Stav Vasingtona prema medjunarodnim krivicnom sudu je bolan, ali ispravan
Razlike izmedju EU i SAD oko Medjunarodnog krivicnog suda uzasnule su balkanske drzave, ali Vasington je u pravu.
Stav Vasingtona prema medjunarodnim krivicnom sudu je bolan, ali ispravan
Razlike izmedju EU i SAD oko Medjunarodnog krivicnog suda uzasnule su balkanske drzave, ali Vasington je u pravu.
Mada Sjedinjene Drzave i Evropa jos uvek pokusavaju da prevazidju neslaganja do kojih je doslo zbog rata u Iraku, na pomolu je nova bura u medjusobnim odnosima. Pod pritiskom Vasingtona, ukljucujuci pretnje obustavljanjem vojne pomoci, 42 zemlje sirom sveta su pristale da ne izrucuju americke gradjane Medjunarodnom krivicnom sudu u Hagu, ICC, ciji je statut potpisalo 139 drzava (a 90 ih je vec ratifikovalo sporazum). Evropska Unija, koja americko ponasanje smatra podrivanjem autoriteta medjunarodnog suda, uzvraca jakim pritiskom sa svoje strane.
Sukob izmedju Evrope i Amerike oko Medjunarodnog krivicnog suda je doveo do zaprepascenja u mnogim zemljama, pogotovo na Balkanu. Sve republike bivse Jugoslavije imale su koristi od americke intervencije i pomoci Evropske unije. Svim balkanskim drzavama je cilj da se pridruze NATO-u i Evropskoj uniji. Birati izmedju Vasingtona i Evropske unije uistinu je bolno.
Kao americki gradjanin, koji bi zaista zeleo da vidi na delu Medjunarodni krivicni sud uz punu podrsku moje zemlje, takodje smatram ovu situaciju veoma bolnom. Ali, cinjenica je da americki Senat u bilo kom sastavu nece ratifikovati vazeci statut suda jer ne podleze autoritetu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u kome Vasington moze upotrebiti veto. Predsednik Klinton, poput predsednika Busa, odbio je da preporuci statut Medjunarodnog krivicnog suda za ratifikaciju. Americka vlada, svidjalo se to nekom ili ne, zastupa moje interese u ovom slucaju - ukoliko moja drzava ne zeli da ratifikuje statut suda, ne bi trebalo da ja budem pod njegovom jurisdikcijom.
Evropljani tvrde da sud poseduje zastitne mehanizme cime bi se predupredilo podizanje laznih optuznica protiv americkih gradjana, koje su ionako malo verovatne. Moze se reci, sapucu oni, da prakticno vaze garancije da americki gradjani nece biti izrucivani Medjunarodnom krivicnom sudu. Medjutim, ukoliko je to uistinu tako, zasto bi Evropa prigovarala zbog toga sto Sjedinjene Drzave koriste odredbu statuta suda (clan 98 dopusta mogucnost da se sklapaju sporazumi poput onih na kojima Amerika insistira) kako bi dobile garancije da druge zemlje nece izrucivati Amerikance Medjunarodnom krivicnom sudu?
Ovaj razlog sve otkriva. Evropljani tvrde da je ovaj sud centralna institucija buduceg svetskog pravnog poretka, te stoga njegova jurisdikcija mora biti univerzalna. To razotkriva njihove prave ciljeve: prosiriti medjunarodne nadleznosti na americke gradjane uprkos stavovima njihove vlade. Evropljani se, s pravom, ogorceno protive Vasingtonu kada Amerika pokusava da prosiri svoje nadleznosti van svoje teritorije, ali su isuvise olako presli preko ovog principijelnog stava kada su se uloge promenile. Utisak da se radi o licemernom stavu dodatno doprinosi cinjenica da je Francuska sopstvene gradjane izuzela sopstvene gradjane od nadleznosti Medjunarodnog krivicnog suda pozivajuci se na jednu odredbu statuta ovog suda na najmanje sledecih sedam godina (Kolumbija je sledila francuski primer, sto bi mogle uciniti i druge zemlje-potpisnice).
