Na Rubu Konfrontacije

Crna Gora i dalje vrsi pritisak da se redefinisu odnosi unutar federacije sa Srbijom, istovremeno priznajuci da se Beograd ne obazire na njene zahteve. Podgorica, u medjuvremenu, optuzuje Srbiju da je proslog proleca, u toku rata na Kosovu, pripremala vojni udar.

U utorak, na zasedanju crnogorskog parlamenta, receno je da je Srbija efektivno odbacila direktne pregovore o buducim odnosima unutar federacije. Ovo se pitanje jednostavno prebacilo u nadleznost Saveznog parlamenta, ciju vlast podgoricka vlada ne priznaje.

Ova najava dosla je dan posto je crnogorski javni tuzilac optuzio jugoslovenskog premijera Momira Bulatovica da je pripremao vojni udar za vreme vazdusnih NATO napada.

"Platforma crnogorske vlade o redefinisanju odnosa sa Srbijom bazira se na uslovima potpune jednakosti dve republike, demokratiji i otvorenosti prema svetu", rekao je ove nedelje crnogorski predsednik Milo Djukanovic, sve cesci kriticar jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.

Crna Gora je 5. avgusta razmatrala plan o reviziji odnosa sa Srbijom, po kome ce joj biti dopusteno da vodi sopstvenu monetarnu i fiskalnu politiku, spoljnu politiku i vojsku. Iako se plan granici sa secesijom i nezavisnoscu, Podgorica je jasno stavila do znanja da ga nece iskljuciti kao mogucnost, sve dok Beograd odbacuje pregovore.

Kao posledica ovog sve vise nezavisnog stava, napetost izmedju dve strane dobija nove razmere. Ponovo je u igri optuzba da je Beograd kovao plan da upotrebi vojsku sa ciljem da ucutka crnogorske nezavisne medije.

Lider Srpskog pokreta obnove, Vuk Draskovic, tvrdi da je njegova licna intervencija odvratila Beograd od te namere. Ali izvori bliski beogradskom rukovodstvu su pripisali neuspeh te zamisli raskolu izmedju srpske i crnogorske struje unutar vladajuce Socijalisticke partije.

Sta god je i ko god je osujetio ovaj plan, "politicka sila u Beogradu jos uvek zeli istu stvar", rekao je crnogorski premijer, Filip Vujanovic nezavisnom dnevnom listu"Vijesti", "ali ocigledno je da u tome nece uspeti".

Javni tuzilac Crne Gore je u ponedeljak podigao optuzbu protiv Bulatovica da je pripremanjem navodnog vojnog udara, "vodio akciju koja je predstavljala opasnost po drzavu". Ocekuje ce da ce ove optuzbe biti odbacene na sudu u Beogradu.

Vlast u Podgorici ne priznaje Bulatovica, bivseg crnogorskog predsednika, za saveznog premijera.

U medjuvremenu, beogradske snage se i dalje obrusavaju na ovu malu primorsku republiku. Vujanovic je izjavio da vojni izvori objavljuju povecanu prisutnost vojno-policijskih jedinica, ukljucujuci i specijalne jedinice za sabotazu, anti-gerilska i anti-teroristicka dejstva.

Pod direktnom komandom odeljenja za bezbednost VJ, ove jedinice su van kontrole Podgorice, cija paramilitarna policija nije dorasla beogradskom protivniku. Istovremeno, rezimske dnevne novine "Nedeljni Telegraf" poigravaju se vestima da je Djukanovic stvorio licnu vojsku kako bi se istakla opasnost koju on predstavlja za federaciju.

Izvori bliski socijalistima kazu da se Milosevic pritajio kako bi procenio situaciju na domacem tlu, pre nego sto odabere sledecu metu. Istovremeno vojni komandanti prete da ce izazvati NATO na Kosovu. Komandant NATO snaga, general Wesley Clark, upozorava da je Beograd spreman upotrebiti silu da bi obezbedio Djukanovicev odlazak.

Koliko su tacne ove izjave? Sta su prave namere Beograda?

Aktivnosti jugoslovenske vojske u Crnoj Gori su pod nadleznoscu Drugog armijskog korpusa kojim komanduje general Mile Obradovic,lojalan politickom i vojnom rukovodstvu iz Beograda.

Snage VJ u Crnoj Gori sastoje se iz podgoricke motorizovane brigade kojom je nekad rukovodio Veselin Sljivancanin, optuzen od Haskog suda za ratne zlocine zbog svoje uloge u bombardovanju hrvatskog grada Vukovara 1991.godine. Zatim je tu Niksicka brigada kao i 83. motorizovana brigada jugoslovenske mornarice.

Naoruzanje ovih jedinica sastoji se iz starih ali snaznih modela tenkova T-55, obezbedjuju ih lake pesadijske trupe i artiljerija, granate od sesdeset i stodvadeset milimetara, mobilne Sagger antitenkovske i SA-7 antiavionske rakete.

Vojni strucnjaci medjutim smatraju da ove snage nisu prigodne za ofanzivna dejstva protiv Djukanoviceve paramilitarne policije.

Izvor IWPR u Jugoslovenskoj armiji kaze da bi se drugi armijski korpus suocio sa vise problema, ne samo poteskocama upotrebe teskog naoruzanja na crnogorskom planinskom terenu. Crna Gora je predstavljala vojnu prepreku raznim zavojevacima kroz istoriju. Stoga bi se ishod vojne operacije oslanjao na jedinice koje su najslabije u okviru rasporedjenih vojnih snagana pesadiju.

Pominju se paralele sa ratom u Sloveniji koji je VJ vrlo brzo izgubila 1991.godine. Govori se o mogucnosti da veliki broj mladjih oficira jugoslovenske armije, sa sluzbom u drugom korpusu, jednostavno odbiju izdata naredjenja. Alternativno resenje je da armija dovede trupe Treceg korpusa koje su ucestvovale u krvavim borbama na Kosovu, ukoliko se moze ocekivati da ce ove jedinice slusati naredjenja i boriti se u gradjanskom ratu sa Crnom Gorom.

Srpski porazi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i sada na Kosovu, zajedno za nemogucnoscu Beograda da plati dnevnice i plate ostetili su moral vojske. Napad na Podgoricu, koju NATO smatra zapadnim saveznikom, doveo bi snage Alijanse kopnom i vazduhom sa Kosova.

To ne znaci da Beograd nece upotrebiti svoju staru taktiku izazvanja unutrasnjih podela u Crnoj Gori. Alternativa upotrebe jedinica VJ bila bi rasporedjivanje saveznih policijskih snaga.

Savezna policija stvorena je iz redova Socijalisticke partije, u vreme kada je Milosevic sumnjao u lojalnost vojske. Paramilitarna policija dobro je snabdevena, bolje i na vreme placena. Ona poseduje pokretno naoruzanje koje je iste jacine kao oruzje VJ.

Ne samo to, ovi odredi nisu vojne jedinice i ne potpadaju pod direktnu komandu Obradovica, ali kao i za vreme operacija na Kosovu, one su pod kontrolom Saveznog ministarstva unutrasnjih poslova i samog Bulatovica.

Dejan Sunter je novinar agencije VIP iz Beograda.