odredbi sporazuma moglo bi dovesti do ponovnog izbijanja oruzanih sukoba. Reklo bi se da politicari misle da vredi preuzeti taj rizik radi ostvarenja njihovih predizbornih ambicija.

Gordana Stojanovska Icevska je zamenik glavnog i odgovornog urednika skopskog nedeljnika "Kapital".