Neki u Evropi pogresno tumace americke napore da izuzme svoje gradjane od nadleznosti Medjunarodnog krivicnog suda kao generalnu nespremnost da se SAD povinuju standardima medjunarodnog prava i poretka. To je pogresno. Amerika je prihvatila Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju, ICTY. Stavise, SAD su najveci zagovornik tribunala. Ne radi se o tome da li americki gradjani podlezu medjunarodnim standardima, ali ko to ima ovlascenja da odluci kada podlezu, a kada ne medjunarodnim propisima. Medjunarodni krivicni sud, ICC, koga nije osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne bi trebalo da ima nadleznosti koje bi zadirale u ovlascenja americke vlade.
Sjedinjene Drzave, za sada, imaju "prednost" na Balkanu. Bosna, Albanija i Rumunija vec su pristale na zahtev Vasingtona. Makedonija - koja smatra da Evropa lose postupa sa njom jer odbija da je nazove njenim pravim imenom - verovatno ce slediti njihov primer. U Bugarskoj nece biti americke vojne baze ukoliko ta zemlja odluci da se prikloni stavu Evropske unije, ali Brisel ima vise toga da ponudi. Hrvatska, kojoj je americka vojna pomoc manje potrebna nego drugima jer je dobijala vojnu pomoc u ogromnim kolicinama tokom proteklih deset godina, mozda ce se pomalo nezahvalno prikloniti Evropi jer ce odatle pristizati finansijska potpora u buducnosti.
Srbija i Crna Gora se suocava sa posebno teskim izborom. Amerika je tek nedavno uspostavila bilateralnu vojnu saradnju sa Beogradom. Ukoliko bi SAD uskratila vojnu pomoc Srbiji i Crnoj Gori, to bi predstavljalo veliki gubitak za Beograd. Medjutim, Beograd ima ambicije da se ubrzano prikljuci Evropskoj uniji - cilj je da se na putu za Evropu sustigne Hrvatska. To ce Briselu omoguciti znacajan uticaj na odluku Beograda. Nazalost, i Brisel i Vasington koriste svoj uticaj da bi vrsili pritisak u vezi sa pitanjem Medjunarodnog krivicnog suda, ICC, umesto da insistiraju, kako u Hrvatskoj tako i u Srbiji, na hapsenju lica koje je Haski tribunal vec optuzio za ratne zlocine. Sporenja oko novog medjunarodnog suda jos uvek omogucavaju ratnim zlocincima da se "slobodno setaju".
Steta je sto Evropa i SAD primoravaju balkanske drzave da naprave izbor. Bilo bi puno bolje da je Brisel shvatio da izrucenje americkih gradjana novom medjunarodnom sudu koji njihova vlada odbacuje ne bi bilo u skladu sa principima kojima se rukovodi Evropska unija. Ipak, Evropa bi jos uvek mogla da odnese pobedu. Najzad, Amerikanci su bili prisiljeni da potpisu sporazume sadrzane u statutu novog suda, cime se implicitno sugerise da prihvataju sud kao telo sa realnim i legitimnim ovlascenjima od kojih bi Amerikanci zeleli da budu izuzeti.
Amerikanci se nece predati. Zakon, kojim se propisuje uskracivanje vojne pomoci zemljama koje ne prihvate americku ponudu, takodje sadrzi odredbu kojom se ovlascuje americki predsednik da "upotrebi sva neophodna sredstva" da bi se oslobodili americki gradjani u slucaju pokusaja izrucenja medjunarodnom sudu. To je pomalo budalasto - Amerikanci nece spasavati zlocince zatocene u Hagu - ali se time stavlja do znanja u kojoj meri je Kongres uveren da samo Vasington, pored akcija koje bi preduzeo Savet bezbednosti, moze imati nadleznosti nad americkim gradjanima. Po tom pitanju je Kongres u pravu.
Daniel Server je direktor sektora za Balkansku inicijativu i mirovne operacije pri Americkom institutu za mir.
