Saslušanje o zločincima iz sastava policije bosanskih Srba

Velma Šarić

IWPR-trained journalist

Tuesday, 15 June, 2010

The link has been copied

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 649, 14. jun 2010.)

Jedan svedok tužilaštva je, na suđenju dvojici bivših zvaničnika policije bosanskih Srba, prošle sedmice pred Haškim tribunalom rekao kako je jedan od okrivljenih – Mićo Stanišić – učinio sve što je mogao da istraži zločine i kazni počinitelje iz redova policije.

Bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS) za pravna i kadrovska pitanja, Radomir Njeguš, svedočio je u postupku protiv Stanišića i Stojana Župljanina, koji su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno raseljavanje ne-Srba sa teritorije koja je trebalo da postane deo srpske države.

Okrivljeni se terete za zločine počinjene od 1. aprila do 31. decembra 1992. u opštinama širom Bosne i Hercegovine (BiH).

Župljanin je 1994. postao savetnik predsednika bosanskih Srba i haškog optuženika, Radovana Karadžića, a optužen je za istrebljenje, ubijanje, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj BiH, u periodu od aprila do decembra 1992.

Stanišić je optužen za ubistvo, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i zbog toga što nije sprečio ili kaznio zločine koje su počinili njegovi potčinjeni. U optužnici se navodi da je on u aprilu 1992. imenovan za ministra novoformiranog Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) bosanskih Srba.

Među zločinima koji se pripisuju optuženicima su progon, istrebljenje, ubijanje, mučenje, nehumano postupanje i deportacija, kao zločini protiv čovečnosti; te ubijanje, mučenje i okrutno postupanje, kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Njeguš je ove sedmice svedočio o sastanku koji su čelnici Centra službi bezbednosti (CSB) 20. avgusta 1992. održali u Trebinju (jugoistočna Hercegovina).

Prema zapisnicima sa tog sastanka, koje je Stanišić potpisao i koji su ove sedmice uvršteni u dokaze, tom prilikom se raspravljalo i o hapšenjima Muslimana, kao i o zločinačkom ponašanju pojedinih pripadnika policije bosanskih Srba.

Tužilaštvo Stanišića, između ostalog, tereti da je bio upoznat sa time da su lica koja su mu bila potčinjena činila zločine – ali da nije naredio istrage, niti kaznio počinitelje.

Tužiteljka Džoana Korner (Joanna Korner) je rekla da su učesnici sastanka bili informisani o hapšenju 140 muslimanskih muškaraca u opštini Bileća.

„G. Savić iz trebinjskog CSB-a kazao je da je 140 vojno sposobnih Muslimana uhapšeno u Bileći i da je jedino predstavnicima Crvenog krsta bilo odobreno da ih posete. Da li ste razumeli razloge zbog kojih su ti Muslimani pritvoreni? Samo zbog toga što su bili vojno sposobni?“, pitala je ona svedoka.

„Njegove reči nismo razumeli u smislu da su oni uhapšeni samo zbog toga što su Muslimani ili Bošnjaci, nego zato što su vojno sposobni, pa pretpostavljam da je to i kontekst u kojem je to bilo uvedeno u zapisnik“, odgovorio je svedok.

Dodao je i da su „zvaničnici na sastanku u Trebinju verovatno pitali šta se dešava sa uhapšenim ljudima, pa takođe pretpostavljam da su nakon tog sastanka doneti i neki konkrertni zaključci koji je trebalo da nam pomognu da prevaziđemo te probleme“. Njeguš je rekao da su hapšenja „verovatno bila shvaćena kao potencijalni problem“.

Kornerova je potom rekla kako je Stanišić na istom sastanku ukazao i na to da su se u MUP RS-a infiltrirali pojedinci sa kriminalnom prošlošću, koji narušavaju ugled policije.

„Pogledajmo rezime ministrove beleške. On kaže da su se u policijske vlasti infiltrirali ljudi koji – svojim kriminalnim ponašanjem – narušavaju ugled [policije] i da se toga moramo osloboditi“, rekla je Kornerova, citirajući zapisnik. Potom je svedoka pitala da li zna za to da su u MUP-u „postojali pojedinci sa zločinačkim . . . ponašanjem“.

„Na početku rata, rezervnom sastavu policije se priključio manji broj ljudi kojima tamo nije bilo mesto“, odgovorio je Njeguš.

„Da li ste za to znali mnogo pre avgusta 1992.?“, pitala je tužiteljka.

„Naravno da jesmo“, odgovorio je svedok, dodajući da je Stanišić učinio „sve što je mogao“ da MUP RS-a očisti od zločinačkih elemenata koji su mu se priključili.

„Sve što je moglo biti učinjeno u takvom vremenu – učinjeno je. Kao ministar, on je na svakom od tih sastanaka insistirao na nekoliko stvari, uključujući to da se iz policije uklone ljudi kojima u njoj nije mesto“, kazao je Njeguš.

On je pojasnio da je Stanišić „insistirao na svakom sastanku, ali i mimo zvaničnih sastanaka, da se njegovi nalozi sprovedu“.

„Šta je drugo ministar mogao da uradi izuzev da izda naredbu i da očekuje od svojih potčinjenih da je sprovedu“, dodao je svedok.

Tužiteljka je potom zamolila Njeguša da navede koje je mere Stanišić preduzeo kako bi osigurao da pojedinci sa krivičnim dosijeom budu uklonjeni iz MUP-a ili krivično gonjeni.

„Mislite više od toga? Ne znam šta je još mogao da učini“, odgovorio je Njeguš.

„Sastanak je održan 20. avgusta. Jeste li čuli za ubistva na Korićanskim Stijenama, koja su usledila neposredno posle tog sastanka?“, pitala je tužiteljka.

U optužnici protiv Stanišića i Župljanina navedeno je kako je 21. avgusta 1992. na Korićanskim Stijenama, prilikom prebacivanja iz logora Trnopolje, bilo ubijeno preko 200 Bošnjaka.

Svedok je sudijama rekao da je za taj „stravičan događaj“ saznao tek po okončanju rata.

U to vreme nisam znao za to i verujem da ni najveći deo našeg [policijskog] kadra nije bio upoznat s time“, kazao je Njeguš.

Stanišić se predao u martu 2005., dok su Župljanina, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu, srbijanske vlasti uhapsile 10. juna 2008.

Optužnice su im spojene u septembru 2008., a obojica su izjavili da se ne osećaju krivima ni po jednoj tački. Sudski proces je počeo u septembru 2009.

Suđenje se nastavlja ove sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.